Moje iskustvo

Posetite sajtove; http://www.KodKicosa.com - http://www.SumePevaju.com

Brodarstvo

Na slici sam ja u kome se probudila ljubav za plovidbom posle toliko vekova od nestanka Panonskog mora. Brod je 23m duzine sa ukupno cetiri spavace sobe, trpezarijom, kuhinjom i dnevnom sobom. Ukupna pogonska snaga mu je 2400KS sa rezervoarom od 6000 galona koji se nalazio na celoj duzini kobilice sto je ujedno i sluzilo kao stabilizator broda, balast. Jedna od nocnih plovidbi koje su ucestale u Ft. Lauderdale-u za odlazak na veceru ili samo radi rekreacije.

Brodovi, ladje i camci mogu se praviti od kojecega, a mi deca smo ih pravili i od papira, recimo od drveta, pa od gvozdja, pa od plastike, gume,......

Ja sam ih pravio od drveta i od neke vrste plastike sto se ovde u Ameriki zove "fajber-glas" a kod "nas" bi se zvalo, staklena vuna. Da bi se brod napravio od drveta treba mlogo znanja i opet znanja, da kazem onog prvog, intelektualnog, znanja da se taj brod ili camac prvo nacrta, dizajnuje, jer tu ima mlogo delova, takvih i onakvih, bas svakojakih. I onda treba ono drugo znanje koje sve te delove napravi svojim rukama i sve strpu zajedno na gomilu pa na kraju smo svi zadovoljni i smejemo se ko da nam stogodj, Boze sacuvaj, fali. Takva izgradnja traje mnogo duze od bilo koje druge izgradnje jer nije moguce raditi brod, recimo po sekcijama pa da se te sekcije kasnije stavljaju u jednu celinu. Ali najvece je zadovoljstvo kad se isplovi sa takim jednim brodom na debelo more a on samo jedri, pocupkuje, uvija se, cvrci i skripuce ko da peva, divani. Dok kad se izadje na voznju sa metalnim ili plasticnim brodom nista se necuje, jest da se i on uvija, poskakuje, al ne cvrci, ne skripuce, ne divani, nije "ziv". Nista se necuje osim vetra, motora i talasa.

Brod za oznakom "005" sa tri spavace sobe na prednjem delu i dva kupatila za sest osoba. Na krmenom delu je bila jedna "master soba" sa kupatilom, djakuzijem i izlazom na krmenu platformu. U srednjem delu je bila velika dnevna soba sa kuhinjom i trpezarijom. Pokretala su ga dva MAN-ova motora od po 1200KS. Kokpit se nalazio iznad dnevne sobe i mogao se otvoriti i zatvoriti sa vetrobranom na prednjoj strani koji se uvlacio u prednji deo kokpita. Iza kokpita se nalazila velika paluba sa klupom za sedenje preko cele duzia zadnje strane. Tu se jos nalazio u mali frizider, rostilj, i mokri cvor.

Drveni brodovi su bili ko da su zivi, ko da divanidu stobom, ko da ti kazu; "Fala za zivot Braso". Ja sam volo drvene brodove zdravo mlogo. E iako sam ih volo zdravo, nisam ih bas pravio osim na Dunavu one nase poznate "tabanase". U Ameriki sam crto i pravio brodove sto se zovedu "jahte" i oni su zdravo namesteni iznutra, ko gostinjska soba u glavnoj kuci. Ta tu je bilo svega i svacega, ta i ticijeg mleka, da vam bude jasnije.

Kad sam poco dobijem ja neke artije sa crtezima, debelo bog te molovo ko neka knjiga. Gledim je te listove a oni poredjani lepo jedan po jedan, ko umolovani, ko kod nas kad dobijes kopiju sa crtezima za neki objekat, recimo supu il kucu, koji treba da se izgradi, samo sto nije ko kodnas jer ode nemas skim da divanis, jel ti to mozes, znas i umes da radis il da pijes kafu i divanis o fuzbalu. Moras brzo da radis jel neko drugi ce te prestici. Tako ti to ovde, svi nekoga motaju ko kere macora oko plota. Uzmem ja tu knjigu podmisku pa pravo u salu gde se brodovi grade. To vam je bila jeda velika prostorija, odprilike, pedest metara sa trideset, ta sve je bilo u tim incevima ili Brod sa radnim bojem 011 koji je radjen za potrebe Diznijevog MGM studija za jedan od njihovih filmova. Duzina mu je oko 20 metara a napravljen je 1988 godine.

Brod sa radnim bojem 011 koji je radjen za potrebe Diznijevog MGM studija za jedan od njihovih filmova. Duzina mu je oko 20 metara a napravljen je 1988 godine.

kako mi to kazemo u Banatu, u colovima, pa zato kazem od prilike.

