|
Brodarstvo |
|
Brodarstvo -
Civilno brodarstvo -
Vojno brodarstvo
-
Novosti u brodarstvu -
Teorija gradnje broda -
Navigacija
Saveti i ideje -
Zbirka skica za gradnju
-
Materijali za gradnju broda
|
Jedrilica sa pomicnom
kobilocom:
1. Jarbol
2. Pripone
3. Pramcano leto
4. Bum (deblenjak) spinakera
5. Krst jarbola
6. Podigac glavnog jedra
7. Hvatiste pripona
8. Bum (debelnjak) glavnog jedra
9. Skota glavnog jedra
10. Skota floka (preska)
11. Glavno jedro
12. Letvice glavnog jedra
13. Flok (precka)
14. Pomicna kobilica
15. Kormilo
|
Jedrilica sa nepomicnom kobilicom
1. Pramcano leto
2. Pripona
3. Zaputka
4. Kobilica (balast)
5. Rudo kormila
6. Oznaka klase
D
7. Nacionalna pripadnost
SR
|
Kako se i U kojem smeru moze jedriti
Vetar je pogonska snaga jedrilica
i od njega zavisi mogucnost plovidbe i stanje vode. Strelice na
slici nam kazuju da se moze jedriti gotovo u svim smerovima osim
onog iz kojega duva vetar sto ne znaci da se jedrilicom ne moze
doci u bilo koju tacku tog sektora. Na primer do tacke C se moze
doci ako se prvo jedri do tacke A ili ako se prvo jedri do tacke
B pa do tacke C kako je prikazano na slici. Takvo menjanje kursa
koji se izvodi u vise puta naziva je krstarenje.
Svaka tacka na hotizontu se moze
dostici ravnim kursom osim tacki koje se nalaze u sektoru odakle
duva vetar i njih mozemo dostici samo krstarenjem.
Velicina pomenutog sektora je
razlicita za razne jedrilice pa ako jedrilica ima bolju
sposobnost jedrenbja uz vetar, sektor ce biti manji u suprotnom
bice veci.
Prosecna vrednost sektora je oko
90 stepeni.
Oznacavanje osnovne voznje
jedrilice prema smeru vetra vrsi se na ovaj nacin;
Ako vetar duva iz pramcanog
sektora jedrilica nece moci da se krece napred i tada se kaze da
je jedrilica nalazi u vetar.
Jedrilica plovu uz vetar
kada vetar duva iz sektora koso spreda.
Bocni vetar je kada
vetar duve direktno u bok jedrilice.
Povoljan vetar je
kada vetar duva koso u krmu.
Krmeni vetar je
kada vetar duve direktno u krmu.
Veoma je vazno da se jedra
postave tako da zatvara pravilan ili najpovoljniji ugao koji
osigurava najvece iskoristavanje vetra (slike dole). Prema
pravilima iz prakse jedro prima pravilan polozaj kada bum polovi
ugao koji zatvaraju smer vetra i uzduznica broda. Taj polozaj
pruza i najvecu brzinu plovidbe |
  |
Signalizacija
Sporazumevanje na vodi obavlja se signalizacijom.
Signalizacija medju brodovima, brodovima i signalnim
stanicama na kopnu, kao i medju samim signalnim
stanicama obavlja se prema
Medjunarodnom signalnom kodeksu
(MSK).
Signalizacija se deli na vizuelni (opticku), akusticnu
(zvucnu), govornu i radio-signalizaciju.
Sredstva za vizuelnu signalizaciju su:
-
signalne zastave
-
rucni (semaforski) barjacici
-
Morseove svetiljke (koje se nalaze na vrhu jarbola)
-
aldis svetiljke
-
reflektor
-
rucna svetiljka
Sredstva za akusticnu signalizaciju su:
-
zvizdaljka
-
sirena
-
nautofon
-
dijafon
-
tifon....
