Posetite sajtove;  http://www.KodKicosa.com   -   http://www.SumePevaju.com
	ZTomasevic.com
Banat ovako i onako Skola za Lale - Nepoznate reci Banatske   -  Price Samoske   -  Price iz starog Banata Tri metera somota - A obaška ne volem kad uvatidu furt istu pesmu da naručivadu, mada platidu ne znam kolko. - Šta je tebe zotim ? Nek se veselidu. Njima lepo, a nama pun šlajpik. - Ta šta znaš kad sizopijadu, jal sviro bećarac, jal čivutsko večernje, isti andrak ! - E, viš, nije. Dođe svakim distera njegovo, a zoto smo mi tuna. Tridesete na Vidovdan dobi poručnik Laza Živković unapređenje, a mi bili "Kod štuke". Dođe on i oma zove zastal, ajde, kaže, moju pesmu. Koju ? "Marširala kralja Petra garda" ! Odsviramo, a on stotku. Jel mož još jedared ? Ajd još jedared, on opet stotinarku... I tako dvajsedam puti ! Jes da mi i kralj Pera i garda izašli iz volje, al' uvatimo dve iljade i sedam stotina ! - Ja ne volem "Tri metera somota". - A što ? Lepa pesma, vesela. - Svirali svatove u Margitu, a znaš kaki gornjani zaguljeni, furt ti tražidu baš onu što ne znaš ! Akoz znaš, onak precepi stotinarku, pa jednu polutinu zalepi ti na čelo, a sonom drugom maje, duša da ti iziđe nanos dok je dobiš. A bio tuna neki Sava Josimov, kaže: "Ajte svirci akoz oćete novce da zaradite" i pokaže tolki buđelar, sve same iljadarke. Mi mislili ima domastimo brkove. Pitamo šta gos'n Sava izvoljeva, a on kaže: "Tri metera somota", al' pogodba da bide: za svaku strofu što znamo iljadu, pa kolko isteramo, a pose on da peva i za svaku što ne znamo iljadu manje. Izvadi oma tolki bunt i mete nastal, nama oči diskočidu ! Počnemo "Tri metera somota, jel te curo sramota...", a Sava furt viče: "Još, još !" Otpevamo jedno dvaestinu, onak on preuzme pa sve neke gornjanske: "Mutan Tamiš kod mline, sto meteri širine, baš se tuna kupo Živa, a nume da pliva ! Aoj Živo, pa Živo, jeli smo ti koljivo, isplivo bi da si mogo, al' duboko mlogo." Ispadne nakraj da on dođe nama deset iljada. Kaže ne das cigani, nego ceo bunt mete kroz onu rošu u begeš. Mi zahvaljivamo bogzna kako, pitamo jel još štogod povolji, a on kaže - ne treba. Kad se svatovi razišli, jedva izvadimo novce iz begeša, a ono iljada samo odozgore i odozdole, usredu sve same artije ! [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Kurmodin, Živo Moja mati rodom iz Ferdina, od Aleksićevi. Imo sam tamonaka deda Živu i baba Ðurđevku, dva ujca i jednu tetku. Za slavu il' kad bidu ferije išo samo kod nji da sedim ugosti. Onak mi uja Sava pravio svirajku od zove, davo mi da jašim njinog Mrkova kad idemo na izlaz, a na kandžiju mećo nov švigar od po šuva, pa me učio da pucam šnjime. Kad polazimo, a baba Sofija mi drži prediku: "Da si se tamonaka lepo vlado. Da nisam čula da pcuješ ko što umeš ! Kad sretneš kogod na sokak da kažeš lepo "ljubim ruke", mada ga i ne poznaš !" Ona mene furt tako vospitavala, nisam još ni uškolu pošo. S početka sam se svima javljo, nekim koje sretnem i tri-četr puta nadan. A oni kažedu "živ bio" il "da si živ i zdrav". E, pose kad sam malko poraso, onak sam skraćivo ko i drugi, pa sam čuješ di kažem "... imrukeee". Opet nisam ko Steva Vrlić što furt trčo sokakom, ma digod kreno, pa sve ko da tera avto viko: "Drrn, drrn, brrn... odoše kamione za Berlinove !" Šta mu to, očin ga znao, valda vido u Pančevo kad ga otac vodio kod doktora za naočari. E, pa