|
Srpska Slava ili Krsno Ime
Po rečima sv. apostola Pavla hrišćanska porodica je
mala crkva (Filim. 1:2). I kao što je svaki hrišćanski hram posvećen
jednom svetitelju, koga slavi kao svoga zaštitnika, tako se i srpske
porodice stavljaju pod okrilje jednog svetitelja, kome se kao svom
molitvenom zastupniku pred Gospodom obraćaju, i koga kao zaštitnika
porodice poštuju i redovno, s kolena na koleno, sa oca na sina,
svake godine slave.[1]
Krsno ime – slava, divan je izraz pravoslavne
vere, koja je tako duboko usađena u srpskoj narodnoj duši. Slava je
i naročito obeležje srpskog naroda, jer se proslavlja samo među
Srbima (u celini uzev). Cilj ovih redova je da posluže pravilnijem
razumevanju i dostojnijem proslavljanju krsnog imena.
Šta je slava?
Naši preci primili su hrišćanstvo u devetom
veku i, umesto dotadašnje idolopokloničke vere, prihvatili su veru u
jednoga Boga. Prosvećivani hrišćanskim učenjem, odbacujući
idolopokloničko prinošenje žrtava, upućivali su Gospodu molitve za
zdravlje, sreću i napredak svoga doma i svoj. Iako su se Bogu molili
svakoga dana, naši preci imađahu Jedan dan u godini, u koji su
zahvaljivali Bogu za sva dobra kojima ih je obdario. Toga dana oni
su proslavljali uspomenu na onog xrišćanskog svetitelja, koga su
naročito poštovali kao svog zaštitnika, čiji im je hrišćanski život
bio primer koji su nastojali da slede. Tome svetitelju obraćali su
se da pred Gospodom bude njihov zastupnik i tumač njihovih molitava.
Za svoje zaštitnike i molitvenike pred Bogom
naši stari uzimali su Presvetu Bogorodicu, ili hrišćanskog
svetitelja na čiji su se dan krstili -tj. primili hrišćanstvo (i
njihovu uspomenu proslavljali su oni ia dan rođenja ili telesne
smrti svetitelja, ili na dan prenosa svetiteljevih moštiju).
Prosvećen, dakle, hrišćanskom naukom čovek je
došao do saznanja da se Boga, koji upravlja svetom, ne treba plašiti
nita Mu se u strahu moliti, ako se živi po zapovestima-Njegovim. Ne
iz straha već iz ljubavi čovek se obraća Bogu i proslavlja uspomenu
na svetitelje u želji da, sledeći njihov blažen i bogougodan život,
postane dostojan svih darova, koje milošću Božijom prima.
Običaj prinošenja žrtava, ostao od starine,
nije se kod svih novokrštenih odmah i lako iskorenio. Misionarska
delatnost Grčke i Latinske crkve postigla je samo delimične uspehe
među doseljenim narodima na Balkanu. Oni nisu uspeli da potpuno
hrišćanizuju mnogobožačke slovenske mase. Put za istinsko i razumno
usvajanje hrišćanstva polako je pripreman. Iako su primili
hrišćanstvo, mnogi su i dalje nastavili da prinose žrtve
zaštitnicima svoga doma i svoje porodice – hrišćanskim svetiteljima
– kao što su i ranije, u idolopokloničko vreme činili. (Stoka, koja
je bila namenjena kao žrtva svetitelju, dogonjena je crkvama kod
kojih je i klana, a njeno meso služilo je za gozbu. Taj običaj
održao se kod mnogih dosta dugo).
Tek je svetosavski pokret, duboko hrišćanski i
narodni u isti mah, odigrao odlučujuću ulogu u konačnoj
hrišćanizaciji Srba. Sv. Sava i njegovi sledbenici i misionari u
srpskom narodu, energično pristupaju evanđeljskom prosvećivanju
Srba. To je upravo poslednji i odsudan stupanj hrišćanizacije
srpskog naroda. Misionarska delatnost svetosavske Crkve, aktivna na
svim poljima narodnog života, ispoljila se pre svega u borbi protiv
ostataka mnogoboštva u narodu.
Ovim je bilo obuhvaćeno i proslavljanje krsnog
imena slave. Zabranjeno je dotadašnje prinošenje žrtava, kao i
priređivanje gozbi kod hramova. Svrha novih odredaba bila je da se
svi mnogobožački momenti u običajima likvidiraju. Određeno je da se
u crkvama može proslavljati spomen na svetitelje samo onako kako to
hrišćanima dolikuje, t.j. razni zemaljski plodovi mogu se prineti
radi blagoslova, a ne radi prinošenja žrtve i gozbe.
Tako svetosavska Crkva ima odlučujući značaj u
stvaranju krsne slave, ovakve kakva je ona danas. Postanak i
razvitak današnje srpske krsne slave mora se zato posmatrati u
opštem sklopu svetosavske aktivnosti. Svetosavskoj srpskoj Crkvi
pošlo je za rukom da stvori današnju krsnu slavu kao isključivo
srpsko-pravoslavnu i crkveno-narodnu porodičnu svečanost.
Tvorci slave, onakve kakvu je danas imamo su,
dakle, Sv. Sava i njegovi neposredni učenici. Otuda i činjenica da
samo Srbi, koji su od XIII veka neprekidno pod odlučujućim duhovnim
uticajem svetosavske Crkve, danas imaju krsnu slavu. Slava je,
dakle, jedan vid misionarske delatnosti svetosavske Crkve, jedan
oblik njene borbe protiv idolopoklonstva, za potpunu evanđelizaciju
srpskog naroda u srednjevekovnoj Srbiji.[2]
Poučen od svoga prvog arhiepiskopa i njegovih
sledbenika, i prihvativši način proslavljanja krsnog imena koji je
on odredio, srpski narod je zatim vekovima tako proslavljao, a tako
i danas treba da slavi.
Spomenuto je, da je proslavljanje slave u
njenom prvobitnom obliku (za razliku od današnjeg oblika kod Srba)
bilo u običaju ne samo u srpskom narodu, već i kod drugih
pravoslavnih naroda. Ali, kod ovih naroda tokom vremena
proslavljanje krsnog imena zamenjeno je praznovanjem dana rođenja
pojedinih članova porodice, ili dana onih svetitelja čija imena oni
nose. od slave nastalo proslavljanje rođendana i imendana (slavu
slavi još izvestan deo Bugara, Rumuna i Arbanasa, mada ne onako kako
slavu proslavljaju Srbi). Slavu su stalno slavili jedino Srbi ma gde
se oni nalazili, i to ne samo pravoslavni Srbi. Slava se nalazi i
kod Srba rimokatolika (u Boki, Konavlima, Hercegovini, Dalmaciji,
Sloveniji) pa i kod onih rimokatoličkih porodica čiji su preci bili
Srbi. Otuda je i nastala ona narodna izreka: "Gde je slava tu je i
Srbin".
Kako su naši preci poštovali i slavili slavu
Proslavljanje krsnog imena, kod naših predaka
postalo je jedan od najglavnijih izraza njihove pravoslavne vere.
Svoje svetitelje oni su poštovali i slavili njihovu uspomenu ma u
kakvim se teškim prilikama nalazili.
Domaćin se starao, i preko cele godine
pripravljao, kako će proslaviti krsno ime. A kad bude dan uoči
krsnoga imena on bi pozivao sve prijatelje, izuzev one koji takođe
slave isto krsno ime. (Slava ili krsno ime zove se još: sveti,
sveto, blagdan). Kad zvanice dolaze svečarima u kuću obično ovako
govore: "Dobar dan i čestito ti sveto! Slavio ga mnogo godina u
zdravlju i veselju!" Ili: "Pomozi Bog, srećna vam slava!" Prijatelji
iz drugih sela (dakle oni koji su udaljeni) trebalo je da na slavu
dođu i nezvani.
Međutim, treba istaći da toga dana kuće
svečara nisu bile samo gostoljubivi domovi spremni za gošćenje
rođaka i prijatelja – nego su i postajale domovi molitve, pretvarale
se u crkve Božije, u kojima je domaćin sa porodicom prinosio molitve
zahvalnosti Bogu i svome svetom zastupniku za dotadašnje darove, za
Božiji blagoslov koji se izlio na njih, uznoseći i molbu da ih sve i
ubuduće prati blagoslov Svevišnjeg Gospoda, zdravlje, sreća i svako
dobro u životu i radu.
Kraj zapaljene voštanice i prisluženog kandila
pred ikonom svoga svetitelja, pored slavskog kolača i koljiva
(žita), okađeni miomirisom tamjana, utvrđivali su se naši stari u
svojoj veri. Ugledajući se na zaštitnika svoga doma – svetitelja
čiju su uspomenu slavili – naši stari su polazili njegovim primerom,
čineći dobra dela. Njihov dom bio je toga dana otvoren za putnike i
namernike, a siromašni i nevoljni bili su potpomagani već prema
mogućnostima domaćina. Slavilo se kako se moglo, ali nije bilo
takvih koji, ma bili i najsiromašniji, svoju slavu ne bi proslavili
– pominjući toga dana u molitvi svoga svetog zaštitnika.
U vreme vekovnog robovanja, dani slave bili su
trenuci preporođaja, koji su ulivali novu snagu i ohrabrenje. U
proslavljanju svoga krsnog imena, srpski narod je crpeo snagu da
može izdržati sve patnje kroz koje je prolazio i dočekati dan
slobode. Umirala su pokolenja ne dočekavši osvit slobode, ali su na
samrtnom času ostavljala zavet svojima mlađim:
da ljube, čuvaju i jačaju svoju pravoslavnu
srpsku veru,
da poštuju njene svetinje,
da proslavljaju krsno ime – slavu svoju – jer
će samo vera moći da snaži volju za životom, i sačuvati narodnost –
ime srpsko.
Mnogi i danas proslavljaju uspomenu na svoga
svetitelja isto onako kao što su i njihovi stari činili. Ni danas ne
zaboravljaju zaštitnika svoga doma, kao što ga nikad i nisu
zaboravljali. Slave ga onako kako su u mogućnosti da slave,
pokazujući da su pravi sinovi svoje vere i Srpske crkve, a dostojni
potomci svojih dičnih predaka.
Ali, ima ih koji ne žele da slave slavu i
preko novina to celom svetu objavljuju (često ističući nepostojeće
razloge, ili pak takve koji i nisu nikakvi razlozi). Time se
najbolje pokazu je kako čovek brzo zaboravlja i olako propušta svoje
najsvetije obaveze, zaboravlja i ne poštuje svoju veru, onu istu
veru za koju su njegovi stari, ne tako davno, prolivali svoju krv i
davali svesno svoje živote.
Ni na bojištu uoči same bitke, čestiti Knez
Kosovski nije zaboravio da slavi svoju slavu. I mnogo vekova posle
Kosova, srpski vojnici slavili su svoje svečarske slave u vlažnim
rovovima, čak i usred ljute borbe. U smrtonosnoj ratnoj huci, pod
treskom bombi i iza bodljikavih žica u neprijateljskim logorima,
sećali smo se svoje slave. – Taj dan nikada nismo zaboravljali. A
kada nismo bili u mogućnosti da svoju slavu proslavimo onako j kako
smo nekada činili – i kako smo to primili od naših starih – mi smo
bar pripalili dugo nošenu i kao svetinju čuvanu voštanicu, a nekad i
bez nje, no nikada ne zaboravljajući ono : najbitnije: da uznesemo
tople molitve Bogu i svetitelju našem da nas sačuva, da nas Bog
izbavi od zla, pa da se zdravi vratimo svojim domovima, u zagrljaj
svojih milih i dragih.
Zar sada, kada su te naše želje, ili žele
naših roditelja ispunjene, zar sada da ne slavimo svoju slavu? Nije
li to onda krajnja nezahvalnost prema Bogu, nezahvalnost i nemar
prema zavetu naših predaka. A zaboravlja se:
"Nezahvalnost – to je ka' oštrica mača,
katkad seče glavu i svoga kovača!"