Govora signalizacija:
-
megafon
Radio
signalizacija:
-
radio telegraf
-
radio telefon
Znacenje
jednoslovackih signala
A -
Imam ronioca pod vodom; drzi se dalje
od mene
B -
Ukrcavam ili iskrcavam, ili prevozim
opasan teret na brodu
C -
Da (potvrdan odgovor)
D
-
Drzi se dalje od mene
jer tasko manevrisem
E -
Menjam kurs u desno
F -
Onesposobljen sam,
odrzavajte vezu sa mnom
G -
Trebam peljara. Ako
znak daje brod koji ribari onda znaci; Dizem mrezu
H -
Imam peljara na brodu
I
-
Menjam kurs u levo
J -
Imam pozar i opasan
teret na brodu, drzi te se podalje
K -
Zelim odrzavati vezu
sa vama
L
-
Odmah zaustavite vas
brod
M
-
Moj brod je
zaustavljen i ne krecem se
N -
Ne (odrecan odgovor)
O -
Covek u moru
P
-
Na moru: Moje su
mreze zapele o prepreku
U
Luci:
Brod uskoro isplovljava i sve osobe trebaju doci na brod
Q -
Stanje osoblja na
brodu je dobro, trazim slobodan saobracaj
R -
Primio sam vas
poslednji signal
S -
Moji motori rade
krmom
T -
Drzite se daleko od
mene; kocu vucemo sa dva broda
U
-
Vi plovite u susret
opasnosti
V -
Trazim pomoc
W -
Trazim pomoc doktora
X -
Obustavite ono sto
radite i pazite na moje signale
Y -
Moje sidro ore
Z
-
Trebam tegljac
Jezici
komuniciranja
0 -
Holandski
1 -
Engleski
2 -
Francuski
3 -
Nemacki
4 -
Grcki
5 -
Italijanski
6
-
Japanski
7 -
Norveski
8
-
Ruski
9 -
Spanski
Signalne poruke mogu biti kodirane ili otvorene.
Kodirane poruke sastavljene su od signala prema MSK a
otvorene poruke od reci jezika na kome se signalizira.
Treci oficir palube je odgovoran za ispravnost sredstava
opticke, akusticne i govorne signalizacije koju provera
pre svakog isplovljavanja.
Osnovni pojmovi i definicije
U
signalizaciju se upotrebljavaju razliciti termini i
definicije koje treba poznavati i ovde se navode
najvazniji.
-
Znak raspoznavanja ili pozivni znak
- brodu dodeljana signalna grupa kojim se identifikuje
ili poziva
-
Poruka - sadrzaj
teksta koji se prenosi jednim od nacina signalizacije
-
Stanica - svako
mesto s kojeg se moze odrzavati veza bilo kojim
signalnim sredstvom
-
Posiljalac -
ovlascena osoba koja naredjuje slanje poruke (kapetan
broda)
-
Stanica posiljaoca
- stanica kojoj posiljaoc urucuje poruku za slanje
-
Davalac - osoba u sluzbi koja salje poruku
-
Stanica davaoca
- stanica koja salje poruku
-
Naslov -
ovlascena osoba kojoj je upucena poruka
-
Stanica naslova
- poslednja stanica u kojoj naslov prima poruku
-
Primalac - osoba
u sluzbi koja je primila poruku
-
Stanica posilaoca
- stanica kojoj posiljalac urucuje poruku
-
Postupak -
propisan redosled po kome se salje poruka
-
Signal postupka
- signal odredjen da se olaksa signaliziranje
-
Vreme predaje -
vreme slanja poruke sa stanice posiljaoca
-
Veme primanja -
vreme kraja poruke na stanici primaoca
-
Grupa -
kombinacija slova ili brojki koji cine zaseban signal
-
Istaknuti signal - jedna ili vise signalnih grupa
podignitih na istom zastavnom konopu.
-
Rastavljac -
konop priblizne duzine kao i zastavni konop (oko 2m koji
sluzi za razdvajanje signalnih grupa)
- Mahati
- pomerati signalni konop gore dole da se zastave
razviju i budu uocljive.
Medjunarodni signalni kodeks
Svrha
i podela
Svrha
MSK je da bez jezickih poteskoca omoguci jednostavno
sporazumevanje u svim mogucim situacijama a posebno u
situacijama kada je ugrozena sigurnost broda i osoblja.
MSK moraju imati svi brodovi koji su opremljeni
radio-telegrafskom ili radio-telefonskom stanicom.
|