Steva sam' protrči i kaže "... uke" i sotim je sve kazo. Ljudi medsobom pozdravljali se svakako, i pomaže Bog, i brojutro i bardan i barveče, a oni što išli u mađarske škole, mlađi, kažedu i serbus i jonapot, al' samo sam u Ferdin čuo drukše. Sedi deda Živa na sokak, prođe Spasa Tintorov pa će: "Kurmodin, Živo !" Deda oma: "Kurmodin, Spaso ! Vi kec ?", a onaj odgovara: "Tanko, ser gut, pa kaput !" Ništa nisam razumo, pa pitam uju šta govoru, a on se smeje: "Ta mani i, govoridu koješta. Nji nekolko bili soldati u Galiciju, pa bajagi naučili nemecki. Mož da bide ono što Švabi zaboravili, al' ni to kako treba. Pito sam gos'n učitelja, a on kazo da nije "kurmodin" neg "gut morgen" – brojtro ! Al' ajde ti njima dokaži. Oma vičedu: "Znaš ti tvoj nos ! Jel si ti bio u Galiciju il mi ? Jel tebe cuksfirer egzerciro il' je nas ?" I onak šta da im i ja kažem neg "kurmodin". [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Kulje i mleka - Al', mati, das sigramo jos malko, dok je za videla. - Taki da ste unutri il' će da bide boja. Ne trired da govorim ! Oćete mokri jeftiku duvatite ! - A kako Bajazini svi napolje, i Bodovljevi i Mita Buta i Rada Caran... Samo mi mora... - Oma ! Grom vas spalio ! Mi onak obesimo nosove, pa jedno zadrugo... Ždroncamo u po glasa, al' pravo u konk, skidamo grudnjake i izuvamos, pa u veliku sobu. - Oma te mokre fusakle na furunu das sušidu, na banak i da sedite smirom - naređiva i dalje mati. Usobu toplo, furuna naložena, pas već u frtalj sata rumenimo ko jabuke petrovače. Tuna već sedidu deda Toza i komšija Ðura i krunidu kukuruz. Deda započne klip na rendaču s obe strane, a komšija Ðura drži žuljaru od šapurine u ruke i kruni u kotaricu. - Otac, ta niste morali naruke, za šta nam stoji onaj krunjač ušupu, da ga je rđa - čantra mati i izlazi u konk, a komšija Ðura viče za njom: - Neka, Jelo, lakšije je nama dvojici ovako po starinski. E, da je nekad i rendače bilo, neg šiljak od bagrema pa isterivaj red po red, da započneš. - Mani, nisu joj danas sve koze na broju. Oće da skuva kulju za večeru pa ponestalo projna brašna. Mora da misi da ne da stignem da sameljem kod Notinga u mlinu ! - A više ne nosiš kod Špenglera ? - Nosim kad je na više. Ne radi na malo, neg uzme ujam pa ti da od već samlevenog. A snaja oće da je brasno baš od našeg kukuruza. A ujam kod obadva isti. - Kažedu da Špenglerova melje sitnije, dima bolji kamen, a i ne pali brašno. - Ama kad nije u suvaču, sve ti to isti andrak - odgovara deda Toza i presiplje okrunjen kukuruz u plekano vedro. - A vi, jel volete kulje? - pita komšija Ðura. - Volemo - vičemo svi uglas - i kulje i mleka, i sa šećerom i sa sirom i s kajmakom i sa mašću i s lukom i s drobinom od čvaraka... I kad sve izređamo, nemož pose da dočekamo das deda vrati iz mline. Kulju mati skuva za frtalj sata, a mi pojedemo za još manje. [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Sudija, bem te u svirajku - Ta ni na utrinu, ni kod donje škole, ni di je sade, neg na široki šor. - Di ti znaš kad nisi sigro fuzbal ? - Al' sam furt gledo! Oma tuna pored Poštića kuću, mogo sam s pendžera da sam teo. Bile sative, a mreže držali u švapski dom. Nije bilo ograđeno, neg sam krečom obeležidu. Kad sigraju nedeljom, okupis sveta onoliko. Iziđedu i udavače pa špaciradu, a čika Marjan prodavo sladoled i jabuke u crven šećer. - Ode baš