Otkuda gozbe o slavama
U našem narodu, koji je po svojoj prirodi
gostoljubiv, uobičajilo se da se – za rođake i prijatelje, koji su
dolazili da svojim prisustvom uveličaju proslavu krsnog imena –
priprema svečana trpeza. Docnije, u vreme vekovnog ropstva, jedini
način da se narod sastane, porazgovara, uteši, pa čak i da donese
kakve odluke, bili su ti skupovi o slavama, svadbama i daćama, a
naročito o crkvenim slavama i saborima. Jer Turci, ma koliko da su
bili okrutni u progonu srpske raje, ipak su donekle ostavljali
narodu slobodu da se o svojim verskim praznicima, na tim gozbama
sastaje bez njihovog prisustva. I na tim slavskim skupovima ljudi su
krepili jedan drugoga, pronalazio se način da se izbegne turskoj
sili, narod je jačao svoju veru i krepio nadu u oslobođenje. Na
takvom jednom skupu u Orašcu 1804. godine, doneta je odluka da se
podigne prvi ustanak za oslobođenje srpskog naroda. Tako su se ove
gozbe, koje su imale svoj naročiti značaj u prošlosti, održale sve
do danas, i veoma ih je teško naročito u selima, izostaviti.
Često se čuje da se našem narodu sa sela
prebacuje kako svoje slave proslavlja više dana, i da tom prilikom
mnogo potroši. To je veoma umesna primedba, Ali, ne sme se
zaboraviti da su na selu baš porodične slave, svadbe i crkvene ili
seoske slave, ono malo dana i prilika u toku godine kada se može
sastati sa svojim rođacima, prijateljima i drugovima iz udaljenih
mesta, razgovarati, razonoditi se i proveseliti. Ovim se, istina, ne
odobrava rasipništvo i preterano trošenje u ovim prilikama, kao ni u
svim drugim. Trebalo bi da naši ljudi proslavljanje svoje slave
svedu na jedan dan, na svečani i molitveni čin sečenja slavskog
kolača. Uvek ih treba savetovati da manje troše, jer je težak svaki
dinar što ga oni zarađuju; savetovati ih stalno da dobro paze da se
svetinja njihova – njihovo krsno ime, ne izvrgne u ruglo opijanja i
neumerenosti u jelu! Ali, to ne važi samo za narod na selu, već isto
tako i za one koji žive u gradovima.[3] U ovom staranju za dobro i
dostojno proslavljanje slave treba da se ogleda budnost svih koji
uistinu veruju, koji poštuju svoje srpsko ime i kojima je stalo da
se ono čuva neokaljano.
Slavu treba slaviti uvek, ma u kakvim se
prilikama čovek nalazio – u sreći i u nesreći, u radosti i u
žalosti, samo treba razlikovati bitno od nebitnog – odvojiti
proslavljanje svetitelja od gozbe, slavu od veselja. I dok slavsku
trpezu može spremiti onaj koji ima, a veseliti se onaj koji nije u
žalosti – dotle za slavsku sveću, slavski kolač, malo crvena vina,
koljivo, tamjan i malo zejtina trebalo bi da se u toku godine svako
postara i spremi, i da se tako kroz molitvenu uspomenu oduži svome
svetitelju.
Srbi nikada ne treba da zanemaruju svoju
slavu. Pravoslavna vera ih je kroz vekove održala i očuvala, zato i
oni treba da čuvaju svoju veru ne kao običaj nego kao svesno
ubeđenje. I treba da uvek potvrde narodnu istinu: "Gde je Srbin tu
je i slava!"
Kako treba da slavimo slavu
Kao što smo videli, proslavljanje slave je
izraz naše blagodarnosti Bogu za sva dobra, kojima nas je obdario, i
molitva Njemu (i našem svetitelju, da bude našim molitvama posrednik
pred Gospodom) da nas Gospod sačuva od zla i da nas uputi na pravi
put u životu.
Zato se slava mora proslavljati u tom smislu,
sa tim uzvišenim ciljem, a ne radi gošćenja, jela i pića! Svečar i
članovi njegove porodice toga dana se naročito moraju sećati života
i dela svoga svetitelja, koga slave, i uporediti sa njegovim životom
svoj život i dela. uočivši razlike, treba da svoj život podešavaju
prema svetiteljevom primeru, jer će time najbolje i najlepše
proslaviti njega, zaštitnika njihovog doma i njihovog molitvenika
pred Gospodom.
Pred presečenim – i crvenim vinom prelivenim –
slavskim kolačem, treba svečar da se seti velike žrtve, koju je
Gospod naš, Isus Hristos, podneo za nas stradanjem svojim na krstu,
pa da ispita sebe da li je svojim životom i radom dostojan te velike
žrtve! Da li je postupio po nauci Hristovoj? Je li pomagao siromašne
i nevoljne bližnje svoje, kao što je to dužan da čini? Je li
gladnoga nahranio, golog odenuo, bosog obuo, žednog napojio; da li
se setio onih, koji se nalaze u bedi i nevolji, da li im je olakšao
život; otklonio bedu i umanjio muke?
Ako nije, neka donese čvrstu odluku da to
ubuduće čini, kad mu je Bog dao, jer uzalud mu je vera, ako ne čini
dobra dela.
" Vera čista i bez mane pred Bogom i Ocem –
veli apostol Hristov, Jakov – jeste ova: obilaziti sirote i udovice
u njihovim nevoljama i držati sebe neopoganjena od sveta". "Kakva je
korist, braćo moja, ako li ko reče da ima veru a dela nema? Zar ga
vera može spasti?" "Jer kao što je telo bez duha (bez duše) mrtvo,
tako je vera bez dobrih dela mrtva" – govori nam on (Posl.
Jakovljeva 1:27,2:14,2:26) i time nam ukazuje put kojim treba da
idemo kroz život.
Zato, neka plamen slavske sveće – voštanice –
osvetli naš um, neka zagreje naše duše, da bismo upoznali pravi cilj
našeg života, i pokazali se u svome životu kao istinita deca Božija.
Samo takvo proslavljanje slave biće dostojno
nas kao hrišćana, pa će i molitve naše biti uslišene.[4]
Šta je potrebno pripremiti za
proslavljanje krsnog imena – slave.
Pre slave u domu svečara obavlja se
vodoosvećenje: sveštenik osvećuje vodu – sveti vodicu; a na dan
slave u crkvi, ili u domu, blagosilja koljivo[5] (žito) i slavski
kolač, koji unakrst preseče i vinom prelije.
Dakle, za slavu je potrebno osvetiti vodicu u
svome domu i pripremiti slavski kolač od pšeničnog brašna, slavsku
sveću, žito (koljivo), crveno vino, tamjan i zejtin.
U bogosluženjima Pravoslavne crkve sve ima
svoj uzvišeni smisao i naročito značenje, pa je tako i kod slavskog
obreda.
Slavski kolač predstavlja žrtvu – ali takvu
žrtvu blagodarnosti Bogu, što smo kroz Isusa Hrista i Njegovo
stradanje spaseni od propasti, koja bi nas postigla zbog naših
grehova.
Krstoobrazno presecanje slavskog kolača
predstavlja stradanje Hristovo radi nas, a prelivanje presečenog
kolača vinom (koje simvolički predstavlja krv) – znači da smo
Hristovom krvlju očišćeni od svojih grehova.
Slavska sveća koja treba da je od čistog
pčelinjeg voska, takođe označava žrtvu – najčistiju i najneviniju:
kao što pčele prave med, sakupljajući sladak mirisni sok sa raznih
čistih i mirisavih cvetova, tako i molitva svečara i njegove
porodice treba da potiče iz njegovog čistog srca i mirisne
neukaljane duše.
Osim toga, slavskom svećom izražava se
svečanost praznika i radost domaćih. Njom se još izražava i to: da
su svečar i članovi njegove porodice sinovi Svetlosti, koja
prosvećuje svakoga čoveka (Jn 1:9), a ne sinovi mraka. Jer kao što
svetlost sveće razgoni mrak, tako i svetlost Hristove božanske nauke
razgoni tamu u kojoj se neznabošci nalaze.
Slavska sveća je, dakle, simvol želje i težnje
svečara:
- da upoznaju Svetlost života – Gospoda Boga i
Njegovog Sina Isusa Hrista,
- da svetlost Božija prosveti razum njihov,
osvetli i osnaži vrline u njima; i uputi ih da vreme na zemlji
provedu u besprekornom hrišćanskom životu
- i da hrišćanska ljubav zaplamti u njihovim
dušama, kao što plamti i plamen njihove slavske sveće!
Slavsko žito – koljivo. (Od interesa je
pomenuti kako je koljivo ustanovljeno. Car Julijan zvani Apostat –
otpadnik – koji beše primio hrišćanstvo u mladosti, a kad je postao
car (361-363 g.) odrekao se Hrista i postao ponovo idolopoklonik i
veliki progonitelj hrišćana, – znajući da hrišćani poste Veliki
post, a naročito prvu nedelju ovoga da bi se pričestili, hteo je da
naruši propise hrišćanske Crkve. Zato tajno naredi upravniku
Carigrada da sve što se na tržnici nalazi za jelo, pokrope krvlju
žrtava koje se prinose idolima kako bi se hrišćani oskrnavili. Ali
sv. Teodor Tiron – preko patrijarha carigradskog Evdoksija – javi
hrišćanima da ništa ne kupuju na tržnici za jelo, već da kuvaju
koljivo – pšenicu s medom – i to da jedu. Oni tako i učine i cele
prve nedelje Velike posta jeli su samo koljivo. U spomen toga
Pravoslavna crkva je uvela kuvanje koljiva, i ono se daje narodu u
petak i subotu prve nedelje Velikog posta posle službe. Docnije je
uvedeno u upotrebu i pri proslavljanju krsnog imena – slave).[6]
Koljivo se sprema kao žrtva zahvalnosti Bogu
za date zemaljske plodove, a u spomen svetitelja koga slavimo, kao i
za uspomenu na one naše pretke koji su u veri živeli, i na one koji
su za veru dali svoje živote.
Slavski obredi i običaji vrše se za žive – za
njihovo zdravlje, napredak i blagostanje, ali sasvim je prirodno da
se hrišćanin seti svojih umrlih predaka i srodnika, i da se pomoli
Bogu za njih prilikom proslave svetitelja, – njihovog zajedničkog
zaštitnika, kojeg su i oni slavili i kome su se i oni u molitvi
obraćali.
Treba naročito naglasiti: da se koljivo o
slavi ne sprema za pokoj duše onog svetitelja koji se slavi, kao što
neki pogrešno misle! Svi su svetitelji živi i nalaze se pred
Gospodom kao naši zastupnici i molitvenici!
Zato se slavsko koljivo sprema za sve slavske
dane pa i za sv. Arhanđela Mihaila, sv. Iliju, kao i za Bogorodičine
i Hristove praznike!
Šećer koji se u koljivu meša sa kuvanom
pšenicom, označava blažen život – život nebeske sladosti pravednih
hrišćana posle smrti, koji su oni svojim životom i delanjem na
zemlji zaslužili.
Zejtin, koji se u kandilu prislužuje, takođe
predstavlja žrtvu Bogu.
Tamjan odn. kađenje tamjanom, označava našu
molitvu, koja treba da potiče iz čistog srca, kako bi Gospodu bila
prijatna i draga, kao što je nama blag i prijatan miris tamjana i
izmirne, kojima se kadi (uporediti Psalam 141:2).
Kakvih ima slava
Porodična slava je, videli smo, proslava
uspomene na onog hrišćanskog svetitelja, na čiji su dan naši preci
primili hrišćanstvo i koga su izabrali za svoga zaštitnika i
zastupnika pred Bogom. Slava se prenosi od oca na sina i gotovo se
nikada ne menja. Čak ako jedna porodica izumre, oni hrišćani koji
naslede njihovu imovinu u većini slučajeva smatraju za svoju dužnost
da pored svoje slave prime i njihovu. Tako se postupa i prilikom
usinovljenja, kad posinak prihvata slavu svoga poočima i pomajke.
Otuda ima porodica koje slave više slava. Žena, ako ostane udovica,
zadržava slavu svoga muža. Kako slava prelazi s oca na sina, i dalje
na celo potomstvo, to se smatraju kao rođaci svi oni koji slave
istoga svetitelja.
Crkvene slave su proslavljanje svetitelja kome
je hram posvećen, i njegova se uspomena slavi kao što se slavi i u
porodicama.
Seoske ili gradske slave su proslavljanje
uspomene onog svetitelja, koga su za svoga zaštitnika izabrali
pojedina sela i gradovi, ili kome su se u nevolji zavetovali žitelji
toga mesta, pa ga proslavljaju u znak blagodarnosti za srećno
otklanjanje bede i nevolje, (kao što su npr. bolesti, neprijateljske
najezde, porobljavanje, požar, pomor ljudi i stoke, velike poplave,
kao i druge vremenske nepogode). Tog dana ide se – kroz polja u selu
ili glavnim ulicama – sa litijom, i prinose se Bogu i svetitelju
molitve za dobro i sreću toga mesta, žitelja u njemu, i svih ljudi.
Zaštitnik srpske škole je srpski prosvetitelj
i prvi arhiepiskop sv. Sava. Sv. Sava se proslavlja u srpskim
školama kao školska slava od 1827. godine.
I pojedina srpska društva i ustanove mogu
imati svoju slavu – svoga svetitelja zaštitnika, koga proslavljaju i
pod čiju se zaštitu stavljaju.
I ne samo društva i ustanove. Poznato je, da
je u doba Nemanjića, sv. apostol prvomučenik Stefan bio zaštitnik
Srpske države. (Na srpskim novcima iz toga vremena bio je prikazan
Sv. Stefan kako vladaru pruža krst ili zastavu; i svi srpski
vladari, počev od Stefana Nemanjića, nose i ime Stefan uz svoje
narodno ime – Stefan Uroš, Stefan Milutin, Stefan Dušan).
Vodoosvećenje
Na nekoliko dana pre slave treba svečar da se
javi svome svešteniku, u čijoj parohiji stanuje, da slavi i da ga
pozove da u njegovom domu osveti slavsku vodicu.
Za osvećenje vodice treba da spremi: sveću,
činiju ili duboki tanjir sa vodom, kitu bosiljka, malo tamjana,
žeravicu i kadionicu, a na jednoj čistoj hartiji treba da ispiše
imena svih članova porodice, da bi ih sveštenik u molitvi za njihovo
zdravlje pomenuo. – Ništa drugo ne treba da bude na stolu za
vodoosvećenje osim, možda još kakve ikonice i cveća. Ovaj sto treba
namestiti pred slavskom ikonom ili u njenoj blizini, ali uvek tako
da sveštenik za vreme molitve i vodoosvećenja bude okrenut prema
ikoni.
(Osvećenje vodice trebalo bi, ako je mogućno,
da se obavlja u onoj sobi u kojoj se nalazi ikona svetitelja. Ako se
osvećenje vode ne vrši u odaji gde je ikona, treba zamoliti
sveštenika da osvećenom vodom pokropi i tu odaju, kao i sve ostale u
kući).
Mora se paziti da sto za vodoosvećenje, ili
sečenje slavskog kolača, ne bude namešten pred bilo kakvom ili čak
nepriličnom slikom za svete radnje i pobožna osećanja.
Treba paziti i gde će se ikona postaviti.
Slavska ikona treba da je na najlepšem mestu u sobi. – Pravilo je da
ikona bude na istočnoj strani. – (Pravoslavni hrišćani, od
najstarijih vremena obično su se molili okrenuti licem ka istoku –
izvoru svetlosti. To ima svoje simvoličko značenje jer istok, kao
izvor svetlosti, je slika Isusa Hrista, koji se u Svetom pismu često
naziva istok (Luka 1:78), Svetlost (Jovan 8:12), Sunce pravde
(Malahija 4:2).
Pa ipak, ako u sobi na istočnoj strani nije za
ikonu pogodno mesto, onda treba izabrati najlepše mesto bez obzira
na koju je stranu sveta okrenuto.
-Pred Ikonom treba da gori kandilo (i to ne
samo za slavu već i nedeljom i o svakom drugom prazniku).
Takođe, treba voditi računa da žeravica bude
spremna za ono vreme kad je sveštenik zakazao da će doći. Ako se
desi da nema vatre u pripravnosti, treba pripremiti nekoliko
komadića luča, pa u krajnjoj potrebi može i na njemu tamjan da
sagori i kuća da se okadi,[7]
Za kađenje treba spremiti -još i kadionicu. (U
slučaju da se ne može nabaviti mala ručna kadionica, žeravica se
može spremiti u maloj zemljanoj posudi koja se stavi na tanjirić i
tako predaje svešteniku. Treba znati i ovo: kad sveštenik kadi dom,
ili ga kropi osvećenom vodom, idi ispred njega i otvaraj vrata onih
prostorija koje želiš da ti sveštenih okadi ili pokropi. Koja vrata
budu zatvorena, to će za sveštenika biti znak da u tu odaju ne treba
da ulazi).
U spisak imena treba uneti imena svih ukućana,
za koje se želi da ih sveštenik u molitvi pomene. Ta imena treba da
su čitko i lepo ispisana.
Razume se samo po sebi da sveštenika treba
dočekati u čistom i uređenom stanu, a i sami ukućani treba da su
čisti i uredni. Ako slučajno, iz bilo kojih razloga, nije moguće
urediti ceo stan, neka je u redu bar ona soba gde će se vršti obred.
Ali, kako se bogosluženje u domu obavlja svega dva do tri puta u
toku godine, to neće biti teško domaćima da se potrude, porane i sve
spreme još i pre zakazanog vremena.
Kada sveštenik dođe, svi članovi porodice koji
se tada u domu nalaze, pa i mlađi tj. oni koji u kući pomažu, treba
da prisustvuju vodoosvećenju i da zajedno sa sveštenikom upute
molitve Bogu za opšte i svoje dobro i sreću.
U pesmama i molitvama koje sveštenik pri
osvećenju vode peva i čita, priziva se Presveta Bogorodica da bude
zastupnica ljudi pred Bogom i da izbavi sve ljude od propasti, da ih
očisti od grehova, pošto je Ona spasenje svih hrišćana.
U Evanđelju koje se čita pri osvećenju vode,
govori se kako su isceljivani bolesnici, koji su se kupali u banji
kod Jerusalima, pošto je Anđeo Gospodnji osvetio vodu u njoj.[8]
Sveštenik zatim upućuje Gospodu molbe: za mir
odozgo i spasenje duša naših; za mir celoga sveta; za blagostanje i
sjedinjenje svetih Božijih crkava; za poglavare Crkve, sveštenstvo i
sve ljude; za narod; za dom u kome se voda osvećuje i sve one koji u
njemu žive (pominjući pri tom njihova imena), kao i za sve one koji
žive u tome mestu u veri Hristovoj; za dobro i mirno vreme i za
izobilje plodova zemaljskih; za one koji plove, putuju, koji boluju,
pate, za zarobljene i njihovo spasenje. – Zatim se sveštenik moli da
nas Bog izbavi od svake žalosti, gnjeva, opasnosti i nužde, i
pominjući Presvetu Bogorodicu, upućuje molbu:
Zaštiti, spasi, smiluj se i sačuvaj nas, Bože,
Tvojom blagodaću.
Potom kroz molitvu priziva silu Sv. Duha da
osveti vodu, pa da ona bude na isceljenje duše i tela svih onih koji
je budu pili, kao i da otkloni sve što bi nanosilo štete domu tom.
[9]
Moli se još za sve one kojima je potrebna
pomoć Božija, da okusivši i budući pokropljeni osvećenom vodom
postanu sinovi Božiji i naslednici carstva nebeskog; pominjući i sve
svetitelje naše i svetitelja koji se slavi, moli ih da oni budu
zastupnici naši pred Bogom, tumači naših molitava.
Pošto je krstom osvetio vodu, sveštenik njime
blagosilja ljude i dom, a svi prisutni pristupaju i – pobožno se
prekrstivši – celivaju krst, a sveštenik svakoga pokropi (poprska)
osvećenom vodicom.
Kroz vodoosvećenje u našem domu, silom Duha
Svetog bivamo osvećeni i mi i naš dom. Zato, znajući to, ne treba da
zanemarujemo ovo osvećenje vode pred slavu, kako bi se za nju
dostojno duhovno pripremili. (Videti Čin vodoosvećenja, na str. 37).
Uoči slave
Uoči slave neka domaćica sa osvećenom vodicom
zamesi slavski kolač i skuva pšenicu za koljivo;
domaćin neka nabavi slavsku sveću, tamjan,
crveno vino i zejtin.
Preporučuje se da sama domaćica, ili ko od
domaćih, umesi slavski kolač, a ne da se gotov kupuje. Neka i taj
slavski kolač, umešen od domaćih, bude izraz zahvalnosti Bogu i
svetitelju što im je dat život i zdravlje da i te godine dočekaju
dan svoje slave – neka on bude molitva Gospodu za blagoslov. Ali,
ako slavski kolač sprema neko van kuće, onda, kada se kući donese,
treba ga pokropiti osvećenom vodicom.
Treba poslove oko spremanja za slavu tako
rasporediti da se odvoji vreme za odlazak u crkvu na večernje ili
bdenije (kada će se obično poneti i predati zejtin i tamjan kao svoj
prilog crkvi, a u spomen svetitelja).
- U crkvi neka svečari zapale sveću za
zdravlje svoje i svoje porodice i neka upute tople i iskrene molitve
Svevišnjem, moleći za zastupništvo svoga svetitelja.
- Neka se sete i svojih dragih pokojnika, pa
neka prisluže sveću i za pokoj njihovih duša.
Ako iz nekih naročitih razloga ne mogu da odu
u crkvu, a oni svi neka se – po svršetku posla – okupe pred ikonom
svoga svetitelja, prisluže mu kandilo, i pomole se Bogu i svetitelju
za sreću, zdravlje i svako dobro. Domaćin neka tamjanom okadi ikonu,
sve prisutne i sve odaje u kući. On, ili ko mlađi, neka očita
molitvu Gospodnju Oče naš... i Bogorodice Djevo... Ako znaju neka
otpevaju Tropar svetitelju i očitaju molitvu njemu posvećenu.[10]
Neka njihove molitve budu iskrene i iz čistog srca, jer će samo tada
biti uslišene.
Na dan slave
Neka se domaćin u čisto obuče, zapali kandilo
pred ikonom svetitelja, pa sa još kojim članom porodice neka ode u
crkvu na Jutrenje ili Svetu liturgiju.
1. Ako se sečenje slavskog kolača obavlja u
crkvi, a ne u domu, treba se prethodno, koji dan ranije, raspitati u
crkvi u koje će se vreme obavljati sečenje slavskih kolača (obično
je to ranije izjutra). Na dan slave u određeno vreme domaćin će u
crkvu odneti slavski kolač i koljivo uvijene u čistu belu maramu,
zatim malo crvenog vina u bočici i manju sveću koju će staviti u
žito i zapaliti je da gori dok se obred obavlja. Ako je mogućno,
domaćin treba da kolač odnese u crkvu, a ako on ne može onda neka to
učini neko od članova njegove porodice a ne neko drugi! Sa sobom
poneti i hartiju na kojoj su popisana imena svih članova porodice,
da bi ih sveštenik u molitvi pomenuo.
Roditelji koji nose kolač u crkvu, treba da
povedu sobom u crkvu i odraslu decu da i ona učestvuju u ovom
molitvenom činu i da se u njihove mlade duše što dublje urežu
uspomene na ove lepe dane i lepe naše običaje.
Obično kada se završi jutrenje sveštenik će
okaditi slavsko koljivo, kolač i vino, otpevaće se Tropar
svetitelju, pa će onda, očitati molitvu nad koljivom i blagosloviti
ga. (Videti: Blagosiljanje koljiva, na str. 46).
U toj molitvi sveštenik se moli da Gospod Bog
blagoslovi sve darove, koji su u čast svetitelja spremljeni; da ih
umnoži kako u domu koji slavi tog dana, tako i u celom svetu; da
očisti od greha i osveti sve one koji su to spremali; kao i one koji
će od toga okusiti; da onima koji su to koljivo spremali i podneli
ga na osvećenje i blagoslov – a u čast i za uspomenu na svoga
svetitelja koga slave – ispuni sve molbe i sve želje, koje se odnose
na njihov bolji život na zemlji i na nebu.
Zatim sveštenik blagosilja vino i slavski
kolač, moleći Boga da primi prinešenu žrtvu u spomen svetitelja koji
se slavi.
Onda uzima kolač, seče ga sa donje strane
unakrst, preliva ga vinom unakrst, a zatim ga sa svečarom okreće
pevajući ove tri pesme
I
U prvoj pesmi govori se o mučenicima i
svetitelju koga slavimo, koji su molitvenici naši pred Bogom i
učitelji vere i moralne čistote:
"Svjati mučenici, iže dobrje
stradalčestvovavše i
vjenčavšesja, molitesja ko Gospodu,
pomilovatisja dušam našim".
II
U drugoj pesmi proslavlja se Hristos, koji je
pohvala apostolima i radost mučenicima:
"Slava Tebje, Hriste Bože, apostolov pohvalo,
mučenikov
radovanije, ihže propovjed Trojica
jedinosuščnaja".
III
U trećoj pesmi se iskazuje javljanje Sina
Božijeg u ljudskom telu – rođenjem.
"Isaije likuj, Djeva imje vo črevje i rodi
sina
Emanuila, Boga že i čelovjeka; vostok imja
jemu, jegože
veličajušče Djevu ublažajem".
Zatim prelome kolač napola i, držeći svaki
svoju polovinu, sastavljaju ga. Ljubeći kolač sveštenik govori:
"Hristos posredje nas" ("Hristos među nama"),
a svečar takođe ljubi slavski kolač i
odgovara:
"I jest i budet". ("I jeste i biće").
Ovo čine triput. Potom svečar prima kolač od
sveštenika, uzima koljivo i nosi ga svojoj kući, gde ga stavlja na
sto ili pred ikonu.
Zapali tada kod kuće slavsku sveću, okadi je,
a zatim i ikonu i sve domaće, a onda se svi zajedno pomole Gospodu i
svome svetitelju, kao što su i uoči slave radili. (Videti str.
22-23).
Posle molitve, članovi porodice čestitaju
slavu domaćinu i jedni drugima, i ljube se.
2. Ako se kolač seče u domu, domaćin sa još
kojim članom porodice, pošto se vrati iz crkve sa Jutrenja ili Svete
liturgije, očekuje dolazak sveštenika, koji će, ako je pozvan da
dođe u dom, u zakazano vreme doći da preseče slavski kolač.
Sto sa slavskom svećom treba namestiti pred
ikonom kako je već rečeno; na stolu malo napred stoji slavska sveća,
sa leve strane postavi se slavski kolač, s desne žito (koljivo), u
sredini čaša ili bolje bokalić s crvenim vinom, uz kolač nož,
tamjan, i hartija na kojoj su ispisana imena svih članova porodice
da bi ih sveštenik u molitvi pomenuo. Žeravica takođe treba da bude
pripremljena da se stavi u kadionicu. Kandilo pred ikonom upaljeno
je još izjutra.
Kada sveštenik dođe u dom svoga parohijana,
ulazeći pozdravlja ga evanđelskim rečima: "Mir domu ovom i onima
koji žive u njemu!"[11] Na ovaj pozdrav domaćin odgovara: "Amin.
Bože daj!"
Pošto se domaći svi iskupe i domaćin zapali
slavsku sveću, svešteniku se odmah daje žeravica u kadionicu, on
stavlja tamjan i prvo kadi dom. Smisao kađenja lepo izražava stih
crkvene pesme: "Nek se uznese molitva moja kao kadilo pred Tobom,
Gospode!" (Psalam 141:2).
Zatim sveštenik čita molitvu za osvećenje žita
(koljiva), slavskog kolača i vina.
Potom pred ikonom podiže slavski kolač, kao
našu žrtvu u slavu Božiju i čast svetitelja koga slavimo;
Zatim preseče kolač i unakrst ga prelije
vinom; okreće sa domaćinom slavski kolač pevajući ove tri pesme:
I "Svjati mučenici..."
II "Slava tebje, Hriste Bože..."
III "Isaije likuj..."
Ceo crkveni obred je mnogo svečaniji i duši
bliži kad cela porodica zajedno sa sveštenikom peva ove pesme, zato
ih treba naučiti (njihov ceo crkvenoslovenski tekst dat je napred,
na str. 24. a srpski na str. 48.).
Kad se sve tri pesme otpevaju, sveštenik lomi
kolač sa domaćinom, ili onim koji ga zamenjuje, a zatim svi članovi
porodice prilaze i celivaju kolač. Pri tom nam se sveštenik obraća
rečima:
"Hristos posredje nas", što znači: "Hristos
među nama!"
a mi odgovaramo:
"I jest i budet!", što znači: "I jeste i
biće!"
Treba ukućane poučiti da tako odgovaraju
svešteniku. Posle toga sveštenik govori molitvu u kojoj pominje
imena sviju ukućana koja su ispisana na posebnoj hartiji što se
nalazi spremna na stolu.
Na kraju obreda svi prisutni pristupaju da
celivaju krst, kao i prilikom vodoosvećenja. Zatim nastaje
čestitanje. (Vidi: Čin rezanja kolača, na str. 47).
Sve što je za bogosluženje potrebno neka bude
spremno pre nego što počne sveti obred, a kad obred počne cela
porodica treba da je na okupu, da mirno i pobožno svi stoje i da
uznose zajedno sa sveštenikom molitve Gospodu, toplo i iskreno. Jer,
sveštenik ne dolazi kao kakav službenik koji treba da obavi običaj
radi ostalog sveta – on dolazi radi molitve, radi duhovnih potreba
porodice. Zato svi prisutni na ovom domaćem bogosluženju treba da se
ponašaju kao u hramu Gospodnjem i da s pažnjom prate obred i
učestvuju u njemu, moleći se i krsteći pri pomenu imena Božijeg. Mi
se tom prilikom molimo Bogu za zdravlje i napredak svoj i svih naših
živih, a u molitvi za osvećenje žita još i za pokoj duša umrlih
predaka, pa zato – i radi svoga dobra i iz ljubavi i poštovanja
prema našim dragim pokojnicima – treba i ovom prilikom da se molimo
Bogu pobožno, iskreno i od sveg srca.
Srbi se svuda ponose svojom slavom i trude se
da je što dostojnije proslave i u slobodi i u ropstvu, u svojoj
zemlji i u tuđini. Ova naša domaća bogosluženja i običaji s njima
povezani, razvijaju kod naše dece i verska i nacionalna osećanja.
Deca se raduju domaćim svečanostima, a dužnost je nas roditelja da
deci činimo što više radosti, kako bi se i nas i svoga detinjstva
sećali sa što više ljubavi i sa što više lepih uspomena.
Nije potrebno naglašavati da sve treba da bude
čisto i u najvećem redu: i dom i domaći. Odelo na domaćinu i
njegovoj porodici ne mora biti ni novo, ni ukrašeno, samo mora biti
čisto.
Ali pre svega, to naročito napominjemo, neka
im bude srce čisto, neka im je čista i mirna savest, neka toga dana
pomognu svoje siromašne bližnje pa ma i najmanjim poklonima ili
prilogom: bilo u hrani, u novcu, u odeći ili obući. Ako im je
mogućno neka tu pomoć odnesu njihova deca, da bi se još od malena
naučila svojoj hrišćanskoj dužnosti. Radost onih koje će pomoći
uvećaće njihovu radost, pa će i svoju slavu veselije, radosnije i
zadovoljnije provesti; zahvalnost pomognutih naći će odziva i kod
Svemogućega Boga, koji će blagosloviti dom svečara, i mnogostruko im
nadoknaditi sve ono što su za dobro bližnjih učinili, a u slavu
Božiju i za spomen svoga svetitelja.
Samo takvo proslavljanje krsnog imena biće
ugodno i Bogu i svetitelju, pa tako, braćo i sestre, i
proslavljajmo!
Ako o slavi možete, i Bog vam je dao za to
mogućnosti, spremite ako hoćete i ručak i pogostite svoje rođake,
prijatelje, drugove i susede. No taj ručak i gozba neka budu u
skladu sa proslavom toga dana, a ne da se izrode u ruglo koje ne
služi nikome na čast a obesvećuje i samu slavu i prlja naše ime!.
Za vreme ručka, ako se ovaj sprema i za goste,
obično nazdravljaju jedni drugima, iako ovo nije svuda uobičajeno.
Ali tamo gde je to običaj treba domaćin da pazi na umerenost,
imajući uvek na umu da ovo nije obična gozba već – srpska slava –
dan kada se slavi uspomena na svetitelja. Već sam narod je ovde
postavio granicu rekavši:
"Ako često piješ za tuđe zdravlje, izgubićeš
svoje!"
Znajte: Slava se ne sastoji u jelu i piću,
nego u dobrom hrišćanskom životu, u misli na Boga, u sećanju i
ugledanju na život svetitelja i vršenju dobrih dela pa u tom pogledu
i činimo sve što možemo!
Zato, ako nemate mogućnosti da o slavi
spremate gozbe i ručkove, nemojte se radi toga zaduživati, ili za
ljubav pohvale gostiju lišiti se mnogih svojih potreba, – već
proslavite slavu, proslavite uspomenu na svoga svetitelja, samo
vršenjem verskog obreda, koji i jeste istinsko proslavljanje slave –
molitvom i čistim srcem:
... Silno je ukorenjeno svečarstvo u
svetosavskom narodu. Nijedan narod ne slavi toliko svetitelje Božije
koliko srpski narod. A duboki smisao svečarstva leži u onom
najuzvišenijem idealu našeg naroda – idealu svetog čoveka, a to je:
čovek odrešen od zemaljskog carstva,
čovek čist od nepravde i sujete,
čovek ispunjen ljubavlju prema Bogu i ljudima,
čovek neustrašiv pred smrću;
jednom rečju: čovek duševan!
Kada se budu takvi sveti ljudi počeli smatrati
idealom po svoj zemlji, onda će čovečanstvo biti srećno. Otuda je
naš narod nosilac jednog uvek naprednog i spasonosnog ideala,
evanđelskog ideala, koji će na kraju krajeva sav rod ljudski, sada
trzan i rastrzan, morati da prihvati i usvoji ako želi svoje
spasenje.
Kako se pravi slavski kolač
Mešenje slavskog kolača u kući je lep
porodični čin i vrlo lepa uspomena za decu koja će, gledajući svoju
majku kako ga mesi, to preneti docnije i u svoju kuću. Mlade devojke
treba da i u ovom poslu odmenjuju svoju majku, kako bi još zarana
stekle iskustvo u tome.
Kolač se obično mesi dan pre slave. Pošto se
domaćica okupa i obuče u čisto, prekrstiće se i u sebi očitati Oče
naš, pa će tek onda početi sa mešenjem.
U lonac od 1 litra izdrobiti 20 do 30 grama
kvasca, naliti ga s pola šolje mlakog mleka i prstima razmazati
kvasac tako da nema grudvica. Zatim dodati malo soli, jednu kašiku
šećera i malo brašna koliko da se dobije retko testo. Sud staviti
blizu štednjaka i ostaviti dok kvasac ne uskisne i napuni lončić.
Za to vreme prosejati 1 do 11/2 kilograma
brašna, staviti ga u sud za mešenje (po mogućnosti ovaj sud
upotrebljavati samo za mešenje slavskog kolača) i kod štednjaka
dobro zagrejati. Kad je kvasac uskisao početi mešenje. U brašnu
napraviti udubljenje u sredini, dodati kvasac, 4 žumanceta, 2 do 3
kašike šećera, malo strugane kore od limuna i nekoliko kapi osvećene
vodice (koju je sveštenik za slavu osvetio) pa sve to zamesiti
dolivajući malo mleka, tako da se dobije testo srednje tvrdoće.
Prilikom mešenja dodavati malo-pomalo rastopljenog masla, a takođe s
vremena na vreme treba zamakati dlanove u rastopljeno maslo i tako
masnim rukama mesiti (upotrebiti oko 100 gr. masla).
Testo treba mesiti sve dok se ne odvaja od
prstiju i dok se na njemu ne pojave klobuci, plikovi. Kada je testo
dovoljno izrađeno izvaditi ga iz suda, dno suda posuti brašnom i
onda vratiti testo u sud, prekrstiti ga, pokriti s nekoliko čistih
salveta i ostaviti na toplom mestu da uskisne.
Kada je testo dostiglo dva puta svoju
veličinu, pažljivo ga izručiti na dasku posuti brašnom, lako ga
rukama izraditi u obliku okruglog hleba i staviti u okrugao kalup,
koji je prethodno dobro podmazan maslom i posut brašnom. Prilikom
ovog premesivanja testo se ne sme mnogo pritiskivati, niti mesiti
jer u tom slučaju neće narasti kolač. Kalup sa kolačem opet prekriti
salvetama i ostaviti na toplom mestu da ponovo uskisne. Kada je
kolač dovoljno narastao, pomazati ga razmućenim jajetom i ukrašavati
ukrasima od istog testa.
Prvo se preko celog kolača stavlja krst (od
dva valjčasta komada testa stavljena unakrst).
Zatim se kolač uokviri pletenicom, preko koje
se pravi venčić. Venčić se obično pravi tako što se komad testa
izvalja a zatim isecka na manje valjčaste komadiće. Svaki takav
komadić se po dužini dvaput zaseče (tako da dobije tri kraka). Ovi
komadići se slažu preko pletenice i to tako da svaki sledeći malo
preklopi prethodni; tako redom dok se ne uokviri ceo kolač i na taj
način dobije venac oko krsta. I venčić i krst se još zaseckaju
makazama da kolač još kitnjastije izgleda.
Sada se na središte krsta stavlja poskurica –
kao hlepčić kružnog oblika. Ona se takođe stavlja i preko venčića, a
na završecima svakog od četiri kraka krsta (ukupno pet poskurica).
Dalje se kolač ukrašava ostalim ukrasima od
posnog testa koje se zamesi od brašna i malo vode. Ove ukrase ne
treba pomazivati jajetom već ih ostaviti bele. Ti ukrasi
predstavljaju žele domaćice – ono što želi da ima u svome domu:
ptice (golubovi) predstavljaju zdravlje i veselje. Grozd označava
želju da rod dobro rodi; cveće (ružice) znači lepotu, čistotu i mio
miris duše i da deca odrastaju lepa i čista kao ružice; (zatim se
kao želja da u kući bude svega pravi burence, pa čašica, zatim
knjiga itd.). Ovi ukrasi stavljaju se u polja između krakova krsta,
i dovoljno je, da bi kolač bio lep, da se u svakom od četiri polja
nalazi po jedan ukras.
No najvažniji ukras slavskog kolača je znak
četvrtastog oblika kome je krst u sredini a među kracima krsta
natpis IS HS NI KA – ovaj natpis na grčkom znači: Isus Hristos
pobeđuje. Za utiskivanje ovoga znaka postoji naročiti drveni pečat
(koji svaka domaćica treba da ima). Posno testo se rastanji i u
njega se utisne ovaj pečat, koji se prethodno zamoči u brašno. Taj
znak se nožem iseče po ivici od ostalog komada testa i stavlja se na
svaku poskuricu.
Izgled samog kolača i način pravljenja ukrasa
zavisi od umešnosti domaćice, ali valja znati da kolač nikada ne
treba da bude prenatrpan ukrasima.
Ukrašen kolač prekrstiti i staviti u zagrejanu
pećnicu i peći na umerenoj vatri. Prvih deset minuta ne otvarati
pećnicu, a posle s vremena na vreme okretati kolač kako bi sa svih
strana podjednako rastao. Voditi računa da kolač ne preplane. Čim se
površina kolača zarumeni prekriti ga listom čiste bele hartije i
nastaviti pečenje. Kada se kolač odvaja od kalupa znači da je pečen,
ali ga ipak ostaviti još desetak minuta da se na tihoj vatri
"istišti". Dobro narastao i ispečen kolač ne sme da bude težak. Čim
se kolač izvadi iz pećnice pažljivo ga odozgo premazati mlakom vodom
u kojoj je prethodno rastvoreno malo šećera (spolja površina kolača
će onda biti sjajna) i zatim izručiti na čist tanjir.
Kolač se može praviti i postan kada krsno ime
pada u posne dane. Mesi se na isti način kao i mrsan samo bez mleka,
jaja i masla.
Kako se sprema slavsko žito
Mada izgleda jednostavno spremati žito, to
ipak nije tako laka stvar. Kuvati ga na ovaj način: nabaviti pšenicu
"beliju" koja je bela i krupna, otrebiti je, pa je dva dana pred
slavu, uveče, potopiti u lonac sa čistom vodom i ostaviti je da u
toj vodi prenoći do sutradan. Ima domaćica koje spremaju žito na taj
način što ga skuvanog samelju, a ima ih koje ga pre kuvanja
"otucaju". Kada domaćica ne želi da melje pšenicu, već da je mesi,
onda sutradan, pošto je pšenica prenoćila potopljena, ocediti je od
vode i malo-pomalo je tucati u avanu od mesinga. Kada se tvrda
ljuska skinula sa zrnevlja, oprati pšenicu u nekoliko hladnih voda,
spustiti je u lonac, naliti hladnom vodom da ogrezne i na tihoj
vatri kuvati oko 2 časa, to jest dok voda ne postane bela i zrno
potpuno mekano.
U slučaju da domaćica želi pšenicu da melje,
nije potrebno da je otucava, već izjutra pošto je pšenica prenoćila
potopljena, staviti je da se u istom loncu i vodi kuva. Na ovaj
način spremana, pšenica će se duže kuvati. Za vreme kuvanja
izbegavati dolivanje, a naročito mešanje. Pšenica lako zagoreva,
zato je neprestano kuvati na slaboj vatri. Kuvanu pšenicu staviti na
đevđir i pod česmom ispirati sve dok sa nje ne nestane bela skrama,
a zrnevlje ne bude potpuno čisto i belo. Pustiti pšenicu da dobro
otkaplje od vode. Veći sto zastrti čistim stolnjakom pa po njemu
pšenicu rasporediti, ali tako da ne dođe zrno preko zrna. Preko toga
staviti drugi čisti stolnjak. Ostaviti pšenicu da prenoći, a
sutradan rano izjutra staviti je u dublji sud i ako je otucana
mesiti, a ako nije samleti je (ponekad i dvaput) na dobro opranoj
mašini za mlevenje mesa. Obavezno je da se domaćica pre nego što
otpočne mešenje žita prekrsti.
Na kilogram pšenice odmeriti kilogram-šećera u
prahu zamirisanog vanilom, i kilogram samlevenih oraha, ili
obarenih, oljuštenih i samlevenih badema. Šećer i orahe ravnomerno
dodavati u žito i pri tom ga dobro mesiti rukama. Uzeti stakleni
tanjir, koji se naročito za ovu svrhu upotrebljava, pa u obliku
okruglog hleba staviti na njega izmešeno žito. Žito odozgo posutu
samlevenim orasima[12] ili obarenim, oljuštenim i samlevenim
bademima, zatim staviti sloj šećera u prahu i paziti da samleveni
orasi i šećer svuda ravnomerno pokriju žito. Najzad uzeti čist
salvet, staviti ga preko šećera, pa dlanovima preko salveta dobro
utapkati šećer da ne bi spao sa žita. Neke domaćice još ukrašavaju
žito raznim ukrasima (što nije mnogo ni lepo ni ukusno). Ako se baš
želi, žito se može ukrasiti obarenim i oljuštenim bademom. Ivice
tanjira obrisati prvo vlažnim salvetom, a zatim suvim. Ovo brisanje
preporučuje se češće posle posluživanja.
Za patarice, (drugi dan Slave) odvojiti uoči
slave kuvano žito, pa ga na dan patarica pripremati.
Žito načine sveštenik ili domaćin.
Domaćica je dužna da izjutra na dan slave
spremi sve što je za sveštenika potrebno, a to je: slavski kolač,
žito, sveću, nož, čašu sa vinom, kadionicu sa izmirnom i listu sa
imenima onih koji slavu slave. Sveću pali domaćin ili sin. Običaj je
da onaj koji je upali treba da je uveče i ugasi ostatkom vina koje
je u čaši od prelivanja ostalo. U slučaju da u kući nema muške
glave, sveću će upaliti sveštenik. Slavu primaju sinovi. Dok je otac
živ, ma sinovi bili i oženjeni, druga se sveća neće paliti. Ako otac
za života preda sinu slavu, onda će i sin moći da zapali sveću u
svome domu.
Iz čina malog osvećenja vode
Sveštenik u epitrahilju i felonu, staje pred
sto na kome je sud sa vodom, sveća i bosiljak, stavlja krst na sto,
kadi oko stola, unakrst i govori:
Blagoslovi Bog naš, svagda, sada, i uvek, i
kroz sve vekove...
Bog Gospod, i javi se nama, blagosloven koji
ide u ime Gospodnje! glas 4.
Usrdno pritecimo sada k Bogorodici mi grešni i
smireni, i pripadnimo pokajnički vapijući iz dubine duše: Vladičice
(Vladateljko), pomozi, sažalivši se na nas; pohitaj, propadamo od
mnoštva sagrešenja; ne otpusti tvoje sluge prazne, jer Tebe imamo
kao jedinu nadu.
Slava. I ninje... (tada):
Mi nedostojni nećemo nikada ućutati,
Bogorodice, kazujući čudesa Tvoja; jer kada Ti ne bi predstojala
moleći, ko bi nas izbavio od tolikih beda? Ko bi nas sačuvao do sada
slobodne? Nećemo odstupati od Tebe, Vladičice, jer Ti sluge Tvoje
uvek spasavaš od svih opasnosti...
Onda: Otvori nam dveri milosrđa, blagoslovena
Bogorodice, da ne poginemo mi, koji se u Tebe nadamo, nego da se
Tobom izbavimo od beda, jer si Ti spasenje roda hrišćanskoga.
Onda: Gospodu se pomolimo!
Sveštenik: Jer si svet, Bože naš, i Tebi slavu
uznosimo – Ocu i Sinu i Svetome Duhu – sada i uvek i kroz sve
vekove. Amin.
Sveti Bože, sveti Krepki, sveti Besmrtni,
smiluj se na nas![13]
Pošto se Trisveto otpeva na uobičajeni način,
đakon govori:
Pazimo!
Sveštenik: Mir svima!
Pevači: I sa duhom tvojim!
Čitač: Prokimen, glas 3;
Gospod je prosvetljenje moje i Spasitelj moj;
koga ću se bojati?
Stih: Gospod je zaštitnik života mog; koga ću
se plašiti? (Psalam 27:1).
Čitač: Čitanje iz Poslanice svetog apostola
Pavla Jevrejima. (Jevr. 2:11-18).
Braćo, i onaj koji osvećuje, i oni koji se
osvećuju, svi su od jednoga; radi toga uzroka ne stidi se nazvati ih
braćom, govoreći: Objaviću ime tvoje braći svojoj, usred crkve
slaviću te. I opet: Ja ću se u njega uzdati: I opet: Evo mene i dece
koju mi dade Bog. – Pošto pak deca imaju telo i krv, tako i On uze
udela u tome, da smrću satre onoga koji ima silu smrti, to jest
đavola, i da oslobodi one koji od straha smrti behu robovi celoga
svog života. Jer se zaista ne prima anđela, nego se prima potomstva
Avraamova. Zato beše dužan u svemu da bude kao njegova braća, da
bude milostiv i veran prvosveštenik pred Bogom, da bi postao
umilostivljenje za grehe ljudske. Jer u čemu sam postrada, budući
kušan, može pomoći onima koji se iskušavaju.
Sveštenik: Mir tebi!
Aliluja, glas 6.
Stih 1: Izli u srce moje reč dobru.
Stih 2: Kazaću dela svoja caru.[14]
Sveštenik: Premudrost, pravo stojmo; čujmo
sveto Evanđelje: mir svima!
Čitanje svetog Evanđelja od Jovana (Jn 5:1-4).
U vreme ono izađe Isus u Jerusalim. U
Jerusalimu pak kod Ovčijih vrata, ima banja, koja se jevrejski zove
Vitezda, sa pet tremova. U njima ležaše mnoštvo bolesnika, slepih,
hromih, suhih, koji čekahu da se voda zatalasa. Jer Anđeo Gospodnji
silažaše u izvesno vreme u banju i zatalasavaše vodu; i koji prvi
ulažaše pošto se zatalasa voda, ozdravljaše, makar kakva bolest da
je na njemu.
Onda đakon govori jekteniju:
U miru se pomolimo Gospodu
Pevači: Gospode pomiluj (tj. Gospode, smiluje
se.)
Za višnji mir i za spasenje duša naših,
Gospodu se pomolimo.
Za mir celoga sveta, za blagostanje svetih
Božijih crkava i sjedinjenje svih, Gospodu se pomolimo.
Za ovaj sveti hram, i za one koji sa verom,
pobožnošću i strahom Božijim ulaze u njega, Gospodu se pomolimo.
(Ako se osvećenje vode vrši u domu, onda mesto ove molbe reći ovo:
Za ovaj časni dom, i za one koji sa verom,
pobožnošću i strahom Božijim žive u njemu, Gospodu se pomolimo.
Za svetog patrijarha našeg (ili: za
preosvećenog episkopa našeg) ime, za prečasno prezviterstvo, za
đakonstvo u Hristu, za sav klir i za sve ljude, Gospodu se pomolimo.
Za ovaj grad (ili: za ovo selo: ili: za svetu
obitelj ovu), za svaki grad, kraj, i one koji verom žive u njima,
Gospodu se pomolimo.
Za blagorastvorenje vazduha, za izobilje
plodova zemaljskih i vremena mirna, Gospodu se pomolimo.
Za one koji plove, putuju, boluju, muče se na
teškim radovima, za zarobljenike, i za njihovo spasenje, Gospodu se
pomolimo.
Da se voda ova osveti silom, i dejstvom, i
silaskom Svetoga Duha, Gospodu se pomolimo.
Da siđe na vodu ovu čistilačko dejstvo
nadsuštastvene Trojice, Gospodu se pomolimo.
Da ova voda bude na isceljenje duša i tela, i
na prognanje svake protivničke sile, Gospodu se pomolimo.
Da Gospod Bog pošalje blagoslov Jordana, i da
osveti vodu ovu, Gospodu se pomolimo.
Za sve koji ištu od Boga pomoć i zaštitu,
Gospodu se pomolimo.
Da nas prosveti svetlošću razuma, jednosuštnom
Trojicom, Gospodu se pomolimo.
Da nas Gospod Bog učini sinovima i
naslednicima carstva svoga, pijenjem ove vode i kropljenjem, Gospodu
se pomolimo.
Da nas izbavi od svake nevolje, gneva i nužde,
Gospodu se pomolimo.
Zaštiti, spasi, pomiluj i sačuvaj nas, Bože,
blagodaću Tvojom.
Pominjući presvetu, prečistu, preblagoslovenu
slavnu Vladateljku našu Bogorodicu i uvek Djevu Mariju, sa svima
Svetima – sami sebe, i jedan drugog, i sav život svoj Hristu Bogu
predajmo.
Pevači: Tebi Gospode.
Jer Tebi priliči svaka slava, čast i
poklonjenje – Ocu i Sinu i Svetome Duhu – sada i uvek i kroz sve
vekove.
Pevači: Amin.
Gospodu se pomolimo.
Onda sveštenik govori ovu molitvu:
Gospode Bože naš, veliki u savetu i čudesan u
delima, Tvorče svega vidljivog i nevidljivog, koji čuvaš zavet svoj
i milost svoju za one koji Te ljube i drže zapovesti Tvoje, i primaš
suze žalosnice od svih što su u nevolji: jer si toga radi došao u
obličju sluge, ne plašeći nas utvarama, nego istinsko zdravlje
dajući telu, i govoreći:Eto, zdrav si, ne greši više; i blatom si
iscelio oči slepome, i, naredivši mu da se umije, učinio si rečju da
se svetlost nastani u njemu;
Ti koji razbijaš talase mrskih strasti, i
isušuješ gorko more ovoga života, i ukroćuješ nepodnošljive valove
strasti: Ti sam čovekoljubivi Care, koji si nam dao da se obučemo u
kao sneg belu odeću od vode i Duha, pošalji nam Tvoj blagoslov, kroz
pijenje ove vode i kropljenjem spravši prljavštinu strasti.
O, mi Ti se molimo: poseti našu nemoć, Dobri,
i milošću svojom isceli naše bolesti i duše i tela: molitvama
sveprečiste, preblagoslovene Vladateljke naše Bogorodice i
Prisnodjeve Marije; silom časnog i životvornog Krsta; posredništvom
česnih Bestelesnih Sila nebeskih; česnoga, slavnoga proroka, Preteče
i Krstitelja Jovana; svetih, slavnih i svehvalnih Apostola;
prepodobnih i bogonosnih Otaca naših; svetih Otaca naših, velikih
jeraraha i vaseljenskih učitelja: Vasilija Velikog, Grigorija
Bogoslova i Jovana Zlatousta; svetih Otaca naših: Atanasija i
Kirila, patrijaraha aleksandrijskih: svetoga Oca našeg Spiridona
Trimitunskog Čudotvorca; svetog Oca našeg Nikolaja arhiepiskopa
Mirlikijskog Čudotvorca; svetih Otaca naših čudotvoraca cele Rusije:
Petra, Aleksija, Jone i Filipa; svetog i slavnog velikomučenika
Georgija Pobedonosca; svetog i slavnog velikomučenika Dimitrija
Mirotočivog; svetih i dobropobednih Mučenika; svetih i pravednih
bogoroditelja Joakima i Ane; svetih slavnih i čudotvoraca
Besrebrnika: Kosme i Damjana, Kira i Jovana, Pantelejmona i
Jermolaja, Sampsona i Diomida, Mokija i Anikite, Talaleja, i
Trifona; svetih srpskih prosvetitelja i učitelja: Simeona
Mirotočivog, svetitelja: Save, Arsenija, Maksima, Vasilija i Petra;
i svetoga (ime dnevnog svetitelja), koga praznujemo i svih Tvojih
Svetih.
Spasi, Gospode, i pomiluj svetoga Patrijarha
(ili: preosvećenog Episkopa) našeg (ime), daruj im (mu) duševno i
telesno zdravlje, i u svemu budi milostiv prema ovim hrišćanskim
žiteljima koji služe Tebi. Pomeni Gospode, sve episkopstvo
pravoslavnih, koje pravilno upravlja rečju istine Tvoje, i sav
sveštenički i monaški red, i njihovo spasenje. Pomeni, Gospode, i
one što nas mrze i one što nas vole, braću našu što služe, prisutne,
i one što su s blagoslovom otišli, i one što su nama nedostojnima
naredili da se molimo za njih. Pomeni, Gospode, braću našu što su u
ropstvu i nevolji, i pomiluj njih i nas po velikoj milosti svojoj,
izbavljajući ih od svake nužde. Jer si Ti izvor isceljenja, Hriste
Bože naš, i Tebi slavu uznosimo, sa bespočetnim Tvojim Ocem, i
presvetim i blagim i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i kroza
sve vekove.
Pevači: Amin.
Sveštenik: Mir svima!
Đakon: Glave svoje priklonite Gospodu.
Pevači: Tebi, Gospode.
Sveštenik govori ovu molitvu tajno:
Prikloni uho Tvoje, i usliši nas, Gospode,
koji si blagovoleo da se krstiš u Jordanu i da osvetiš vode; i
blagoslovi sve nas koji priklanjanjem svojih glava pokazujemo svoju
svest da smo Tvoje sluge; i udostoj nas da se pijenjem od ove vode
ispunimo Tvoga osvećenja, i da nam bude, Gospode, na zdravlje duše i
tela.
G l a s n o: Jer si Ti osvećenje naše, i Tebi
uznosimo slavu i blagodarnost i poklonjenje, sa bespočetnim Tvojim
Ocem, i presvetim i blagim Tvojim Duhom, sada i uvek i kroz sve
vekove.
Pevači: Amin.
Onda, uzevši krst, blagosilja vodu triput, u
vidu krsta, pogružavajući krst i podižući ga pravo, i pevajući ovaj
Tropar, glas 1, triput:
Spasi, Gospode, ljude svoje, i blagoslovi
nasleđe (potomstvo) svoje, darujući narodu našem pobedu nad
protivnicima, i krstom svojim čuvajući ljude svoje.
I zatim se peva ovaj Tropar, glas 2:
Udostoji nas Tvojih darova, Bogorodice Djevo,
ne obzirući se na grehe naše, i dajući isceljenje onima koji sa
verom primaju blagoslov Tvoj, Prečista.
Onda sveštenik celiva časni krst, takođe i svi
prisutni, i kropi sve svetom vodom, oltar i svu crkvu (a ako je u
domu, onda sve odaje). I pevaju se ovi Tropari, glas 4:
Sveti Besrebrnici, imajući izvor isceljenja –
vi dajete isceljenja svima koji ištu – kao oni koji su se udostojili
prevelikih darova od nepresušnog izvora Spasitelja našeg. Jer Gospod
kaže vama, kao ravnoapostolskim revniteljima: Eto, dadoh vam vlast
nad duhovima nečistim, da ih izgonite, i da isceljujete svaku bolest
i svaku slabost. Stoga, pošto ste živeli potpuno po njegovim
zapovestima, zabadava dobiste, zabadava dajete, isceljujući strasti
duša i tela naših.
Pogledaj na molbe slugu Tvojih, Svebesprekorna
(Bogorodice) – ugušujući strašne ustanke protiv nas, oslobađajući
nas od svake nevolje; jer Tebe jedinu imamo čvrstu i poznatu kotvu,
i stekosmo Tvoje posredništvo, da se ne posramimo, Vladateljko,
prizivajući Te. Pohitaj na usrdno moljenje onih što Ti sa verom
kliču: raduj se Vladateljko – pomoći svih ljudi, radosti i zaštito i
spasenje duša naših.
Primi, Vladateljko, moljenja slugu Tvojih, i
izbavi nas od svake nevolje i tuge!
I posle kropljenja (prskanja) osvećenom vodom,
govori se jektenija:
Pomiluj nas, Bože, po velikoj milosti svojoj,
molimo Ti se, usliši i pomiluj.
Pevači: Gospode, pomiluj! (triput).
Još se molimo da ovaj grad (ili: ovo selo,
ili: ovu svetu obitelj), i svaki grad i zemlja, budu sačuvani od
gladi, pomora, zemljotresa, poplave, požara, pokolja, najezde
tuđinaca, i međusobnog rata, i da dobri i čovekoljubivi Bog naš bude
milostiv i snishodljiv, te da odstrani svaki gnev uperen na nas, i
da nas izbavi od predstojeće i pravedne svoje pretnje, i da nas
pomiluje (da se smiluje na nas).
Pevači: Gospode, pomiluj! (tj. Gospode, smiluj
se)
Sveštenik glasno:
Usliši nas, Bože, Spasitelju naš, nado svih
krajeva zemaljskih, i onih koji su na moru daleko; i milostiv,
milostiv budi, Gospode, nama grešnima, i pomiluj nas. Jer si
milostiv i čovekoljubiv Bog, i Tebi slavu uznosimo Ocu i Sinu i
Svetome Duhu – sada i uvek i kroza sve vekove.
Pevači: Amin.
Sveštenik: Mir svima!
Đakon: Glave svoje priklonimo Gospodu!
Pevači: Tebi Gospode!
Onda sveštenik čita gromko ovu molitvu:
Mnogomilostivi Vladatelju, Gospode Isuse
Hriste Bože naš, molitvama sveprečiste Vladateljke naše Bogorodice i
uvek djeve Marije; silom časnoga i životvornog Krsta; posredništvom
časnih Bestelesnih Sila nebeskih; časnoga, slavnoga proroka, Preteče
i Krstitelja Jovana; svetih slavnih i svake hvale dostojnih
Apostola; svetih slavnih i dobropobednih Mučenika; prepodobnih i
bogonosnih Otaca naših; svetih Otaca naših, velikih jeraraha i
vaseljenskih učitelja: Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i
Jovana Zlatousta; svetog Oca našeg Nikolaja arhiepiskopa
Mirlikijskog Čudotvorca; svetih Otaca naših čudotvoraca cele Rusije:
Petra, Aleksija, Jone i Filipa; svetih srpskih prosvetitelja i
učitelja: Simeona Mirotočivog, svetitelja: Save, Arsenija, Maksima,
Vasilija i Petra; svetih pravednih bogoroditelja Joakima i Ane; i
svetoga (ime dnevnog svetitelja; a ako je u hramu, onda i ime
svetitelja čiji je hram); i svih Tvojih Svetih – primi molitvu našu
kao prijatnu; daruj nam oproštaj grehova naših; zakloni nas okriljem
krila svojih; odagnaj od nas svakoga neprijatelja i protivnika;
umiri život naš, Gospode, pomiluj nas i svet Tvoj, i spasi duše
naše, jer si dobar i čovekoljubiv.
Pevači: Amin. ,
I zatim govori otpust. .
Hristos istiniti Bog naš, molitvama svoje
prečiste Majke (ime svetoga koji se praznuje) i svih Svetih, neka
nas pomiluje i spase kao dobar i čovekoljubiv.
Blagosiljanje koljiva
Prilikom blagosiljanja koljiva, sveštenik
govori ovu molitvu:
Gospodu se pomolimo. Pojci: Gospode pomiluj
(tj. Gospode, smiluj se.)
Gospode, Ti si sve rečju svojom izvršio, i
naredio zemlji da proizvodi raznovrsne plodove za uživanje i hranu
našu; Ti si učinio te su Tri Mladića i Danilo, hranjeni semenjem u
Vavilonu, bili svetlija lica od onih odnegovanih u raskoši;[15] Ti
sam, svedobri Care, blagoslovi i semenje ovo sa raznim plodovima, i
osveti verne koji budu jeli od njega, jer sluge tvoje prinesoše ovo
Tebi u slavu Tvoju i čast svetoga (ime) i u spomen onih koji
preminuše u blagočestivoj veri. Ispuni, blagi Gospode, sve
spasonosne molbe onima koji spremiše ovo i vrše spomen, i daj im da
se naslađuju večnih dobara tvojih, molitvama prečiste Vladateljke
naše Bogorodice i uvek djeve Marije i svetoga (ime), čiji i spomen
vršimo, i svih svetih Tvojih.
Jer si Ti Onaj koji blagosilja i osvećuje sve
i sva, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo – bespočetnom Ocu, sa
jedinorodnim Tvojim Sinom i presvetim blagim i životvornim Tvojim
Duhom – sada i uvek i kroza sve vekove.
Pojci: Amin.
I otpust.
Čin rezanja kolača
Sveštenik stavi na sebe epitrahilj i počinje
kao obično:
Blagosloven Bog naš, svagda, sada i uvek i
kroza sve vekove Amin.
Sveti Bože, sveti Krepki sveti Besmrtni,
smiluj se na nas (triput).
Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i
svagda i kroza sve vekove. Amin.
Presveta Trojice, smiluj se na nas; Gospode,
očisti grehe naše; Vladatelju, oprosti bezakonja naša; Sveti, poseti
i isceli nemoći naše, imena Tvoga radi.
Gospode, pomiluj (triput).
Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i
svagda i kroza sve vekove. Amin.
Oče naš, koji si na nebesima,
neka je sveto ime Tvoje,
neka dođe carstvo Tvoje,
neka bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu;
hleb naš nasušni daj nam danas;
i oprosti nam dugove naše kao što i mi
opraštamo dužnicima svojim;
i ne uvedi nas u iskušenje,
no izbavi nas od zla.
Jer je Tvoje carstvo i sila i slava – Oca i
Sina i Svetoga Duha – sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
Tropar svetome, Slava i sada: kondak.
Okadivši postavljeni hleb i prisutne,
sveštenik uzima kolač, i blagosilja ga triput u vidu krsta,
govoreći:
Gospode Isuse Hriste, Bože naš, blagoslovi
ovaj hleb i ovo vino Duhom Tvojim Svetim, svagda, sada i uvek, i
kroza sve vekove, amin.
Zatim govori: U slavu Tvoju, Gospode Bože naš,
prinosimo Ti ovo i u čast svetog (ime), čijim molitvama primi,
Svemilosrdni, žrtvu ovu u nadnebeski svoj žrtvenik.
Posle toga reže kolač, i poliva ga malo vinom,
pojući:
I Sveti Mučenici, koji ste hrabro stradali i
ovenčali se, molite se Gospodu da se smiluje na duše naše.
II Slava Tebi, Hriste Bože, pohvalo Apostola,
radovanje Mučenika, čija je propoved Trojica jedinosuštna. (tj.
Trojica istovetnoga bića).
III Isaije likuj, Djeva zače, i rodi Sina
Emanuila[16] Bogočoveka, Istok[17] Mu je ime; veličajući njega, mi
Djevu proslavljamo.
Kada ovo otpeva, sveštenik sa domaćinom
prelomi kolač nadvoje, onda sastavlja obe polovine tako, da lice
kolača bude spolja, i celivaju ga triput, pri čemu sveštenik govori:
Hristos među nama! a domaćin odgovara: I
jeste, i biće. Tako triput.
Zatim: Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu.
Molitvama svetoga (ime), Milostivi, očisti mnoštvo sagrešenja naših.
I sada i uvek i kroza sve vekove, amin.
Molitvama Bogorodice, Milostivi, očisti mnoštvo sagrešenja naših.
Pomiluj nas, Bože, po velikoj milosti svojoj,
i po obilju dobrote svoje očisti bezakonja naša. (Psalam 51:1)
I jutrenjska stihira praznovanog svetitelja,
ili pak ovo, glas 6:
Blagodat Svetoga Duha danas nas sabra, i svi
uzevši krst Tvoj govorimo: blagosloven koji ide u ime Gospodnje,
osana na visini.
Zatim jektenija: Pomiluj nas, Bože, po velikoj
milosti svojoj, molimo Ti se, usliši i pomiluj.
Još se molimo za svetog patrijarha (ili: za
preosvećenog arhijereja našeg (ime).
Još se molimo za svu braću i za sve
pravoslavne hrišćane.
Još se molimo za ovaj dom i za njegove žitelje
(imena), za milost, život, mir, zdravlje i spasenje njihovo.
Vozglas: Jer si milostiv i čovekoljubiv Bog, i
Tebi slavu uznosimo – Ocu i Sinu i Svetome Duhu – sada i uvek i
kroza sve vekove, Amin.
I zatim govori otpust.
Kada se pak blagosiljanje koljiva vrši u domu,
onda sveštenik govori najpre molitvu nad koljivom, pa zatim reže
kolač, po izloženom ovom pravilu.
Slavski Tropari
Transkripcija crkvenoslovenskog teksta
(Prva cifra označava datum po starom
kalendaru, a druga po novom)
Sv. Vasilije Veliki (1. tj. 14. januara)
Tropar, glas 1:
Vo vsju zemlju izide vješčanije tvoje,
jako prijemšuju slovo tvoje,
imže bogoljepno naučil jesi,
jestestvo suščih ujasnil jesi.
čelovječeskija običaji ukrasil jesi,
carskoje svjaščenije, otče prepodobne
Vasilije,
moli Hrista Boga spastisja dušam našim.
Sv. Jovan Krstitelj (7. tj. 20. januara)
Tropar, glas 2:
Pamjat pravednago s pohvalami,
tebje že dovljejet svidjeteljstvo Gospodnje,
Predteče,
pokazalbosja, jesi voistinu i prorokov
čestnjejšij:
jako i v strujah krestiti spodobilsja jesi
propovjedanago,
tjemže za istinu postradav radujasja,
blagovjestil jesi i suščim vo adje
Boga javlšagosja plotiju,
vzemljuščago grejh mira,
i podajuščago nam veliju milost.
Sv. Sava (14. tj. 28. januara)
Tropar, glas 3:
Puti vovodjaščago v žizanj,
nastavnik i pervoprestolnik
i učitelj bil jesi
pervjeje bo prišed,
svjatitelju Savo,
otečestvo tvoje prosvjetil jesi,
i porodiv toje Duhom Svjatim,
jako dreva maslinaja,
v mislenjem raji nasadil jesi
vseosvjaščenaja tvoja čada:
tjem jako apostolom
i svjatiteljem soprestolna,
čtušče tja molim,
moli Hrista Boga,
darovati nam veliju milost.
Časne verige Apostola Petra (16. tj. 29.
januara)
Tropar, glas 4:
Rima ne ostavlj, k nam prišel jesi,
čestnimi verigami,
jaže nosil jesi, apostolov pervoprestolne,
imže vjeroju poklanjajuščesja molimsja:
tvojimi k Bogu molitvami
daruj nam veliju milost.
Sv. Atanasije (18. tj. 31. januara)
Tropar, glas 4:
Bože otec naših,
tvorjaj prisno s nami po tvojej krotosti,
ne ostavi milost tvoju ot nas:
no molitvami ih v mirje upravi život naš.
Sveta Tri Jerarha (30. januara tj. 12.
februara)
Tropar, glas 4:
Jako apostolov jedinonravniji,
i vseljenija učiteljije,
Vladiku vsjeh molite,
mir vseljenjej darovati,
i dušam našim veliju milost.
Sv. Trifun (1. tj. 14. februara)
Tropar, glas 4:
Mučenik tvoj, Gospodi, Trifon,
vo stradaniji svojem
vjenec prijat netljenij ot tebe Boga našego:
imejejaj bo krjepost tvoju mučiteljej nizloži,
sokruši i demonov nemoščnija derzosti.
Togo molitvami spasi duši našja.
Sv. Simeon Bogoprimac (3. tj. 16. februara)
Tropar, glas 1:
Radujsja, blagodatnaja Bogorodice Djevo,
iz tebe bo vozsija solnce pravdi Hristos Bog
naš,
prosvješčajaj suščija vo tmje:
veselisja i ti, Starče pravednij,
prijemij vo objatija Svoboditelja duš naših,
darujuščago nam voskresenije.
Sveti Mučenik Haralampije (10. tj. 23.
februara)
Tropar, glas 4:
Mučenik tvoj, Gospodi, Haralampij...
(i dalje kao pod 1. februarom).
Prepodobni Avksentije (14. tj. 27. februara)
Tropar, glas 7:
Pustinij žitelj, i v tjelesi angel,
i čudotvorec javilsja jesi,
bogonosne otče naš Avksentije.
postom bdjenijem, molitvoju
nebesnaja darovanija prijim,
iscjeljaješi nedužnija,
i duši vjeroju pritekajuščih ti.
Slava davšemu tebje krjepost,
slava vjenčavšemu tja,
slava djejstvujuščemu toboju vsjem
iscjeljenija.
Sv. Velikomučenik Teodor Tiron (17. februara
tj. 2. marta i u subotu prve nedelje Časnog posta)
Tropar, glas 2:
Velija vjeri ispravljenija,
vo istočnicje plamene, jako na vodje
upokojenija,
svjati velikomučenik Teodor radovašesja:
ognjem bo vsesožegsja, jako hleb sladkij
Trojicje prinesesja.
Togo molitvami, Hriste Bože, spasi duši našja.
Sv. Četrdeset Mučenika – Mladenci (9. tj. 22.
marta)
Tropar, glas 1:
Boljezanmi svjatih
imiže o tebje postradaša
umoljen budi, Gospodi,
i vsja našja boljezni iscjeli,
Čelovjekoljubče, molimsja.
Sveti Aleksije čovek Božiji (17. tj. 30.
marta)
Tropar, glas 4:
Vozvisivsja na dobrodjetelj
i um očistiv k želanomu i krajnjemu dostigal
jesi:
bezstrastijem že ukrasiv žitije tvoje,
i poščenije izrjadnoje vosprijim sovjestiju
čistoju,
v molitvah jako besploten prebivaja,
vozsijal jesi jako solnce v mirje,
preblažene Aleksije.
Blagovesti (25. marta tj. 7. aprila)
Tropar, glas 4:
Dnes spasenija našego glavizna,
i ježe ot vjeka tajinstva javljenije:
Sin Božij, sin Djevi bivajet
i Gavril blagodat blagovjestvujet:
tjemže i mi s njim Bogorodicje vozopijim:
Radujsja, blagodatnaja, Gospod s toboju.
Sv. i pravedni Lazar (Lazareva subota)
Tropar, glas 1:
Obščeje voskresenije,
prežde tvojeja strasti uvjerjaja,
iz mertvih vozdvigal jesi Lazarja, Hriste
Bože,
tjemže i mi jako otroci
pobjedi znamenija nosjašče,
tebje pobjeditelju smerti vopijem:
Osana vo višnjih,
blagosloven grjadij vo imja Gospodnje.
Sveti Georgije (23. aprila tj. 6. maja)
Tropar, glas 4:
Jako pljenih svoboditelj,
i niščih zaščititelj
nemoščstvujuščih vrač,
carej poborniče,
pobjedonosče, velikomučeniče Georgije,
moli Hrista Boga
spastisja dušam našim.
Sveti Evanđelist Marko (25. aprila tj. 8.
maja)
Tropar, glas 3:
Apostole svjatij i evangeliste Marko,
moli milostivago Boga,
da pregrješenij ostavljenije
podast dušam našim.
Sveti Vasilije Ostroški (29. aprila tj. 12.
maja)
Tropar, glas 4:
Ot junosti tvojeja vsego sebe Gospodevi otdal
jesi,
prebivaja v molitvah, trudjeh i postjeh, oče
bogonosne:
obraz bil jesi dobrodjetelji svojemu stadu,
sego radi vidja Bog tvoje blagoje
proizvoljenije,
postavljajet tja svojej cerkvi pastirja
i dobljago arhijereja,
i po prestavljeniji tvojem sobljude
svjatoje tjelo tvoje nerušimo,
svjatitelju Vasilije:
tjemže jako imjeja derznovenije
molisja Hristu Bogu
spastisja dušam našim.
Sveti Prorok Jeremija (1. tj. 14. maja)
Tropar, glas 2:
Proroka tvojego Jeremiji pamjat, Gospodi,
praznujušče,
tjem tja molim:
Spasi duši našja.
Prenos moštiju Svetog Nikole (9. tj. 22. maja)
Tropar, glas 4:
Prispje den svjetlago toržestva,
grad Barskij radujetsja
i s njim vseljenaja vsja likovstvujet,
pjesanmi i pjenmi duhovnimi:
dnes bo svjaščenoje toržestvo,
v prenesenije čestnih i mnogocjelebnih moščej,
svjatitelja i čudotvorca Nikolaja
jakože solnce nezahodimoje
vozsija svjetozarnimi lučami,
razgonjaja tmu iskušenij že i bjed
ot vopijuščih vjerno:
spasaj nas jako predstatelj naš,
velikij Nikolaje.
Sveti Kirilo i Metodije (11. tj. 24. maja)
Tropar, glas 4:
Jako apostolom jedinonravniji
i slovenskih stran učiteljije,
Kirile i Metodije bogomudriji,
Vladiku vsjeh molite,
vsja jaziki slovenskija utverditi
v pravoslaviji i jedinomisliji,
umiriti mir i spasti duši našja.
Sveti Konstantin i Jelena (21. maja tj. 3.
juna)
Tropar, glas 8:
Kresta tvojego obraz na nebesi vidjev
i jakože Pavel zvanije ne ot čelovjek prijem,
v carjeh apostol tvoj, Gospodi,
carstvujuščij grad v rucje tvojej položi,
jegože spasaj vsegda v mirje,
molitvami Bogorodici,
jedine čelovjekoljubče.
Sveti Apostoli Vartolomej i Varnava (11. tj.
24. juna)
Tropar, glas 3:
Apostoli svjatiji molite
milostivago Boga,
da pregrješenij ostavljenije
podast dušam našim.
Sveti Prorok Jelisej (14. tj. 27. juna)
Tropar, glas 4:
Isti kao i svetog proroka Ilije (20. jula)
Sveti Knez Lazar (15. tj. 28. juna)
Tropar, glas 3:
Krasotu vozželjev slavi Božija,
vo zemnjej tomu blagougodil jesi:
i poručenij ti talant
dobrje vozdjelav usugubil jesi.
o njemže i podvizavsja do krove,
otonuduže i mzdu boljeznej tvojih
jako mučenik prijal jesi ot Hrista Boga:
jegože moli spastisja,
pojuščim tja Lazare.
Rođenje Svetog Jovana Krstitelja
Ivandan (24. juna tj. 7. jula)
Tropar, glas 4:
Proroče i predteče prišestvija Hristova,
dostojno voshvaliti tja nedoumjejem mi,
ljuboviju čtuščiji tja:
neplodstvo bo roždšija
i otčeje bezglasije razrješisja,
slavnim i čestnim tvojim roždestvom,
i voploščenije Sina Božija
mirovi propovjedujetsja.
Sveti Apostol Petar i Pavle (29. juna tj. 12.
jula)
Tropar, glas 4:
Apostolov pervoprestolnici,
i vseljenija učiteljije,
Vladiku vsjeh modite:
mir vseljenjej darovati,
i dušam našim veliju milost.
Sveti Velikomučenik Prokopije (8. tj. 21.
jula)
Tropar, glas 4:
Mučenik tvoj, Gospodi, Prokopij,
vo stradaniji svojem
vjenec prijat netljenij ot tebe Boga našego:
imjejaj bo krjepost tvoju mučiteljej nizloži,
sokruši i demonov nemoščnija derzosti.
Togo molitvami spasi duši našja.
Sveti Arhanđeo Gavrilo (13. tj. 26. jula)
Tropar, glas 4:
Nebesnih vojinstav, Arhistratiže,
molim tja prisno mi nedostojniji,
da tvojimi molitvami ogradiši nas
krovom krilu neveščestvenija tvojeja slavi,
sohranjaja nas pripadajuščih prilježno i
vopijuščih:
Ot bjed izbavi nas, jako činonačalnik višnjih
sil.
Sveta Velikomučenica Marina –
Ognjena Marija (17. tj. 30. jula)
Tropar, glas 4:
Agnica tvoja, Isuse, Marina
zovet velijim glasom:
tebe, ženiše moj, ljublju,
i tebe iščušči stradalčestvuju,
i sraspinajusja i spogrebajusja kreščeniju
tvojemu,
i straždu tebe radi
jako da carstvuju v tebje,
i umiraju za tja
da i živu s toboju:
no jako žertvu neporočnuju primi mja
s ljuboviju požeršujusja tebje:
toja molitvami,
jako milostiv spasi duši našja.
Sveti Prorok Ilija (20. jula tj. 2. avgusta)
Tropar, glas 4:
Vo ploti angel, prorokov osnovanije,
vtorij predteča prišesvija Hristova
Ilija slavnij,
sviše poslavij Jelisejevi blagodat,
nedugi otgonjati i prokaženija očiščati:
tjemže i počitajuščim jego točit iscjeljenija.
Sveta Marija Magdalina – Blaga Marija (22.
jula tj. 4. avgusta)
Tropar, glas 1:
Hristu nas radi od Djevi roždšemusja,
čestnaja Magdalina Marija posljedovala jesi,
togo opravdanija i zakoni hranjašči:
tjemže dnes vsesvjatuju tvoju pamjat
praznujušče,
grjehov razrješenije molitvami tvojimi
prijemljem.
Sveta Mučenica Paraskeva – Trnova Petka (26.
jula tj. 8. avgusta)
Tropar, glas 4:
Agnica tvoja, Isuse, Paraskeva...
(i dalje kao pod 17. julom)
Sveti Pantelejmon (27. jula tj. 9. avgusta)
Tropar, glas 3:
Strastoterpče svjatij
i cjelebniče Pantelejmone,
moli milostivago Boga,
da pregrješenij ostavljenije
podast dušam našim.
Prepodobna majka Angelina, despotica srpska
(30. jula tj. 12. avgusta)
Tropar, glas 8:
V tebje mati izvjestno spasesja, ježe po
obrazu:
prijimši bo krest, posljedovala jesi Hristu,
i djejušči učila jesi prezirati ubo plot
prehodit bo,
prilježati že o duši vešči besmertnjej,
tjemže i so angeli sradujetsja,
prepodobnaja Angelino, duh tvoj.
Sveti mučenici Makaveji (1. tj. 14. avgusta)
Tropar, glas 1: (kao pod 9. martom)
Prenos moštiju Svetog Stefana (2. tj. 15.
avgusta)
Tropar, glas 4:
Carskim vjencem vjenčasja tvoj verh
ot stradanij jaže preterpjel jesi po Hriste
Božje,
mučenikov pervostradalče Stefane,
ti bo judejskoje obličivij neistovstvo
vidjel jesi tvojego Spasa odesnuju Otca:
togo ubo moli o dušah naših.
Preobraženje Gospodnje (6. tj. 19. avgusta)
Tropar, glas 7:
Preobrazilsja jesi na gorje, Hriste Bože,
pokazavij učenikom tvojim slavu tvoju,
jakože možahu:
da vozsijajet i nam grješnim svjet tvoj
prisnosuščnij,
molitvami Bogorodici, svjetodavče, slava
tebje.
Uspenje presvete Bogorodice – Velika Gospojina
(15. tj. 28. avgusta)
Tropar, glas 1:
V roždestvje djevstvo sohranila jesi,
vo uspeniji mira ne ostavila jesi, Bogorodice:
prestavilasja jesi k životu mati sušči života,
i molitvami tvojimi
izbavljaješi ot smerti duši našja.
Sveti Mučenik Agatonik (22. avgusta tj. 4.
septembra)
Tropar, glas 4:
Mučenici tvoji, Gospodi,
vo stradanijih svojih
vjenci prijaša netljenija ot tebe Boga našego:
imušče bo krjepost tvoju, mučiteljej
nizložiša,
sokrušiša i demonov nemoščnija derzosti.
Tjeh molitvami spasi duši našja.
Sveti Mučenik Adrijan i Natalija (26. avgusta
tj. 8. septembra)
Tropar kao pod 22. avgustom.
Usekovanje Svetog Jovana Preteče (29. avgusta
tj. 11. septembra)
Tropar, glas 2:
Pamjat pravednago s pohvalami,
tebje že dovljejet svidjeteljstvo Gospodnje,
Predteče,
pokazalbosja jesi voistinu i prorokov
čestnjejšij:
jako i v strujah krestiti spodobilsja jesi
propovjedanago,
tjemže za istinu postradav radujasja,
blagovjestil jesi i suščim vo adje
Boga javlšagosja plotiju,
vzemljuščago grjeh mira,
i podajuščago nam veliju milost.
Sveti Aleksandar Nevski (30. avgusta tj. 12.
septembra)
Tropar, glas 4:
Poznaj svoju bratiju, rosijskij Josife,
ne v Egiptje no na nebesi carstvujuščij,
blagovjernij knjaže Aleksandre,
|