Pod ravan, betoniran, cist, gledam ja to i velim onako vise za sebe, ih bog te molovo al je to veliko, ko ce se tu snaci. Stavim ja tu knjigu lepo na jedan astal, imo sam mlogo fin astal od drveta i to tikovog, onako jedna strana visa da namoram bas mlogo da se saginjem i istezem, dugacak sam i ovako, netreba vise, velim. Opkoracam ti ja tu salu i odmerkam pa lepo nacrtam, al onako kod mene u glavi, taj brod gotov kako lepo stoji i ceka da ga isteramo napolje. Zadovoljstvo pravo, samo broda nema, jer je kobajagi pa mi bi zao sto sam ista i zamisljo. Jednom se mora i poceti pa tako i ja odlucim da je vreme za to. Zakujem ti ja jednu dugacku letvu uz sam zid te uze strane, istu takvu letvu zakujem i sa druge, suprotne, strane, ondak uzmem metar, ovde ga zovu "miter", pa lepo nadjem sredinu na jednoj i drugoj strani letve koju sam zakuco uza zid da mi kasnije sluzi kao polazna osnova za ostale dimenzije pri izgradnji broda. Kasnije sam ja te letve namestio da budu tamo stalno a i one sto idu sastrane da bi se lakse merilo i premeravalo. Ondak lepo udarim konop sjednog kraja na drugi za sredinu broda odnosno za mesto gde ce biti kobilica, ih al mi je i to neko ime. E tu sam ondak nacrto debelu orandzastu liniju na koju sam ondak nacrto jednu belu, tanku, po sred sredine. To mi je bio osnov od kojeg cu da pravim razne razmere i mere za brod u toku gradnje. Posle sam to isto uradio i sa bocnih strana samo sto sam tu celu duzinu izdelio na polja od cetiri fita. Ti fiti su ko kodnas stope a ima tri fita u jednom metru, malko masnje. Ondak sam odredio da cu sve mere da kontrolisem iz pramca pa sam tamo

turio jednu veliku nulu a sve te ostale linije izdelio na po jedan inc ili po naski col. Uzduzna podela je isla od sredine, kobilice, levo i desno. Ondak su dosle na red da se nacrtaju sve ivice broda na podu tako da je tu bilo linija i crta kolko oces sve sareno i nacrtano drugom bojom. E kad je to bilo gotovo, sve lepo obelezeno, mnogi su dolazili i gledali sta je to radim jer se to nije tako radilo dok ja nisam doso. Ondak lepo pozovem stolare koji se ovde zovedu "karpenteri" i kazem im da sad, vodeci racuna o ovim mojim linijama ko ocima u glavi, tu postave kolevku za brod na kojoj ce se isti graditi. I tako, kad je to bilo gotovo ja jos jedared prekontrolisem sve dimenzije u odnosu na kolevku i kazem im da pricvrste tu kolevku za pod srafovima, jakim, da se slucajno nesto nebi mrdnulo i odstupilo od mojih dimenzija pri gradni. Sve oni to lepo urade i na kraju je sve bilo spremno za sklapanje broda, a brod je bio velik, skoro trideset metara, ko one nase kuce duzom i jos malko vise. U drugom delu kompanije bila je jos jedna hala ali mnogo veca, gde su se izradjivali ti delovi od tog, kako rece, fajberglasa. To je bila muka, sitna prasina leti na sve strane, nemoz se odbraniti, a koza te svrbi da poludis, bar dok se ne naviknes. Tu su se pravili ti delovi, recimo dno se pravilo iz dva dela, koja su se lila na ravnom stolu, ogroman, pa posle stavljali u tu kolevku odakle je brod pocinjao da raste, bas kao i covek, iz kolevke. Ti delovi su se pravili od fajberglas, platna koje je bilo razlicito za razlicitu potrebu jacine i fleksibilnosti, svi ti osnovni delovi koje smo lili bili su teski oko tonu-ipo pa je bilo prilicno komplikovano da se donesu i instaliraju na kolevku. Na vrh t

og sendvica od tih platana je isla balsa (vrsta drveta jako male tezine), opet razne debljine po potrebi, za toplotnu izolacijui i da pomogne da se te strane kasnije ukrute u odredjeni oblik i jos jedan sloj tog fajber-glas platna da to sve ucvrsti u jednu oblikovanu celinu. Eto, tako sam ja poco u Ameriki da pravim ladje, bilo je tu mlogo lepih trenutaka, a bilo je i onih drugih, djavo da ih nosi, radilo se zdravo mlogo, od 10 - 14 sati nadan a puno puta se radilo i sedam dana u nedelji. Jednom sam tolko zdravo mlogo radio, kad smo trebali ladju da saljemo na taj sajam, ko kodnas "novosadski sajam" za poljoprivredu i paore, da sam te nedelje proveo 138 sati u firmi od mogucih 168, kolko nedelja moze da ima. Posle toga sam spavo dva dana da se nisam mrdno ni trazio bilo kakvu ranu ili pivo, cvarki i slanine nije ode bilo sve da i oces a leb neki da bog sacuva ko krpa, moz ga presaviti, zguzvati... nije snekim ljudskim ukusom. Kasnije sam sazno da se ti lebovi, kriske, turaju u "toster" da se dopeku a i naso sam neki ducan di se pravio "talijanski" leb pa je nekako moglo da se istrpi i podnese.