ravno i trava fina, sitna... - Ta da šta je, al jedared sigrali protiv Pločice, pa Koja Vurdeljin udari s pumpom od becikla autriktera jel majo opsajd, pa onak sudija poništi čis go. Pose nise znalo ko koga bije. Onak naredidu da mora das ogradi da publika bide obaška, a ne da stoju oma nuz leniju. E, tuna nije moglo das ogradjiva jel imo put s obe strane. Onak premestidu na izlaz, nuz groblje di je i sade. I ogradidu, al' sta vredi, poses opet tukli. - Sve pantiš. - Ej, šta je jeda izeo siroma Vlasta Perić dok je opravio tim ! - A što ? Ta bilo tolko dobri igrača ? - Bilo pose, al’ kad je počo, straota božja. Podelu se na dve strane, al' di fuzbal tuna oma svi na kamaru. Nit si znao šta ko sigra, ni ko koga šopa. Onak neće niko u odbranu, neg svi bi digradu navalu. Neki voleli da pimpladu i prekoviše, a neki oma špicorojku, pa duuu - di stigne. Moj stric Rada mogo da šutne preko onog duda kod Majstorovića i furt sotimo za bekovsku ! - Ta nije valda sav kumst da šutneš ? - Dabom da nije. Bilo pose tuna i dobri igrača: Švaba Bendi, Mita Buta, pa neki Tranda, Bire sigro krilo, Golub Pita umo da tribla opasno i neki Ðura, što bio šegrt kod Halupe u gvozđaru, pa svaku nedelju peške dodje digra, a pose se vrne u Pančevo. A Minda i Jova Bugarin sigrali bosi jel nije bilo kopački za njine noge. I furt imo bar jedan uljav, ko onaj Velinkin, što s' tuko za makaršta. A sudija ne svira, on oma viče: "Sudija, di gledaš, serem ti se usta ! Šta ne sviraš enc !" A za penal znao das pobije i sa sudijom i s polak tima. Pose kad gisteradu, onak mu đavo kriv. [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata] Fala bogu, oću, al ne mogu Bilo rakija razni, a najviše dudare, zoto jel je i dudova bilo mlogo. Bilo dudinja od svake fele i bele i crne i murgaste i one oltovane, što dođedu krupne ko prs. To je mati u dunst mećala. Za rakiju s' farba manje gledala, neg samo da bidu zrele i slatke. Zajutra, čim se pustidu svinje u čordu, majka Lena počisti sokak, pa s' prepne neko od mlađi da natrese, a ona onak kupi u plekani lavor, pa pose izručiva u kacu sto stojala pod ambar, a preko nje metnut pokrovac. Kad s napuni i komina prevre, oma nakola, odozgore nekolko snopova ogrizine, pa kod Mate u pecaru. U to doba, polak sokaka uokolo smrdilo na džibru, al' ko je zotim mario. Osobito oni što s bili redovni oko kazana, da cenidu kako j' čija rakija ispala. Najredovniji bio Nika Bućkalov, zvani Opirača. Počo s rakijanjem u mladosti, od muke njegove. Imo maćiju, a das maćije dobre, što kažedu, u baštu bi se sadile ! Novaca za birt nije imo, pa di bi, neg kod Mate u pecaru, dis ne pita ni što si ni kolko si. Pose mu to prešlo u običaj i kad posto svoj čovek. Ko došo, ko ne došo, al Nika uvek tuna. Znao po mirisu dal je komina dobra i kaka ce rakija diziđe. I kad procuri dokle je ljuta i kad je patoka. I akoz je Nika kazo da je tolko gradi, nisi moro da meriš ! Žena mu Kosara furt čantrala, i on reko da nije, fala Bogu, ni gladna ni žedna, ni gola ni bosa i das mane njegove glave i gledi svoj poso, dok je dobre volje. Česće dovodio Dragu armunikaša i tero ga da mu peva: "Sve se kanem das rakije manem, Fala Bogu, oću, al ne mogu !" il onu drugu: "Alaj živim dok ženi ne skrivim, a kad skrivim, ja još lepše živim !" Jedared odocni malko više, a Kosara besna nije tela da ga čeka, neg ugasi lampu i legne. Nika uđe ukujnu, pa napipa na astal šerpenju s kupusom, a bio zdravo gladan. Zajutra kaže on: "E, Kosara, post ti tvoj, al' si onaj kupus za večeru dobro skuvala." A ona će: "Ta kaki kupus, vile u tebe, mora das opiraču pojo ! Kad sam vidla di te nema, ja kupus prosula". [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Rekla-kazala Čim se baba i komšinica Kosa zatvoridu u gostinsku sobu, a mene teradu na sokak das sigram s decama, oma znam kolko sati. Još kad čujem di govoridu “ju-ju” i krstu se, to mora das strefilo što nije das sotim naglas pripoveda. Majem se ja tuna, tražim da jem, da bi štagod čuo, al’ majka onak zapreti s prstom i diću neg na sokak ! Oće i domaćini da pričadu otim na sabor, al ređe. Zoto momci kads naveče okupidu na ćošak, tuna mož da čuješ svašta. Išo i ja neki put s mojim bratom od ujca, Jovom Trucom. Kad momci pitadu: “Štas dovo tog kad nume nos dobriše ?”, a on bi kazo: “Nek s uči dok je vreme”. Kod Mate na ćosak dođedu momci iz po sela i bide tu svakaki divana, a kade nema šta novoga, onak pevadu. E, pa, jedared došo na red i popa Mata. Ko, vidle ga žene, kad išle friško zajutra za lebac kod Ðure pekara, di ugaće bega niz Gornji sokak, a posle skreno u Tikvicu. Oma počeli da študiradu di je popa mogo dide uštetu i nakraj iziđe kod Divne Tolmačeve, udovice. Jeste-nije. Onak jedni ružidu popu, a drugi ga branidu: “Di bi gosn popa, on to ne vole !” A ovi pitadu: “A šta onak tražio tamo koji andrak ?”, a oni ne popušćadu: “Ta da je pričesti i da joj malo sveti vodicu !” Al’ ovi sto ružu, zajedadu dalje: “A što je bego, das nije štogod uzortiro ? Pa onak što ugaće, di mu mantija ?” Oni što branidu, oma kontru: “Dabom das uzortiro da ne odocni na jutrenje, a mantiju skino da mož brže da bega !” Pose svi u smej. Tek će Toma Krudulj: “Kakogod, Mile Raspop jedva dočeko i u pesmu meto: Aoj, oče Matija, a di ti je mantija ? Će ostaneš i brez brade, na kraju parade ?” “Dobro da nije i popadiju spomeno”, kaže Sima Gluvakov, “jel pričadu neki da nije popa ugaće sokakom bego. Ko, omorina, pa nemož popadija da spava, neg izišla malo na frišak luft u portu, a tuna baš šeto učitelj Sima, pa kad gos’n popa drekno s pendžera: Sido! onaj oma zagrebo !” E pa nije ni to! Kazo Rada crkvenjak da jeste bego gos’n popa, a sve kriva popadija. Taki masan paprikaš opravila za večeru, a popa Mata ješan pa pojo tri tanjira. Potera ga tu noć, neznaš kolko puti trčo u nuznik, pa od hitnje nije ni imo kade das oblači, nego onako u noćnu kosulju ! [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Dve jabuke, tri dunje Mogla sam das udam za kog sam tela, al’ nije kako ti oćeš, neg kako je sudjeno. Prosio me neki Kreca iz Starčeva. Bože, lep ko upisan, bogat ! Skorom da sam pristala, a mati kaže: “Nemoj, Maro, nji je devet ukuću! Ta nite tata davo dučiš šnajderaj da bideš paorka celog veka !” A pose ispalo da šnajderaj svemu kumovo. Kad sam svršila šes razredi, kaže Lala (tako zvali oca, a kršteno mu Momir): “Nemam novaca da te pošljem u domaćicku školu u Bavanište, al’ bar će za šnajderaj da bide!” Onak odem prvo kod baba-Ricike dučim da šijem beli veš. Bilo nas nekoliko, pa od zajutra do naveče krojimo, šijemo, otvaramo rupice... Za nekoliko meseci naučim da šijem posteljinu i košulje, a pose pređem kod Smilje Cengerove dučim šnajderaj. Ostanem tuna dve godine, mloge napustile. Jel polak godine fircaj, otvaraj rupice, prišivaj dugmadi, peri, idi u dućan, a zanat glediš šta majstorica radi, pa šta ukradeš, to ti je. Kad kroji, sve nas pošlje nekim poslom, tek da nismo tuna, pa iskroji sve što će da šijemo tu nedelju... Sve znam, ne znam kroj. I da me otac u Pančevo kod neke Tobošarove da naučim i to. Završim, mašinu nemam, di ću šta ću, i vratim se kod Smilje. Šta uradim posla jedan tal meni, dva njojzi, jedan za mašinu i jedan jel je majstorica. Mi u jednu sobu, u drugu njen Velja imo kovačnicu, a ovaj moj sadašnji bio kalfa kod oca. Mlađi dve godine, al’ spadalo, pa ne das mane moje glave. Kad potkivadu konje na sokak, furt zavirivo na pendžer. Mati ga otera, al’ on opet i tako nas dvoje sludujemo. Pose samo čekamo da Smilja okrene leđa, ode da prestavi ručak il tako štogod, a ja sedim za mašinom i zapevam: “Dve jabuke, tri dunje, na ormanu venule”, a on čuje pa oma dotrči na pendžer, pas razgovaramo i ljubimo. Dok nas majstorica jedared ne uvati. Kad je nije strefilo! Pa nema lufta, oma sela na hoklicu. Dam joj vode i šećera, a ona će: ”Ju, dete, primaj Boga, šta da kažem tvom ocu i materi ?” A ja njojzi: “Ništa, imam ja svoj lebac i ne treba niko da mi drži sveću !” Pose rekla Velji, a onaj oma zove mog Branka i kaže: “Ako se volete, onak se ženi, nemoj tuna da mi praviš komendiju! ” I tako moja Biška ustane jedno jutro, iziđe u avliju, čuje negdi svira armunika. Kaže ocu: “Nije svetac, a čuješ di sviradu i pevadu, mora da je nečija noćas odbegla”. Dal su oma znali čija, kad ušli u moju sobu, a mene nema. [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata] Ako može oma - Kojim dobrom, Melo ? - Idi s milim bogom, kako dobro ? Neg dopraviš ovo ! - Si skrjala obranicu ? - Nisam ja, neg svekar. - Svetozar ? E, šteta, dobro drvo, a i lepa forma. - Dabom, to još valjda tvoj pokojni deda Steva opravio. Ja zatekla kad sam došla kod Uglješini ukuću. - Pa kako je tako satario ? - Itno se šnjome na Ružu, udari kraj o ciglju i otkrje se. - Mora das najedio. - Kaki je uljav, ne treba mu mlogo. Ovu godinu sejo majoran, pa prostro da suši na ciglje u avliju, a Ruža dosla ispolja, pa oma tamonaka. Mislila valda da za nju metuto, šta zna marva beslovesna. On kako izišo iz konka, dovati šta mu prvo došlo podruku. Malo mi što muku mučim kad treba da pomuzem. Dirni je di oćeš, samo nemoj za sise vatati, jel tugaljiva na vimenu. Kad ne vežem uz rudu, fartokne se, pa prevrne vedro. - Mani sad Ružu, neg sta oćes s obranicom ? - Pa dopraviš, ako može oma. - Kako dopravim ? - Sta znam kako, meti tutkala. Jel s ti majstor, jel ja ? - Nemož to kako ti misiš. Ne da drži, jel je sav teret tuna ! Tako tutkalo nema ! - Onak nema pomoći ? A baš sam se navikla nanju. - Mož duzmem mustru, pa dopravim istu taku. - Pa opravi onak, jel kako cu brez obranice navodu ? Di je čak Gospin breg ! A kad će da bide gotovo ? - Šta da kažem, velik poso, mala koris. A preksutra mi dolazidu zove taljige, obećo sam. Nemož sad natrag. - Kolko vidim, sotim si gotov. - Ima da pređem jos jedared s firnajzom, al’ mora sutra da teram točkove kod Velje da mete šine. - E, dok Velja okiva, ti završi obranicu i gotov poso ! - Mora i drvo da nađem, nemož to od makar čega ! - Ajde bogati, pun ti verkštet drva. Neg, kad da bide ? - Sutra do podne, al’ da me ne teraš da ti molujem ove minđušice ! - Mani cveće, sam da bide dobra ko ova sto je bila. A kolko će da košća ? - Tebe ništa, al’ Tozi kaži da mi zovo dođe satljik portogizera iz onog bureta što za njega ostavio ! [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Kukuriku kokoda Izmed Tokini i Belanovi u bašticu debo zid, zavr glave. Nekad tuna bila taraba i dera, dok deda Laza nije zido štalu i ambar i napeko ciglje i prekoviše, ponak dićedu šnjome, neg opravidu zid. Sad kad oćedu štogod jedni odrugi, ne izlazidu na sokak, neg vičedu preko zida. Navikli. - Ej, Biso, dođi malko ! – zove Spomenka, a prepela se na male lotre što stojidu nuzid snjine strane. - Šta si tela ? – pita Bisa i penje se na panj od oraja što je nuzid sodone strane. - Dal tvoje kokoške šantadu ? - Ju, daleko bilo ! Ništa im ne fali, okrom peto da i gazi. - Gledim juče, ona moja golosijanka što nosi jaja ko pačja nemož nanoge. Odjutros vabim živinu, jos dve šantadu. Ne znam šta da misim. - A nisi Branka pitala ? - Ta šta njega, di se on u živinu razume ? - Razume se u šantanje. - Idi s milim Bogom, teraš komendiju... - Sve ću po redu, al ništa nisi od mene čula. Preključe oko podne prigrejalo, ja baš iznela krompir u avliju da preberem, kad čujem tvog Branka di pcuje: “Šta ćeš tuna, bem ti gazdaricu !” Pogledim preko zida, kokoške kljucadu rasad u bašticu, a on se ita na nji ščim je stigo. Valjda digo zaklopaca sa leja das rasad ne potpari potim suncu, a živina čim vidla zeleno, oma s guvna u bašticu. - Jed ga izo, i njega i papriku. Lepo dosad pazarili kod Jove Bugarina, al’ ovu godin oće on sam da rasadi i papriku i paradajzle. Će diziđe trired skuplje. Dal znaš kolko dao Vaji dopravi ramove i te zaklopce sa stakladima. Nimi ni kazo. - Ta mani ga, a šta ovaj moj opravio u nedelju ? Prijela mu se supa od petla i rinflajš, a zna da neb dana dostanedu kokoške brez petla. Onak nagovori slugu, uvatu ga i napoju s rakijom. Dal je kukuriko siroma ? Peva, a ne zna šta peva. Ide, pa sve zanosi pod jedan kraj. Kaže, hajt ti njega u lonac dok je vreme i šta sam mogla ? Pose mi sve ispričo. Seo zastal pa se smeje, kaže: “Živa istina, što svet divani. Dal vidiš kako rakija može da dođe glave !” [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata] Ko što golub golubici guče Zimnje doba. Kod Egićevi ukujnu baba Kosara, snaja Smilja i najmlađa ćerka Negica. Baba s maje oko sporeta, a nji dve vezedu i vodu ženske razgovore. - Da znaš, mati, što sam vidla lepi šustikli kod Trudi Švorcove. Tako tolke, okrugle dođedu, baš za natkasne u gostinsku sobu. Pa cvetovi razni, a grane s sve tako preplićedu, oko da ti stane. Šesnajs farbi konca! - A šta fali ovim što si trukovala kod Jovanke Bažižine? Mogla si da biraš koju si tela, ima iljadu mustri. - Al’ kad više za mašinu. Lako njojzi, nogom točak, a gorenaka sam tura pod iglu di treba. - Šta mož na mašinu, mož i naruke! Šta ti glediš na Jovanku, njojzi je šlingeraj poso. Tolke bile kod nje da im pokaziva, pa kolko ima masinu? Nijedna. - A Nina Pargarova? - Ne brojidu se ti što imadu novaca i besnidu. - Išo joj Baca čak u Sloveniju da dotera mašinu. - Išo i sade im stoji u konk, da pokaže dimadu. A čujem Baca tamonaka u Sloveniju lepo fasovo. Stiglo mu štrofa dve iljade, pričo Gaja podbeležnik. - Das nije skime potuko? – pita baba Kosara. - Ta nije, neg ga u jedan ma pritera, pa ušo u nužnik nastanicu, a unutri ko u apateku. