Vicevi - Lale

Posetite sajtove; http://www.KodKicosa.com - http://www.SumePevaju.com

Vicevi

Vicevi - Zbirka viceva o Banacanima - Lalama

Pomirio se sa svojim neprijateljem
Tokom žestokih borbi za Vukovar u jesen 1991. objašnjava Lali poručnik Milojica Čačanin:
– Eto, tamo, preko ulice, iza onoga drveta je tvoj neprijatelj. Osmatraj i u pogodnom trenutku likvidiraj.
– Izvin’te, mol’ću fino, je l’ to onaj u zelenoj rekli? – hoće Lala da bude siguran ko mu je “lični” neprijatelj:
– Jeste, to je ustaša!
Nije čuo Lala poslednje komandirove reči, jer je već odložio pušku i pretrčao preko šora do pokazanog mu duda. Nešto je dugo divanio s “neprijateljem”, čak su i po cigaru popušili, na kraju se rukovaše, pa se vrati do zapanjenih saboraca.
– Druže poručniče, ja mogu da se pakujem i idem kući. Ja sam se s mojim neprijateljem izmirio, a vi vid’te šta ćete s vašima.

Samo da ne dođe neko ko ume da šica
U jesen 1991. negde na blatnjavi slavonski front dođe da obiđe položaj Banaćana kapetan Miljan Crnogorac, ali umesto dobrodošlice iznad glave mu prozuja nekoliko metaka:
– Ajde, jade mrčene, pronađite hitno đe se sakrio taj snajperista – strogo zapovedi.
– Ma, znamo mi ‘di je on – mirno će Lala iz Melenaca.
– Pa što ga, avetinje, onda ne išćerate iz brloga i ne ućutkate?
– Taj snajperista „šica“ već nekol’ko dana i još nikoga, fala bogu, nije strefio. Ako ga likvidiramo, umesto njega mogu da metnu nekoga drugog ko bolje ume da šica. A onda nam zlo i naopako.

Presoljena ljubav
– O, jadna ti sam, šta ću sada, presolila sam supu – izašla Sosa na sokak pa kuka da se sve ori.
– A ta molim vas, slatka moja, pa i nije neko veliko zlo – teši je komšinica Persa.
– Kako da nije! Mog’o bi, ne da je bože, Lala pomisliti da sam još uvek zaljubljena u njega.

Ona uvek dozvoljava
Već dobro preplašena, došla Sosa u pančevački sud, a još se i sudija strogo obraća:
– Optužuje vas komšinica Persa da ste s Pantom, njenim zakonitim suprugom, bili u nedozvoljenim odnosnima.
– Laže, rospija jedna, očiju mi, gos'n sudija! Pa ja sam mu uvek dozvoljavala – vrisnu s klupe Sosa k’o ajgir.

Za svinje vina, Lala ženi sina
Naprasno rešio Lalin sin Mita, mada još uvek deran, da se ženi, a baba mu u podrumu nije imao dovoljno vina za svatove. Nevoljno je bio primoran da potera nekoliko svinja na vašar, s namerom da ih zameni za vino.
Spazi ga njegov prvi komšija Panta kako se pogađa s vinarom, pa zaludan upita:
– A gle tebe, šta ti tu radiš?
– Ta eto, ženim sina, pa sam doš’o da kupim za svinje vina – odgovori mu nadrndani Lala.

Uniforma prekinula porodičnu tradiciju
Počelo NATO-bombardovanje, mobilisano pola Banata, pa uniforma i puška nisu zaobišli ni Lalu.
- Jesi li čuo da su Lali dali tri numere kraću uniformu? – dobro je obavešten komšija Steva.
- Auuu, a što to? – iščuđava se Panta.
- Pamtiš li, možda, njegovog dedu Zlatoja i šta je radio u onom prvom velikom ratu?
- Pred’o se u Galiciji braći Rusima 1915.
- A njegov tata Živa, kako se iskaz’o u kraljevoj vojsci?
- On se Švabama pred’o čim su zapucali ’41.
- Eee, Lala se ovim NATO-soldatima sigurno neće predati. Ne može ruke iznad glave da podigne.

Babino brižno pismo soldatu
Stasao Lalin sin Mita za soldata vojske kralja Lesendre, pa ga mobilisali i poslali u neku šumadijsku zabit. Brzo on zaslužio i nagradno odsustvo, pa se nekoliko dana posle povratka iz Tomaševca u kasarnu iznenadio što mu otac šalje pismo.“Mito, sine, kad si bio o Božiću na urlabu, što si ukro babin brijač, te sad baba nema čime se ljuštiti, neg ide rutav ko kera?
Mito, sine, javljam ti da smo kravu Belku vodili u Debeljaču na vašar, pa smo je prodali. Ne znam ko će se s njom usrećiti, moraće u lulu musti.
“Mito, sine, javljam ti da smo pre nekoliko dana ja i nana išli u Botoš na vašar, pa je garov išo za kolima i preplivo Tamiš, pa ga oma tamo uvatio šinter. Moro sam platiti za njega dva dinara, al’ šta sam drugo mogo. Valjda neću ja lajati?!
“Mito, sine, javljam ti da nam je nana pre neki dan mesila lebac, pa je od komšije Galkoca unajmila naćve. Kad je lebac već bio umešen, a nana iznela naćve nasred avlije, ovo naše ždrebe se zaigralo stalo, baš ih provalilo. Odneli mi naćve natrag, a oni pitaju što su provaljene, a mi smo kazali: što se nas to tiče.
“Mito, sine, javljam ti da smo u selu dobili novog popu, kažu čudo učevan čovek. Nosi cviker na nosu, a kad se opije sa svima se ljubi.
“Mito, sine, e sad ti nana šalje 20 dinara, da ja ne znam.”

Mleko mu se skroz ogadilo
– Lalo, ne pij tol’ko rakije, neće valjati! – grdi ga posle još jedne terevenke supružnica mu Sosa.
– Ta mani me, ženo, na miru. Znaš da više od godinu da nisam pio ništa drugo, sem mleka.
– Iiiju! A kad je to bilo!?
– Pa, kad sam se rodio.

Radodajka Mara patriota
Posle dudovače i razgovora o Kosovu uzavrela krv Lali i komšiji mu Panti, pa stigoše i do razgovora o omiljenoj rodoljubivoj pesmi:
– Ja najvolem onu “Sedi Mara na kamen studencu” – odabra Lala.
– Ih, al’ ti je neka!
– Čekaj, nisam ti kaz’o poslednju strofu: “Svima daje, samo neće Natou i Nemcu”.

Zloupotrebljeno pravo na mušku ružnoću
– Oh, milostiva, vi ste tako grozno svirepi! Zašto odbacujete jednu želju ljubećeg srca mog – na kolenima se presamitio Lala iz graždanske familije staroga Bečkereka.
– Z’oto, što ste tako ružni – zaista je surova Sosa.
– O, bože! Ta je sloboda nama muškima dozvoljena da smemo malo ružni biti.
– Jeste, samo vi tu slobodu mnogo zloupotrebljavate.

Ilegalno komšijsko TV kibicovanje
Vršljaju kontrolori po jednom banatskom selu i proveravaju ko izbegava obaveznu TV pretplatu, pa svratiše i u avliju baba Lenke:
– Ima li, baba, tvoja familija, televizor?
– Nema.
– A imaju li vaše komšije?
– Otkud! Nemaju ni oni. Svako veče gledaju kod nas.

Troskok preko bare
Vraćao se kući pijan Lala, koji je nakon nedeljne liturgije u crkvi, zaginuo u bircuzu kod Pante. Međutim, na putu mu se ispreči povelika bara. Htede on junački da je preskoči, ali tresnu usred kaljuge.
Umusan do vrha šešira, osmotri ko ga je sve video tako osramoćenog, pa reče glasno, da čuju svi „nemili“ svedoci na licu mesta, ali i oni što su kroz firange izvirkivali:
– Eee, kad sam ja bio mlad, mog’o sam i trired veću baru preskočiti i pijan i trezan!
Čim zamače za ćošak, postade samokritičan:
– Očin sam moj mog’o!

Skromnost baš i nije korisna vrlina
Tokom vojničkog egzicira stalno je Lala zabušavao, ali čim je došlo vreme ručka progurao se na čelo stroja da bi prvi ušao u trpezariju. Išao iza njega komšija iz sela Panta i mirno ga posmatrao, ali nije mogao da prećuti kad Lala zagrabi najveću porciju.
- Vile u tebe, em se guraš, em uzimaš najveću porciju. Pa jel’ to u redu, brašo?
- Pa, ovaj, šta b’ ti učinio da si na mom mestu?
- Šta!? Uz’po manju!
- A šta ondak drečiš k’o da će te štrojiti. Manju sam ti i ostavio.

Od slanine zdravo debeo i lep
Na pančevačkoj pijaci upadljivo se neka gospođa zagledala u Lalu, pa mu priđe i upita ga:
– Oprostite, da li biste pošli sa mnom?
– A di? – nepoverljivo će Lala.
– Tu je blizu, izvinite, zaista ste mi mnogo potrebni – ljubazno mu odgovori.
Šta da radi? Prvi put mu se tako nešto događa. Gospođa mnogo fino izgleda, a i kaže da nije daleko, pa hajde...
Posle kraćeg štrapaciranja stigoše u lepo uređen stan, gde ga gospođa iz predsoblja uvede pravo u spavaću sobu.
– Molim vas, svucite se ovde – procvrkuta ona nežno. – Nemojte se stideti, ja ću odmah, za tili čas...
To reče i ode, ostavivši ga pored udobnog francuskog kreveta, prostranog k’o gazdaška njiva. Šta će Lala u ovako čudnoj i veoma složenoj situaciji? Kad ona hoće, pa nek joj bude, zaključio kao prava muškarčina. Skidao se polako, bez žurbe i strasti, deo po deo. Onda je šakama zaklonio sramotu i krenuo da po zidovima razgleda obešene slike. I čekao. U neko doba otvoriše se staklena vrata, uđe gospođa, a s njom i neki mališan, mršav kao vrbov prut.
– Eto, vidiš – počne poučno da objašnjava balavcu, rukom pokazujući na golog Lalu. – Ako ne budeš jeo slaninu, nikada se nećeš ugojiti i biti ovako lepo debeo, kao ovaj ovde!

Persina suknja
Vraćao se Lala sa zrenjaninske pijace, svratio samo da još kupi gumu za bicikl, kad nalete na Persu. Ona zgodna, k’o Pamela Anderson... – Lalo – salete ga ona – ’ajmo, molim te, ovde, u ovaj prvi prolaz, na brzaka ćemo, ja ću da podignem suknju, pa idemo onda zajedno na voz. Brzo ćemo mi to.
– A, ta man’me se, ženo! – brani se on.
Ali uzalud. Uhvatila ga ona čvrsto podruku, vuče u mračni prolaz i bespogovorno ubeđuje:
– Znaš, dala sam suknju na hemijsko čišćenje. Gotova je i treba samo da je podignem.

Ne može krmača da čeka „dečka”
Došlo vreme da Lala vodi krmaču kod Pantinog nerasta. Pokušali ukućani da je izvedu iz kočine, ali kako se žestoko opirala, morali su da je vežu, natovare na kolica i takvu odnesu do Pantinog dvorišta.
Sutradan se načisto nadrndan probudio Lala: valja opet za krmačom jurcati, vezivati je, voziti... Prava furtutma. Psuje sve što mu padne na pamet, i krmaču i buduće prasce, pa traži od žene mu Perse da pripomogne u ovoj “složenoj operaciji”.
– A što? – upita ga ona.
– Pa kako misliš da je odvedemo do Pante?
– Lepo – smeje se Persa – eno krmače, sedi u kolicima na avliji i ...čeka od zore.

Lala i banane

Popeo se Lala na drvo i jede banane, a derani ga odozdo furtom nesto provociraju: Majmuni su davno sišli s drveta, Lalo.
-Vidim... odgovori Lala.

Sat ne otkucava nulu

Dolazi Lala pijan kući u dva ujutro. Pokušava da otvori vrata i tijo da skine cipele, al se Sosa trgnu i probudi i iz sobe prodere: Di ćeš ti, Lalo?
-Ma imaš pravo, neću nikud!

Puzevi za rucak

Pita Sosa Lalu:
- Šta ‘oćeš za ručak?
- Nešto što nikad nismo jeli.
- A šta to?
- Puževe!
- Pa dobro, nabavi mi puževe i biće ručak.
I nabavi Lala puževe, napije se u birtu i vrati se u dva sata posle ponoći. Pozvoni na vrata, prospe one puževe po podu, a kad će Sosa:
- Pa dobro gde si ti do sada?
Lala se sagnu pa šapuće puževima:
- Ajde, idemo, skoro pa smo kod kuće!

Bog selektivno šalje goste
Došla kod Lale u Tomaševac neka dalja ženina rodbina, zasela pa nikako ne zna otići.
– Blago vama, gosti, vi možete da odete kad god hoćete – već nadrndan gunđa Lala sebi u brk.
Nakaniše se pred mrak gosti da krenu i taman kada su spremali da napokon kroče u dvorište, stušti se pljusak, ni psa čovek tvrda srca napolje ne bi oterao.
Lala izašao na kišu, niz lice podignuto prema oblacima sliva mu se voda, on bespomoćno raširi ruke i zavapi:
– Pa, bože, ima li te i jesi li ti ikada imao goste?

Droca zvana drugarica
Tek su partizani i Rusi oterali Nemce iz Bečkereka kada pozvaše Lalu, iako trećepozivca, da se hitno i neizostavno javi komisiji za mobilizaciju. Međutim, pošto nikako nije uspevao da nađe narečenu ulicu obrati se prvoj devojci koja je prolazila:
- Izvin’te gospojice...
- Nisam ja gospođica!
- Dobro onda gospoja.
- Nisam ni gospođa!
- Dobro, u očin, šta ste onda?
- Ja sam drugarica!
- A čija, moliću fino?
- Svačija!
- Eee, znaš ćero, to se kod nas u Tomaševcu kaže – droca.

Svetac osta bez glave i slave
Pre onoga rata pozvao Lala na svoju slavu Svetog Nikolu i Švabu Petera, kome se mnogo dopalo kako se vasceli dan, pa i noć jede, pije, peva i veseli. Zamolio zato domaćina da mu preporuči nekog sveca, koga bi, eto, on mogao da slavi. Prihvatio je odmah Svetog Jovana. Kad dođe 18. januar, upozori ga Lala:
– Peter, prekosutra ti je slava.
– Ooo, idem koljem prase, mesim torta – užurbao se Švaba.
Proslavilo se to lepo, kad u proleće ponovo brižni Lala podseća komšiju:
– Peter, sutra ti je slava.
– Ooo, idem koljem prase, mesim torta – otrča on kući.
Došlo leto, uskoro će i Sveti Jovan Usekovan. Peter opet “kolje prase, mesi torta”. Svi se čašćavaju do zore, a domaćin, umoran od toliko čestih slava, proštudira pa upita Lalu:
– Je li, koliko još u ova godina imam slava?
– Nema više – uteši ga Lala.
– Ooo, hvala bogu, kad mu već odsekli glava!

Ćorava kobila šeta po tavanu
Svratio Miljan Crnogorac kod komšija Lale, pa ne zna otići. Po ko zna koji put se hvali svojim neviđenim ratnim junaštvom, nema ofanzive ni bitke u kojoj njega nije bilo. A ispred njega jedino Sava Kovačević. Dok je hvatao vazduh i zalet između dva “herojska dela”, Lala iskoristi priliku, pa započe svoju priču:
– Večerali jesenas Sosa i ja, kad čujemo da neko lupa po tavanu. Nije me mrzelo, preprenem se i imam šta gore videti: moja ćorava kobila uspentrala se uz lotre, pa šeta li šeta.
Zabezeknuo se đetić, vidi da mu sused pamet pomera, pa jedva prozbori kako je to nemoguće:
– Moguće je, jašta nego moguće! Kad ti pobi onolike silne Švabe, a što moja kobila ne bi mogla da se prepne i šeta po mom rođenom tavanu? Ko će da joj zabrani?

Nemoral
U prepunoj crkvi pop-Joca drzi propoved. Okomio se na nemoral mladezi. Sav uzrujan vice:
- Braco, nema vise onog starog postenja. Pre su sve devojke bile nevine do udaje. A danas/ Danas takvih devojaka vise nema. Moilm vas, dovedite mi danas jednu nevinu devojku!
- I meni jednu! - ote se Lali iz muskog dela crkve.

Bolje blesav
Voleo Lalin sin da se na konferencijama u selu izdvaja " pametnim pitanjima". Zabrinulo to Lalu, pa ga poducava:
- Utuvi magarce, bolje je biti blesav k'o svi, neg' pametan k'o niko!

Nije ucio da pliva
Stoji Lala na Erzebet mostu u Pesti, negde pedesetih
godina, i gleda u mutne vode Dunava. Odjednom, vidi, davi se neki Pestanac.
- Upomoc, upomoc! - vice on.
Nagnuo se Lala preko ograde i pita ga:
- Eheeeej, jesi l' ucio ruski?
- Igen! Igen! Jesam. Spasavaj!
- E-e-e, bolje b' ti bilo da si ucio da plivas...sa se ne b'
davio....

U Elemir nije lako stići
Sedi Lala pod bagremom u polju, taman se najeo slanine, malo bi da počine, pre nego što nastavi da okopava kukukuruz, kad niz leniju tutnji neki auto, koji se baš pred njim zaustavi.
- Dobar dan, želim – ljubazno će vozač.
- ’Bar dan i tebi! A koji te je andrak naterao da ’vuda prolaziš - mrzovoljno Lala.
- Hteo sam prečicom do Elemira, pa sam malo zalutao!
- E, mladiću, tako ti je to! Preko preče, naokolo bliže.
- A da li biste mogli da me nekako uputite?
- Ta, mogo’o bih, kako ne bih! Pazi ovako: ideš pravo kako si kren’o, pa brojiš do treće preke duži, ondak ćeš da ideš levo, pa skoz do onog bagrenjara što se vidi odavle, a ondak... ček’ malo, nije dobro tuda, onaj mamlaz Steva uzor’o do jendeka, ne’š moći prići tim kolima...
Ne, bolje da ne ideš do treće, nego šeste duži, pa malo levo nuz jendek sve do ćuprije, pa preko nje, ondak desno kuda idu bandere, ali ti bandere ne gledaš... Ček’ malo, ne valja, pa to je zdravo okolo... Znaš šta, da se ti lepo vratiš na onu ćupriju di si preš’o kad si dolazio ovamo, pa ondak prođeš i bandere i drugi jendek, i desno imaš put... Stani, stani... ne valja, nego ajd’ ti pravo pa kad vidiš beli kamen...
Jadničku se smučile sve ove Laline tirade te zavapi:
- Zaboga, čoveče, znate li vi uopšte gde je put za Elemir?
- Ideš ti malo u ocov, je l’ znaš! Ja sam iš’o ne u Elemir, nego i u Bečkerek, kad si ti mislio da su guščja g***a klikeri, derane moj!
- Pa dobro, kako mi onda ne umete reći kako da stignem u Elemir?
- Jebeš ga, nikad tamo nisam iš’o - odavde!

Treba mu viljuska
Seo austrijski oficir za kafanski sto. Izvadio sablju i stavio ispred sebe. Hteo bi da ruca. Lala doneo tanjir
i vile iz stale. Stavio ispred oficira i kaze:
- Ovakvom, pravom coveku,uz taki noz, pripada mu i samo takva viljuska.

Most na Tisi
Doveli Lalu pred novopodignuti most na Tisi.
- Kako ti izgleda ovaj most, Lalo? - pita ga inzinjer.
- Eee, znate, mlogo dobar, - kaze Lala - jer, kasti,
sreca je sto ste ga poprecke metnuli, inace da ste ga
uzduz postavili, nikad ga ne bi sagradili.

Lalino pismo Sosi
Za vreme Prvog svetskog rata Lala pise Sosi:
" Draga moja Soso,
Pozdravljam te i javljam ti da sam u dobrom zdravlju, koje i tamo svima vama, isto tako od Boga zelim.
Mol'cu fino, da mi posaljes tvoje cipele. nemoj da me pitas, zasto ti pisem tvoje cipele, jerbo ako ti pisem moje cipele, ti ces kad citas na glas da mislis tvoje cipele, a ne moje cipele.

Zbog toga ti pisem tvoje cipele, a ti ces da citas tvoje cipele, pa ces da me razumes, da mislim na moje cipele, a ne na tvoje cipele.

Zato mi posalji moje cipele, a ne tvoje cipele.
Tvoj, ili moj, Jova"

Nepravda
- Nikad vise nije bilo nepravde prema nama Lalama,
k'o sto je sada ima. -tvrdi Lala.
- !?
- Eto, jel' se Cigani sad zovedu Romi? Zovu! A Siptari- Albanci? Zovu!
A Bosanci - Muslimani? Zovu! A mi Lale? Zasto nas, ml'cu lepo,
ne zovedu - Tulipani? A-a-a, zasto?

Pismo
Napisao Lala pismo Panti i odneo na postu.
- Pismo je jako tesko. - kaze postar. Potrebno je da
prilepite jos jednu marku.
- Smesno! - kaze Lala. - A, zar ondak, nece biti jos teze!

Nek covek vidi
Mlinar Lala pita svoga sina:
- Jesi l' izvadio usur iz braca-Zikinog dzaka?
- Jesam.
- A jel' to vid'o braca Zika?
- Ta, nije.
- Izvadi jos jedared, nek' vidi covek.

Kad Lala duva
Vozili se Lala i njegov sin kolima. Bila jaka zima Lali ozeble ruke,
pa poce da duva u njih. Sin pita:
- Jel' babo, zasto duvas u ruke?
- 'Ocu da ih zagrejem, z'oto duvam.
Kad stigose kuci, tamo ih cekala topla corba.
Lala jede i duva u kasiku. Sin ga zaprepasceno gleda i pita:
- Jel babo, a sta sada radis?
- Duvam. 'Ocu da razladim corbu.
- Eee, tane mu gosino, pa ti mozes kako 'oces.
I da grejes i da ladis!

Ispod cene
Prodao Lala kravu nekom zanatliji.
- Kazi Lalo, iskreno reci, kakvu manu ima krava
kad si je prod'o ispod cene?
- Ociju mi, nema mane, osim sto treba da joj uvek
kazes VI, jerbo je starija od tebe.

Ide i on za njim
Isao Lala ulicom i najednom ga zaustavi policajac.
- Lalo, tvoj pas nema veterinarski medaljon.
- Tacno nema. Al' ova kera nije moj pas.
Produzi Lala put, a policajac za njim.
- Slusaj Lalo, - obrati mu se ponovo - nemoj da
tvdis da pas nije tvoj, kada ide za tobom.
- I vi, mol'cu fino, idete za mnom, pa niste, kasti, moja kera!-
doseti se Lala.

Zenske muve
- Boze, sto je danas u sobi muva! - kaze Sosa.
- I gle, sve su zenske, - dodaje Lala.
- Po cemu znas?
- Najvise ih cuci na ogledalu!

„Kalašnjikov” ranjenika oslobodio muka
Kada je počelo bombardovanje NATO-a, mobilisali pola sela, pa i Lalu. Međutim, tek kad je stigao u jedinicu, četni ćata ustanovi da je on, dok je služio vojnik rok, pao na ispitu iz prve pomoći, pa je na brzinu sklepao komisiju pred kojom će ići na “popravni”.
U punoj ratnoj spremi, kao da se sprema invazija na Ameriku, prisputi Lala.
– Vojniče – obrati mu se pukovnik Mane Ličanin. – Pred tobom na stolu je lutka. Ona predstavlja ranjenog borca. Zamisli: pala granata i njemu otkinula desnu ruku, levu nogu i isterala oko. Šta bi ti u toj situaciji preduzeo?
Obišao Lala nekoliko puta oko stola, malo se premišljao, pa onda s ramena skide “kalašnjikov” i pred zabezektnuom komisijom ispali ceo šaržer lutki u glavu.
– Šta to učini, crni Lalo? – konsternirao se pukovnik.
– Njemu nema leka. Nije ljucki da se nesrećnik dalje muči.

Narodna masa se dogodila Crnogorcu
Prve posleratne godine krenuli Lala i Miljan Crnogorac da obiđu silne švapske njive što ih je Miljan dobio kao kolonista. Po velikoj vrućini šetali se atarom i kad stigoše do jednog drveta, Lala se strovali u hlad, a Miljan preloži da održe miting. Dogovoriše se “demokratski” da đetić zbori, a Lala bude publika, takozvana “narodna masa”. Popeo se govornik na drvo pa krenuo:
– Drugovi i drugarice, naša borba...
Lala skinuo šešir, obrisao znoj, izuo opanke, a junačina veze li veze. K’o “singerica”. Brzo Lali dosadilo pa viknu:
– Ajde dosta cifranja, drug Crnogorac, idemo u bircuz na ‘ladan špricer.
Međutim, Miljan stigao tek do četvrte ofanzive. Još nekoliko puta kukao Lala da mu je dosta komendije, a Miljan u zanosu ne zatvara usta. Videvši da nema druge, uze Lala poveći busen, zafrljači ga i pogodi govornika posred čela. On zatrese glavom, izbaci još nekoliko zapaljivih parola, pa siđe niz drvo.
– Ko me ono, mrčo, udari po glavi?
– A ta ko će znati kod tol’ke publike!

Svetac osta bez glave i slave

Pre onoga rata pozvao Lala na svoju slavu Svetog Nikolu i Švabu Petera, kome se mnogo dopalo kako se vasceli dan, pa i noć jede, pije, peva i veseli. Zamolio zato domaćina da mu preporuči nekog sveca, koga bi, eto, on mogao da slavi. Prihvatio je odmah Svetog Jovana. Kad dođe 18. januar, upozori ga Lala:
– Peter, prekosutra ti je slava.
– Ooo, idem koljem prase, mesim torta – užurbao se Švaba.
Proslavilo se to lepo, kad u proleće ponovo brižni Lala podseća komšiju:
– Peter, sutra ti je slava.
– Ooo, idem koljem prase, mesim torta – otrča on kući.
Došlo leto, uskoro će i Sveti Jovan Usekovan. Peter opet “kolje prase, mesi torta”. Svi se čašćavaju do zore, a domaćin, umoran od toliko čestih slava, proštudira pa upita Lalu:
– Je li, koliko još u ova godina imam slava?
– Nema više – uteši ga Lala.
– Ooo, hvala bogu, kad mu već odsekli glava!

Sosa razume samo francuske poljupce
Kao vrsnog stručnjaka za stočarstvo, poslale Ujedinjene nacije nekog Francuza u jedno banatsko selo. Međutim, od svih paora u ataru on je najviše sarađivao s Lalinom ženom Sosom. Nimalo romantične torove i obore su izbegavali. Posle nekoliko meseci ostala ona trudna, a Žan-Žak se vratio kući i porodici u Marsej.
- I šta ćete sada? ’Oće l’ Lala da prizna dete – brižno je upita komšinica Persa.
- Mislim da ’oće, al’ imamo mlogo teži problem od toga.
- Pa koji može biti teži?
- Pa, kako ćemo divaniti sa detetom kad nam niko u celoj familiji ne zna francuski?

Sluga božji među Banaćanima
Prodao Lala na vašaru krupnu stoku, dobio silne pare, toliko velike da se bojao odneti ih kući. Ode zato kod popa Miladina da mu ih pričuva dok ne odluči šta će s njima činiti. Prota, davno došao iz Šumadije, zna čovek reda, pozva Živu i Pantu, kao punoletne svedoke dok je novac primao.
Nekoliko dana kasnije dođe Lala po svoje.
- O kakvim parama govoriš? Meni ništa nisi dao – odlučno će prota.
- Ali, oče, brojali ste ih pred svedocima... Živom i Pantom.
Naredi pop crkvenjaku da dovede narečene svedoke.
- Kažite, jeste li videli da mi je Lala dao neke pare?
- Bogami, mi nismo!
Ode Živa, ode Panta, a paroh otvori šifonjer, izvadi Lalin novac, izbroja ga i dade mu.
- Ali oče proto, što ste pravili ovoliku komendiju sa mnom? – zabeknuto će Lala.
- To ti je, sinko, samo da vidiš kako je meni biti sluga božji među vama Banaćanima.

Bog selektivno šalje goste
Došla kod Lale u Tomaševac neka dalja ženina rodbina, zasela pa nikako ne zna otići.
– Blago vama, gosti, vi možete da odete kad god hoćete – već nadrndan gunđa Lala sebi u brk.
Nakaniše se pred mrak gosti da krenu i taman kada su spremali da napokon kroče u dvorište, stušti se pljusak, ni psa čovek tvrda srca napolje ne bi oterao.
Lala izašao na kišu, niz lice podignuto prema oblacima sliva mu se voda, on bespomoćno raširi ruke i zavapi:
– Pa, bože, ima li te i jesi li ti ikada imao goste?

Pita Sosa Lalu:
- Šta ‘oćeš za ručak?
- Nešto što nikad nismo jeli.
- A šta to?
- Puževe!
- Pa dobro, nabavi mi puževe i biće ručak.
I nabavi Lala puževe, napije se u birtu i vrati se u dva sata posle ponoći. Pozvoni na vrata, prospe one puževe po podu, a kad će Sosa:
- Pa dobro gde si ti do sada?
Lala se sagnu pa šapuće puževima:
- Ajde, idemo, skoro pa smo kod kuće!

Zdravo miroljubiv ratnik
Baš pred “odlučnu bitku za oslobađanje” Vukovara došla patrola da regrutuje Lalu, ali on ni da čuje:
- Ta nemojte mene, ja nikako ne mogu.
- Ali Lalo bićeš proglašen za dezerter i ne gine ti zatvor – prete mu vojni policajci.
- Zapravo nije da neću, nego znate kaki sam...
- A kakav si ti – već se nerviraju “uniformisana lica.
- Pa, znate me, ja bi se još mogao sa njima i pomiriti.

Zenske muve
- Boze, sto je danas u sobi muva! - kaze Sosa.
- I gle, sve su zenske, - dodaje Lala.
- Po cemu znas?
- Najvise ih cuci na ogledalu!

Ide i on za njim
Isao Lala ulicom i najednom ga zaustavi policajac.
- Lalo, tvoj pas nema veterinarski medaljon.
- Tacno nema. Al' ova kera nije moj pas.
Produzi Lala put, a policajac za njim.
- Slusaj Lalo, - obrati mu se ponovo - nemoj da
tvdis da pas nije tvoj, kada ide za tobom.
- I vi, mol'cu fino, idete za mnom, pa niste, kasti, moja kera!-
doseti se Lala.

Ispod cene
Prodao Lala kravu nekom zanatliji.
- Kazi Lalo, iskreno reci, kakvu manu ima krava
kad si je prod'o ispod cene?
- Ociju mi, nema mane, osim sto treba da joj uvek
kazes VI, jerbo je starija od tebe.

Nek covek vidi
Mlinar Lala pita svoga sina:
- Jesi l' izvadio usur iz braca-Zikinog dzaka?
- Jesam.
- A jel' to vid'o braca Zika?
- Ta, nije.
- Izvadi jos jedared, nek' vidi covek.

Presoljena ljubav
– O, jadna ti sam, šta ću sada, presolila sam supu – izašla Sosa na sokak pa kuka da se sve ori.
– A ta molim vas, slatka moja, pa i nije neko veliko zlo – teši je komšinica Persa.
– Kako da nije! Mog’o bi, ne da je bože, Lala pomisliti da sam još uvek zaljubljena u njega.

Osta Sosi njiva neorana
Preživeo Lala srećno Sremski front, patio se još dve godine u uniformi i čim je stigao iz vojske reši baba da ga oženi sa Sosom, najlepšom miraždžikom u celome selu.
Posle svadbe bogate da se dugo pamtilo, miluje Lala po celom telu tek stasalu Sosu i šapuće sve dok nije zaspao:
– NJivo moja... neorana...
Sutra uveče Lala će opet razneženo:
– NJivo moja, neorana!
Kada se sve to isto ponovilo i treće noći, Sosa se već mnogo iznervira pa dreknu:
– Slušaj, Lalo, ori dok ne bude kasno! Ako nećeš ti, sutra ću je oma dati u zadrugu!

Pomirenje s privatnim neprijateljem
Mobilisali Lalu trećepozivca u jesen 1991, uvalili mu pušku, koju nije držao u rukama još od kada se vratio iz vojske, odveli na front negde u slavonsku kaljugu, pa komandir strogo naredi:
- Pucaj, Lalo, na neprijatelja!
- A koji je moj neprijatelj? čudi se Lala.
- Pa svi tamo su nam neprijatelji.
- Sve sam ja to razum’o, ali koji je baš moj?
Vidi mrzovoljni oficir kako se ne vredi s Lalom preganjati oko analize vojno-političke situacije na ratištu, pa pokuša da mu bez mnogo komplikovanja objasni:
- Vidiš onu kuću?
- Vidim.
- E, taj snajperista u njoj je tvoj neprijatelj.
- Ja ne znam kako ćete vi ostali, al’ ja odo’ da se s mojim neprijateljem pomirim, pa idem kući! Znate, nisam stig’o da oberem sav kukuruz.

I za lubenicu valja trenirati
Na pijaci u Mokrinu neki zaludni vandrokaši prodavali lubenice i da ubiju dosadu počeli terati sprdnju sa ostarelim Lalom, koji je na obližnjoj tezgi prodavao zeleniš.
- Čika Živo, evo jedne lubenice od 12 kila, je l’ bi mogao da je pojedeš. Kladimo se u gajbu piva da ne možeš?
- E, moji derani. Samo vi meni pričuvajte robu – reče Lala pre odlaska, pa kad se vrati posle pola sata prihvati se ponuđene lubenice. Izvadi bricu, opali po grdosiji i dok si rekao Popokatepetl slisti je celu. Dok je brisao brkove zapitaše ga mangupi:
- A ’di si bio malopre čika Živo?
- Pa da vam pravo kažem, iš’o sam kući. Kad sam vid’o tu vašu lubenicu od 12 kila, nisam bio baš jako zdravo siguran da je mogu izesti. Al’ onda sam se setio da u podrumu ’ladim jednu iz moje njive koja meri bar 16 kila. Prob’o sam da vidim mogu li nju da pojedem, da se ne sramotim o’de. E kad sam nju savladao znao sam da mogu i ovu vašu.

Zezanje na kvadrat
Vodio Lala šorom dva kera i bio nešto nadrndan na ceo svet, baš kada ga srete zaludna i mnogo dosadna komšinica.
- Iju, Lalo, kako im je fina dlaka. Je l’ ih ti sam češljaš ili neko drugi to radi?
- Ovoga desno sam češljam.
- A ovog drugog?
– Pa i njega.
- Je si l’ im sam tako fino sek’o uši?
- Ovom desnom jesam.
- A drugom?
- I njemu isto.
- A repovi. Ko ih je ovako lepo podrez’o?
- Desnom sam ja.
- A levom?
- Ta, eto, i njemu sam.
- Da ti to mene, Lalo, malo ne zezaš? Šta god da te pitam prvo kažeš za ovog desno, a onda sve isto i za onog drugog.
- To je zato što je ovaj desni moj.
- A levi?
- I on je!

Doktor Dragi poljupcima leči sve boljke
Putovao vozom Lala nekim poslom iz Bečkeraka za Beograd, taman se razbaškario u praznom kupeu, kad mu se na nekoj od usputnih stanica pridruži mladi bračni par.
Bili njih dvoje mirni neko vreme, Lala se taman spremao da dremne, međutim, nevesti je očigledno bilo do sadno pa poče da se mazno prenemaže: “Dragi, mene boli glava.” Skoči on i krenu da joj ljubi čelo sve dok nije rekla: “Dragi, sad mi je mnogo bolje.”
Ne prođe ni pun sat, kad ona zaleleka: “Dragi, ova noga mi je skroz utrnula”. Poče on da je poljupcima leči od stopala pa nagore, pa posle toga njoj opet bi bolje.
Dosadilo Lali ovoliko silno prenemaganje, pa se ne uzdrža da ne upita taze mladoženju:
– Izvin’te, doktore Dragi, a je l’ vi lečite možda i hemoroide?

Detaljna provera oblina i miraza
Poslao Lala sina u Debeljaču da prosi mladu i skrenuo mu pažnju da “dobro ispipa” šta sve ima, misleći, naravno na miraz i imovno stanje familije.
Čim se vratio brižni otac krenu da propituje kako su poštovane njegove instrukcije:
- Jesi l’ ispip’o sve, k’o što sam ti kaz’o?
- Nisam baš do kraja. Taman kad ona se počela svlačiti naiđe njena mater, a ja - bež u kukuruz!

Odvukoše i sve rakete za Beograd
Tokom bombardovanja NATO-a doputovao nekim poslom Lala iz Tomaševca u Novi Sad, pa se zateče kraj patrljka jednog od porušenih mostova baš kad su rakete ponovo krenule da lete niz Dunav.
Prođe jedan “tomahavk”, prođe drugi, a kad protutnja i treći, odustade od daljeg brojanja, pljunu u reku i promrsi sebi u brk:
– E, jadna nam mati, opet odvukoše sve za Beograd!

Šta su Amerika i Rusija prema Farkaždinu
Zaseli zaludni Amerikanac, Rus i Lala pa nagvaždaju čija je država tehnološki naprednija.
- Mi u Junajtid Stejts, kada ujutro pronađemo uranijum, već sutra iz nuklarke dobijemo toliko struje da cela Severna Karolina prosto sija, a što preostane šalje se na Aljasku – hvali se Džon Smit.
- A mi u zoru lansiramo raketu “Vostok” sa ljudskom posadom na Mesec, oni se tamo ceo dan šetaju i pred sumrak vrate, da ne bi propustili večeru sa familijom – još su ubedljiviji argumenti Serjože Bondarenka.
Jedi se mnogo Lala u sebi jer nije lako toliko masne lagarije nadmašiti, pa odvali:
- Ma, nije to ništa! Mi u Farkaždinu izjutra metnemo kamen temeljac za pivaru, a u podne već su svi pijani od piva.

Ta ujdurma nikako neće proći
Dugo se Sosa švalerala sa komšijom Pantom, svaki put kada bi se Lala odvezao do atara da radi u njivi. Jednog dana, međutim, pokvarila mu se sejačica pa se iznenada vratio kući.
- Stani iza vrata – šapnu Sosa Panti.
Zatim otključa vrata i držeći se za čelo zavapi Lali:
- Nemoj ih zatvarati, strašno me boli glava.
Sede Lala na krevet i brižno poče da se razmatra simptome ženine migrene, a ona ga upita:
- Šta b’ tu rek’o da se ovde zatekao Pantu?
- Ubio bi’ ga na mestu!
- Ali, ako bi’ uzela ćebe, pa ti ovako prebacila preko glave i povikala “beži Panto”, šta bi ondak uradio?
Šmugnu Panta kroz otvorena vrata, a Lala, skidajući ćebe s glave, reče joj:
- Eee, ženska glavo, ta ti ujdurma nikako ne bi prošla!

Savet

Naiđe Lala na prosjaka.
Prosjak pruzenih ruku moli:
"Lalo, dva dana nista nisam jeo!",
dok ce ti Lala: "Moras, makar na silu!"

Samo je plaši
Poslao pop Joca Lalu da s voza doveze vladiku. Ali, znajući da gadno psuje, opomenuo ga: nije kulturno da zapciva, jer ne vozi bilo koga, vladika je to!
Seo vladika u kola. Lala trže kajase, a kobila se ukopistila pa ni da mrdne. Zausti Lala neku psovku (koja i konje pokreće), ali se trže: vladika je u kolima! Nekoliko puta tako hteo da opsuje, ali se suzdrža. Vreme tako ide, kobila ni da mrdne, vladika se meškolji na zadnjem sicu, Lalu “pumpa” nervoza, trza kajase, švićka bičem...
Odjednom mu se ote:
– Hajdeee, j… te vladika! Uz to ošinu još jednom kobilu a ona, da li od udrca ili psovke, potrča.
– Zar tako, Lalo, pa zar ja?! – uvređeno će vladika.
– Ta neee! Otkud! Nećete vi nju... Ja je samo tako plašim.

Nije zbog grudnjaka
Na moru, po velikoj vrućini, nosi Lala grudnjak. Znoji se, frkće, duva ko lokomotiva.
Da ti nije Lalo, mlogo toplo? - pita ga Panta.
Jeste. Mlogo.
A, što ne skineš grudnjak?
- Nije meni toplo od grudnjaka, neg od sunca!

Imaju li ladje
Na regrutnoj komisiji Lala trazi da sluzi u mornarici.
-Umes li da plivas? - proverava oficir.
-A sto? - zbunio se Lala. - Zar mi nemamo dovoljno ladji?

Nema guzve
Vracao se Lala sa vukovarskog ratista sav izubijan, ugruvan, s masnicama po licu. Pitaju ga vojnici koji
idu prema frontu:
- Je l' tamo velika guzva?
- Ta otkud! O'ma sam stig'o na red.

Bolje blesav
Voleo Lalin sin da se na konferencijama u selu izdvaja " pametnim pitanjima". Zabrinulo to Lalu, pa ga poducava:
- Utuvi magarce, bolje je biti blesav k'o svi, neg' pametan k'o niko!

Vrlo nestručna ocena kvantiteta
Otišao Lala nekim poslom u Beograd, pa da ubije vreme, rešio da, umesto bircuza, najzad obiđe i zoološki vrt. Ispred kaveza sa slonovima zateče mladu majku sa sinčićem.
– Mama, šta je ono slonu? Ono, dugačko?
– To je surla, mili.
– Me ne ono napred, to znam i sam, već ono nazad.
– Pa to je rep, zar niste već učili u školi?
– Ma ne to mama. Ono, ispod repa. Ono, između nogu.
– To je ništa!
Sluša sve to Lala, pa ne izdrža da se ne obrati dami:
– Izvin’te, moliću fino, gospoja. Da niste vi malo više razmaženi, kad vam “to” nije ništa?

Lala i konop

Vuče Lala kanap po putu, kad ga zaustavi policajac:

- Gospodine, zašto vučete taj kanap?
A Lala ga pogleda, pogleda kanap,pa opet policajca, pa opet kanap, pa policajca, pruži mu kanap i veli:
- Na, guraj ti kad si pametan!

Banane

Popeo se Lala na drvo i jede banane, a derani ga odozdo furtom nesto provociraju:

- Majmuni su davno sišli s drveta, Lalo.
- Vidim... odgovori Lala.

Kasno iz birca

Dolazi Lala pijan kući u dva ujutro.

Pokušava da otvori vrata i tijo da skine cipele, al se Sosa trgnu i probudi i iz sobe prodere:

- Di ćeš ti, Lalo?
- Ma imaš pravo, neću nikud!

Lala kod sudije

Sudija:
- Žao mi je što vas moramo osuditi zbog proizvodnje i prodaje rakije!
Lala:
- Jel, a ko me to video, zube mu njegove, da proizvodim rakiju?
- Nisu vas videli, ali su vam u podrumu pronašli za to potreban alat!
- E, ondak me, molcu fino, osudite i za silovanje!
- Zašto za silovanje?
A Lala će ko iz topa;
- Imam i za to potreban alat!

Seljačka nepogrešiva logika
Uz lokalni sveže asfaltirani put negde u Srednjem Banatu čobanin je vodio ovce na ispašu .

Ganc novi Mercedes M klase, crn s zatamnjenim staklima, škripući gumama, naglo zakoči u neposrednoj blizini čobanina.

Šofer, mladić obučen u tamno firmirano odelo, uglancanim cipelama i s Ray Ban naočarima izidje ispred čobanina I upita ga:
- Hoćeš li mi dati jedno jagnje, ako pogodim, koliko ih imaš u stadu?
Čobanin pogleda mladića, i odgovori:
- Može!
Mladić parkira auto izvan puta, uključi najnoviji model note-book-a i bežični modem, skenira pašnjak preko satelita i GPS-a, otvori bazu podataka i s 200 Excel tabela, punih matematičkih formula, odštampa 50 stranica dugi izveštaj na high-tech mini štampaču. Okrene se k čobaninu i kaže:

- Tu imaš stado od tačno 2.329 ovaca.
Čobanin odgovori:

- Recimo, da si pogodio. Uzmi jagnje.
Mladić uzme jednu od životinja i stavi je u gepek.
Kada je hteo da ode, čobanin ga pogleda i upita:

- Da li oćeš da mi vratiš to što si mi uzeo, ako pogodim tvoje zanimanje?
Mladi se začudi I odgovori:

- Svakako!
Čobanin na brzinu reče:

- Ti si savetnik u srpskoj vladi.
- Baš tako ! Kako si pogodio?
- Veoma jednostavno - odgovori pastir.
- Prvo, došao si nepozvan.
- Drugo, izračunao si mi nešto, što ja već dobro znam.
- Treće, o mojem radu uopšte nemaš pojma i zato želim, da mi vratiš moga psa!

Puzevi za rucak

Pozvoni na vrata, prospe one puževe po podu, a kad će Sosa:
- Pa dobro gde si ti do sada?
Lala se sagnu pa šapuće puževima:
- Ajde, idemo, skoro pa smo kod kuće!

U Elemir nije lako stići

Sedi Lala pod bagremom u polju, taman se najeo slanine, malo bi da počine, pre nego što nastavi da okopava kukukuruz, kad niz leniju tutnji neki auto, koji se baš pred njim zaustavi.
- Dobar dan, želim – ljubazno će vozač.
- ’Bar dan i tebi! A koji te je andrak naterao da ’vuda prolaziš - mrzovoljno Lala.
- Hteo sam prečicom do Elemira, pa sam malo zalutao!
- E, mladiću, tako ti je to! Preko preče, naokolo bliže.
- A da li biste mogli da me nekako uputite?
- Ta, mogo’o bih, kako ne bih! Pazi ovako: ideš pravo kako si kren’o, pa brojiš do treće preke duži, ondak ćeš da ideš levo, pa skoz do onog bagrenjara što se vidi odavle, a ondak... ček’ malo, nije dobro tuda, onaj mamlaz Steva uzor’o do jendeka, ne’š moći prići tim kolima...
Ne, bolje da ne ideš do treće, nego šeste duži, pa malo levo nuz jendek sve do ćuprije, pa preko nje, ondak desno kuda idu bandere, ali ti bandere ne gledaš... Ček’ malo, ne valja, pa to je zdravo okolo... Znaš šta, da se ti lepo vratiš na onu ćupriju di si preš’o kad si dolazio ovamo, pa ondak prođeš i bandere i drugi jendek, i desno imaš put... Stani, stani... ne valja, nego ajd’ ti pravo pa kad vidiš beli kamen...
Jadničku se smučile sve ove Laline tirade te zavapi:
- Zaboga, čoveče, znate li vi uopšte gde je put za Elemir?
- Ideš ti malo u ocov, je l’ znaš! Ja sam iš’o ne u Elemir, nego i u Bečkerek, kad si ti mislio da su guščja govna klikeri, derane moj!
- Pa dobro, kako mi onda ne umete reći kako da stignem u Elemir?
- Jebeš ga, nikad tamo nisam iš’o - odavde!

Treba mu viljuska
Seo austrijski oficir za kafanski sto.

Izvadio sablju i stavio ispred sebe.

Hteo bi da ruca.

Lala doneo tanjir i vile iz stale.

Stavio ispred oficira i kaze:
- Ovakvom, pravom coveku, uz taki noz, pripada mu i samo takva viljuska.

Most na Tisi
Doveli Lalu pred novopodignuti most na Tisi.
- Kako ti izgleda ovaj most, Lalo? - pita ga inzinjer.
- Eee, znate, mlogo dobar, - kaze Lala - jer, kasti, sreca je sto ste ga poprecke metnuli, inace da ste ga uzduz postavili, nikad ga ne bi sagradili.

Lalino pismo Sosi
Za vreme Prvog svetskog rata Lala pise Sosi:
" Draga moja Soso,
Pozdravljam te i javljam ti da sam u dobrom zdravlju, koje i tamo svima vama, isto tako od Boga zelim.
Mol'cu fino, da mi posaljes tvoje cipele. nemoj da me pitas, zasto ti pisem tvoje cipele, jerbo ako ti pisem moje cipele, ti ces
kad citas na glas da mislis tvoje cipele, a ne moje cipele.

Zbog toga ti pisem tvoje cipele, a ti ces da citas tvoje cipele, pa ces da me razumes, da mislim na moje cipele, a ne na tvoje cipele. Zato mi posalji moje cipele, a ne tvoje cipele.
Tvoj, ili moj, Jova"

Pismo
Napisao Lala pismo Panti i odneo na postu.
- Pismo je jako tesko. - kaze postar. Potrebno je da prilepite jos jednu marku.
- Smesno! - kaze Lala. - A, zar ondak, nece biti jos teze!

Nek covek vidi
Mlinar Lala pita svoga sina:
- Jesi l' izvadio usur iz braca-Zikinog dzaka?
- Jesam.
- A jel' to vid'o braca Zika?
- Ta, nije.
- Izvadi jos jedared, nek' vidi covek.

Kad Lala duva
Vozili se Lala i njegov sin kolima. Bila jaka zima Lali ozeble ruke, pa poce da duva u njih. Sin pita:
- Jel' babo, zasto duvas u ruke?
- 'Ocu da ih zagrejem, z'oto duvam.
Kad stigose kuci, tamo ih cekala topla corba.
Lala jede i duva u kasiku. Sin ga zaprepasceno gleda i pita:
- Jel babo, a sta sada radis?
- Duvam. 'Ocu da razladim corbu.
- Eee, tane mu gosino, pa ti mozes kako 'oces. I da grejes i da ladis!

Ispod cene
Prodao Lala kravu nekom zanatliji.
- Kazi Lalo, iskreno reci, kakvu manu ima krava kad si je prod'o ispod cene?
- Ociju mi, nema mane, osim sto treba da joj uvek kazes VI, jerbo je starija od tebe.

Ide i on za njim
Isao Lala ulicom i najednom ga zaustavi policajac.
- Lalo, tvoj pas nema veterinarski medaljon.
- Tacno nema. Al' ova kera nije moj pas.
Produzi Lala put, a policajac za njim.
- Slusaj Lalo, - obrati mu se ponovo - nemoj da tvdis da pas nije tvoj, kada ide za tobom.
- I vi, mol'cu fino, idete za mnom, pa niste, kasti, moja kera! - doseti se Lala.

Zenske muve
- Boze, sto je danas u sobi muva! - kaze Sosa.
- I gle, sve su zenske, - dodaje Lala.
- Po cemu znas?
- Najvise ih cuci na ogledalu!

Pokloni za Novu 1949. godinu
Za Novu 1949. godinu Serjoza Rus poslao Lali poklon.
Upokovao kilogram ukrajinskog maka i napisao:
-Prebroj, videces koliko nas ima.
Uzvratio Lala poklon. Spakovao kilogram papricica cuvenih feferonki i na omotu napisao:
-Probaj, videces kak'i smo!

Imaju li ladje
Na regrutnoj komisiji Lala trazi da sluzi u mornarici.
-Umes li da plivas? - proverava oficir.
-A sto? - zbunio se Lala. - Zar mi nemamo dovoljno ladji?

Nema guzve
Vracao se Lala sa vukovarskog ratista sav izubijan, ugruvan, s masnicama po licu. Pitaju ga vojnici koji
idu prema frontu:
- Je l' tamo velika guzva?
- Ta otkud! O'ma sam stig'o na red.

NemoralU prepunoj crkvi pop-Joca drzi propoved. Okomio se na nemoral mladezi. Sav uzrujan vice:
- Braco, nema vise onog starog postenja. Pre su sve devojke bile nevine do udaje. A danas/ Danas takvih devojaka vise nema. Moilm vas, dovedite mi danas jednu nevinu devojku!
- I meni jednu! - ote se Lali iz muskog dela crkve.

Bolje blesav
Voleo Lalin sin da se na konferencijama u selu izdvaja " pametnim pitanjima". Zabrinulo to Lalu, pa ga poducava:
- Utuvi magarce, bolje je biti blesav k'o svi, neg' pametan k'o niko!

Nije ucio da pliva
Stoji Lala na Erzebet mostu u Pesti, negde pedesetih
godina, i gleda u mutne vode Dunava. Odjednom, vidi, davi se neki Pestanac.
- Upomoc, upomoc! - vice on.
Nagnuo se Lala preko ograde i pita ga:
- Eheeeej, jesi l' ucio ruski?
- Igen! Igen! Jesam. Spasavaj!
- E-e-e, bolje b' ti bilo da si ucio da plivas...sa se ne b'
davio....

Vrucina

Na moru, po velikoj vrućini, nosi Lala grudnjak. Znoji se, frkće, duva ko lokomotiva.

- Da ti nije Lalo, mlogo toplo? - pita ga Panta.

- Jeste. Mlogo!

- A, što ne skineš grudnjak?

- Nije meni toplo od grudnjaka, neg od sunca!

Ujdurma

Dugo se Sosa švalerala sa komšijom Pantom, svaki put kada bi se Lala odvezao do atara da radi u njivi. Jednog dana, međutim, pokvarila mu se sejačica pa se iznenada vratio kući.
- Stani iza vrata – šapnu Sosa Panti.
Zatim otključa vrata i držeći se za čelo zavapi Lali:
- Nemoj ih zatvarati, strašno me boli glava. Sede Lala na krevet i brižno poče da se razmatra simptome ženine migrene, a ona ga upita:
- Šta b’ tu rek’o da se ovde zatekao Pantu?
- Ubio bi’ ga na mestu!
- Ali, ako bi’ uzela ćebe, pa ti ovako prebacila preko glave i povikala “beži Panto”, šta bi ondak uradio?
Šmugnu Panta kroz otvorena vrata, a Lala, skidajući ćebe s glave, reče joj:
- Eee, ženska glavo, ta ti ujdurma nikako ne bi prošla!

Temeljna provera kvaliteta
Poveo Lala sina u Tovariševo na vašar, pa krenu da zagleda i znalački opipava krave.
– Babo, a šta to činiš?
– Tako se, sine, radi, kad ’oćeš da pazariš.
Dobro upamtio deran ovu, za život neophodnu mudrost, pa posle nekoliko dana utrča u štalu vičući:
– Babo, babo, ’odi brzo ’vamo. Doš’o malopre poštar Panta i ’oće da kupi Sosu!

Lala gresan

Vraćao se Lala sa pijace u Tovariševu, vrućina bila k’o u Africi, ali na sreću neka snaša se ponudi da ga poveze karucama. Sedi on pored nje, a ona se malo po malo pribijala do njega, pa mu je u isti mah bilo milo, ali i malo neprijatno.
Pobožan kakav je bio, već sutra ujutru zapuca kod popa Joce.
- Oče, doš’o sam da se ispovedim.
- A za koji greh, čedo moje?
- Zgrešio sam u mislima - skrušeno će Lala i potanka ispriča kakve su mu sve želje padale na pamet dok se vozio sa snašom.
- A da l’ je snaša bila mlada?
- Jeste.
- A lepa?
- Đavo jedan. Pravo iskušenje.
- Bogami, Lalo, tvoj greh nije baš mali. Biće ti ipak oprošteno, ako naredne nedelje budeš jeo samo seno i pio vodu.
- Ali pope nisam ja valjda konj?
- Nisi sinko, ali si zoto - magarac!

Lala i vesanje

Rešio Lala da se obesi.

Sa jakim pajvanom otišao u baštu, koja se spuštala na Begej.

Merkao lepe grane, ali su sve dobro rodile i nije bilo lepo ni jednu okititi mrtvim čovekom.

Kod same reke odabrao vrbu, na njoj će da visi!

Popeo se na drvo i sa pajvanom oko vrata skočio.

Konopac se zategao, drvo se nad rekom iskrivilo, a grana uz prasak slomila.

Tako se Lala našao u mutnoj vodi.

Očajnički se koprcao i na jedvite jade, živ dokopao obale.

- Bog te jebo... zamalo se udavih! - reče kašljucajući i ode kući da obuče suvo odelo

Saucesce Lali, okolo naokolo

Dolazi gazda na svoje imanje posle dugog puta, na stanici ga docekuje Djoka, da mu saopsti novosti i odvede na imanje...

- "Pa Djoko, sta ima novo?" - upita gazda posle srdacnog pozdrava.

- "Nista gazda, samo nam je Gadza crk'o..."

- "Jaoo, pa nas verni Gadza... A od cega, Djoko?"

- "Davali smo mu konjskoga mesa, gazda..."

- "Pa kud ste keru davali konjskoga mesa, zaboga..."

- "Pa konji su nam crkli, gazda..."

- "Otkud sad to odjedared, Djoko?!"

- "Pa stala nam se zapalila, gazda..."

- "Stala se zapalila?! Kako... sama odsebe ili sta?"

- "Ta nije, zapalila se zbog svece, koju smo zapalili u kuci pa se plamen pren`o s`kuce na stalu..."

- "Sta i kuca se zapalila ?!?

- "Da, gazda... "

- "O gospode boze... A sto ste zaboga palili svecu ?!"

- "Pa gospa-Ljubi smo davali nedelju dana, gazda..."

- "Staaaaa?!?! Majka mi umrla !!!"

- "Paaaa da, gazda. Od zalosti za gos`n Cedom koji je..."

- "NEEEE!!! I otac mi umro..."

- "Jeste gazda, dobio je slog kada je vid`o da je vasa gospoja Savica u krevetu sas komsija Perom..."

Ide dobro posao

Gleda Lala ispred banke: ljudi ulaze, izlaze, a niti nešto unose, niti iznose.

Uđe i pita: ta šta se tu prodaje?

-Magareće glave - reče mu ćelavko za šalterom.

-A ondak vam pos’o dobro ide! Vidim da vam je ostala još samo jedna...

Bolja pratnja

Gazda Panta pijan, prate ga tamburaši.

Popa: Ej, nesrećniče jedan, zar da te ovi prate?

-Bolje i ovi, nego ti oče proto!

Pred crkvom

Stajao Bačvanin pred crkvom i gledajući na toranj reče:

-E kad bi znao zašto su na onom tornju dva časovnika?

-Kad jedan čovek gleda koliko je sati, da ne bi drugi morao čekati, dobaci mu jedan šegrt.

Ne zna ni on

Šetao Lala pored Dunava, pa čuo kako neko sa pola reke zapomaže.

-A što se dereš? povika Lala.

-Ne znam da plivam, začu se glas davljenika.

-Pa ne znam ni ja, pa se ipak nederem, odgovori Lala.

Tesno

-Lalo, koliko puta ide 5 u 4?

-Ta ne može ići - odgovori Lala.

-Ta, može, Lalo!

-Dobro, ide jedanput al tesno - odgovori Lala češkajući se po glavi.

Pogodio

U vozu neki šaljivčina propituje glasno zagonetke:

-Brzi voz juri 120 kilometara na sat, relacija Beograd - Vršac, duga je 70 kilometara, vuče šest putničkih i dva teretna vagona, koliko mi je godina?

-Vi mora da imate 42 godine - kaže Lala dok se svi u kupeu slatko smeju.

Šaljivčina se uozbiljio.

-Pogodili ste - kaže, i traži da Lala objasni: kako?

-Lako - reče Lala - u Botošu imamo blesavog svinjara. Njemu je 21 godina, a ti si dva puta blesaviji od njega...

Kako da otkuca nulu

Došao Lala kući, Sosa odavno legla i čuje sat otkucava jedan.

Pita:

-Lalo, kol’ko je sati?

-Deset.

-Kako deset? Sat je otkucao jedan.

-A šta bi ‘tela? Da ti i nulu otkuca?

Pismo

Napisao Lala pismo Panti i odneo na poštu.

-Pismo je jako teško, - kaže poštar. Potrebno je da prilepite još jenu marku.

-Smešno! - kaže Lala. - A, zar ondak, neće biti još teže?

Okrati - otanji

Divanili Banaćani u birtiji, pa će se jedan iz Đale pohvaliti.

-Ta što su nam sad kukuruzi!... Evo ovoliki klip! - i odmeri od šake do lakta.

-A u nas debeli evo ovoliki! - pljesnu se po butini jedan iz Krstura.

Na to će onaj iz Đale uzmrdati usnama oko kamiša, pa opljucnuvši u levo spusti glas:

-Otanji, otanji...

-A i ti okrati, okrati!.. primeti i njemu onaj iz Krstura.

Sirota Sosa

Dođe Lala kući i zatekne golišavu Sosu.

-A što si ti gola? - pita je.

-Nemam, sirota, šta da obučem - žali se Sosa.

-Na to, Lala priđe ormanu, širom ga otvori, prebira haljine i govori:

-Nemoj da te ošinem! Kako nemaš? Gle, ova plava, ova crvena, pa sa cvetićima, pa ova bela, zdravo Panto, pa žuta...

Glupa situacija

Razbolela se Persa, nema ko da pomuze krave.

Pozvala Lalu, objasnila mu, a on šta će, mora da radi i ono što zna, i ono što ne voli.

U štali uzeo Lala vedro, stoličicu, namestio se, i taman da počne... a krava se ritnula, i njega i vedro oborila.

Šta li u takvoj situaciji radi Persa? - misli Lala.

Seti se, uzeo štrangu i zavezao kravi nogu za direk.

Sa prvim mlazevima mleka izvrnuo se ponovo.

Onda joj je privezao i drugu nogu.

I kada je već pomislio da će posao dobro da završi, krava ga žestoko ošinula repom po očima.

Opsova ružno.

Ustade ljutito, prebaci štrangu preko grede, pope se na stoličicu... sad će joj vezati i - rep!

Ali, kako je podigao ruke, tako mu spadoše i pantalone i gaće.

Osta go, sa podignutim rukama, vezujući kravi rep. U tom trenutku stvori se komšija Panta.

-Zaboga, Lalo, a šta se to spremaš raditi?

-Eto... komšija Panto... spremam s da ‘bem kravu... jer, što god bi’ ti drugo kaz’o, ne bi mi poverov’o...

Ko će znati

Nosi Lala dve poveće lubenice.

Prilazi mu prolaznik:

-Gde je ovde Pere Segedinca ulica?

Misli se Lala, nešto mu je nelagodno, hteo bi da usluži prolaznika, pa će:

-’Oćete l’, mol’ ću fino, da mi pridržite ove lubenice?

Prolaznik ih uzima.

Lala uz osmeh širi ruke i kaže:

-Ta ko će znati! Ja, uopšte, nisam odavde.

Druga kera

Lala i Panta ilegalno prelaze granicu na kojoj su razapete žice načičkane praznim konzervama.

Sve što prođe i zakači se, zadrma konzerve.

One zvone i obaveštavaju graničare.

Prvo prelazi Panta, čuje se zvonjava konzervi, vojnik viče:

-Stoj! Ko ide?

-Av... av... av... - dosetio se Panta i prešao granicu.

Sada kreće Lala.

Konzerve zvone.

-Stoj, ko ide? - čuje se opet glas vojnika.

-Druuuga keeera... - otegnuto odgovara Lala.

Lala padobranac

Služio Lala vojni rok u padobranskim jedinicama.

Posle teoretske nastave, došlo i vreme za prve skokove.

Lala znao, kao i svi drugi padobranci, da treba da izbroji do deset, pa da povuče ručicu koja otvara padobran.

Skočio Lala, padao, padao, a padobran se ne otvara.

Na veliku sreću, tresnuo je na kamaru sena.

Spasioci dojurili i čuju sa vrha kamare Lalino brojanje:

-... seeedam,... oooosam,... deeeevet...

Tima na tramvaju

Banaćanin Tima, kočijaš po zanatu, dobio za konduktera na električnom tramvaju u Beogradu.

Jednog dana desilo mu se nešto, te mu tramvaj nije mogao ni maći.

-Ta zvezdu mu njegovu... ta samo da mi je tu moj bič, krenuo bi on - viče Tima publici.

Lala u švapskoj vojsci

Služio Lala u austrijskoj vojsci i nije znao nemački.

Jedne noći bude određen na stražu da čuva burad sa nekakvom tečnošću.

Kako je bilo zimsko doba i mrazevi jaki, to se prekonoć burad smrznu i popucaju.

Sutradan, kad ogranu sunce, burad se počnu kraviti i ona tečnost curiti.

Sad trebalo je to raportirati na nemačkom jeziku i Lala se stade mučiti kako će raport sročiti.

Ali u tom bane kapetan.

Lala se isprsi, udari petu o petu i raportira ovako:

-Ker kapetan... obrucen popucen, ale vaser vrc, prc, štrc na sve strane...

Pravoslavni komunista

Lala, član Partije, slavio slavu i krišom krstio dete. Sekretar partijske organizacije pozvao ga na odgovornost.

-Reci Lalo, kad slaviš slavu i krstiš dete, kakav si ti komunista?

-Pa, druže sekretare, ja mislim da sam - pravoslavni komunista...

Nije tuda

Lala i Mađar koji se izgubio.

Nem tudom Serb (ne znam srpski).

- E, oca ti švapskog...Sad ja prolazio toliko puta ovuda i ne pogreših, a ti se nađe da mi kažeš da nije tuda!

-Odakle ti, putuješ?

-Iz Rume. Pa šta? A ti?

-Iz Iriga. Pa ništa.

Ko je pametniji

Za vreme austrijske vladavine u Vojvodini, neki Mađar, šef stanice, upitaće čuvara pruge Srbina:

-Je li, Milane, ti si razborit čovek, reci mi istinu: koji je narod pametniji: Srbi ili Mađari?

Milan mu odgovori odsečno:

-Pametniji su Srbi.

-A zašto baš da su pametniji Srbi? Hoću ovog časa da mi to kažeš! - ljutito mu viknu Mađar, koji je očekivao da Milan, kao podčinjeni ne sme tako reći.

-Evo zašto su pametniji. Vidite gospodine, na našoj pruzi, na svakoj rampi, piše na tabli mađarski: “Pazi kad dolazi voz!” Pošto srpski ne piše, već samo mađarski, to znači da je to napisano samo za Mađare. Srbin je pametan pa i sam stane kad prolazi voz, a Mađare morate da opominjate. Te otuda je, eto, Srbin pametniji od Mađara - objasni mu Milan.

Švaba i Banaćanin

Za vreme svetskog rata, neki banatski Švabo, mnogo je zadevao i dirao svog komšiju Srbina.

Jedared će mu reći:

-Čuj, komšija rac, mi sad išla u Srbija!

-To je dobro - odgovori mu Srbin.

-I mi pregazila budemo Srbija.

-To je dobro, komšija.

-I ja bude uhvatila onog tvog Petra.

-I to je dobro.

-I njega fodila u Peštu.

-Dobro je i to.

-I odvela ga u Beč.

-No, i to je dobro.

-I ono bila kočijaš kod našeg cara Franja Josifa.

-E, to nije dobro.

-A zašto nije i to dobro?

-Zato što je Petar mnogo prefrigan, i taj će izvrnut kola i našeg starog Franju prevalit’ da izlomi vrat!

San

Prvi lala:

“Znaš li Panto da sam sinoć sanjao našeg pokojnog Trivu kao da su ga anđeli bacili iz raja u pakao!..”

Drugi lala:

“Taj je uncut morao ukrasti konja svetog Đorđa, inače je zdravo pošten bio!”

Nezna ništa

Lala:

“Kad sam se venčao sa Sosom, reče mi pop:

I rodiće sina Emanujla, a kad ona rodila Sovru... baš naš popa ne zna ništa!”

Lalina želja

“Vozio sam se na koli, na lađi, pa i na azlibanu, sad još da mi je da se vozim na tom vraškom telegrafu, pa da imam šta pričati u Barandi!”

Sarage

Terao lala kola a ono počelo da grmi.

Lala veso pa reče:

“Udri Bože u šarage” a grom odista puče pa u šarage, a lala se izvrte koliko je dug.

Jedva se diže pa se okrete nebu i reče:

“Gospode Bože, zar ti ne znaš za šalu?!!”

Tri Banaćanina

Sedela pokraj obale, pa će jedan pitati drugog:

-Koliko daješ da skočim u vodu sa sve gaće?

Dok su se oni pogađali, slučajno se omakne treći i padne u vodu, sa rečima:

Ta, gosino mu tane ja odo, a vi koliko date?!

Iz lalinaca

Stran gospodin žuri selom pa će tek zapitati nekog Lalu:

-Je'l prošlo podne, molim?

-A znaće ga vaška, onim drugim šorom su baš sad lajale kere, pa je valjda prošlo onuda - odvrati Lala preko luše mirno.

Poštovanje kuma

Prić Pera žalio se prić Joški da ga kumče ništa “ne poštiva”.

-Ta id u ševin dalak! - reče onaj detetu - kuma celog života moraš poštovati.

A kad prođeš pored kumove kuće i čuješ da kera kumova laje, moraš taki skinut kapu k’o da kum laje...

Da je znao

Terao lala kola kroz šumu po kiši i oluji. Odjednom pukne grom pa upravo udari u šarage.

-O! maj! reče lala:

Što mi nisi kazo da ćeš u šarage, pa bi poveo od kuće moju Sosu, koliko tek da se provoza...

Scena pred rajskim vratima

Umro lala a bio pravedan pa mu duša došla pravo pred rajska vrata. Izlazi sveti Petar i veli lali:

Ulazi, lalo, pravedniče.

-A je l, sveti Pero, pita lala:

Je l tu i moja pokojna Sosa?

Jeste - reče sveti Petar.

E, onda ti džaba raja, odoh ti ja u pakao - reče lala i pobeže.

Nije iz tog sela

Prilj Panta nadera se komadare u bircuzu pa duboko u noć pošao kući.

Na nebu je sijao pun mesec.

U putu sretne drugog nekog lalu, pa će mu reći:

Ama, je l rođo, je l to sunce il mesec što sija?

“Neznam ja brate, nisam ja iz ovoga sela” reče mu drugi lala pa ode.

Ko rukom ostavljen

Sovra iz Barande objašnjava Gaji iz Kikinde gde će se naći.

Pa, prilj Gajo, kad dođeš u varoš ti svrati u bircuz kod “Tri mačka”, pa ako me ne nađeš za stolom, znaj sigurno da sam pod stolom.

Nikad tako

Vraćali se uveče dockan dva Banaćanina dobro nakresani pa kad su prolazili pored uličnog sata, jedan od njih, uhvativši se za banderu, stade brojati otkucaje.

Pošto je nabrojao šesnaest otkucaja reče:

- O, maj, Tozo, ovako dockan nikad nije bilo.

Mokra braća

Leži Lala na pančevačkom trotoaru, popreko, sa čvorugom na glavi i mudruje:

“O, tane mu gosino, što je teško to vino!

Osetim lepo da se ljulja asfalt podamnom, i jošte me đavo nan’o da stanem na kraj...

Pretego sam, eto, pa se onaj drugi kraj, digo i pras! mene po čelenki”...

On je mislio...

Došao Lala u Sombor, pa kako je bio neki praznik i narod se pričešćivao, uđe i on sa bičaljem ispod pazuha.

Stade i on u red, iako nije postio pa uzme pričešće.

Dopalo mu se ono vino, pa tako obredi nekoliko puta dolazeći u red.

Popa to primeti, pa mu ljutito reče:

-Šta ti misliš, Lalo, šta je ovo?

-Pa, ja mislim prodali crkvu, pa sad pijemo aldumaš...

Lala i njegov nos

Lala se uzvrpoljio po kući, češe nos i kaže ženi:

-Soso, ja se danas moram naderati! Kad god me svrbi nos, moram se furt napiti!...

-To ti furt izmišljavaš, odgovara Sosa. Nemoj ti piti pa s’ nećeš ni naderati!...

-Soso, pa neću ja valjda pustiti moj nos da laže! izbrecnu se Lala pa ode u bircuz.

Lalino razmišljanje

Došao Lala, Crepajac, u Pančevo. Svršio poslove, pa ušao u bircuz da popije nešto.

Tu se našao u nekom veselom društvu, pa se propisno naderao i omrkao tu u kafani.

Vraćajući se noću kući u selo, prođe pored saborne crkve čiji je toranj bacao senku od mesečine daleko preko ulice. Lala pomisli da je to neki jarak, zaleti se i nekako preskoči.

Ali mu u zaletu spadne šešir s glave.

-E baš da ne preskačem jopet natrag zbog jednog šešira, mogao bi, ko kasti, da padnem u jarak, pa šta će onda da bidne sa mnom?!

Lalinska zabava

Lala se vratio iz bircuza pred zoru nakresan.

Njegova Sosa poče da ga grdi:

-Zmaj ušo u tebe! Ti ne misliš na kuću, nego lumpuješ i provodiš se, i zabavljaš se...

-E, čudi se Lala, a otkud ti znaš da sam se, kasti, baš zabavljo?

-Ta nisam ja, kasti, ćorava, vidim da imaš čvoruge na glavi, odgovori mu Sosa.

Lala u poseti

U predratno vreme reši se lala da ode lično nekim važnim poslom gospodinu “feišpanu”.

Pošto je bilo leto lala obuče svečane bele široke gaće, crne vunene čarape (štrinfle), crne papuče i crn prsluk sa velikim srebrnim dugmadima, i tako ode.

Kad je ušao u predsoblje “feišpana”, reći će mu jedan od činovnika:

Pa kud ćeš ti tako? Ti nesmeš ući kod ekselencije u gaćama?

-More slušaj ti, gospone - reče lala - pusti ti mene samo da ja uđem,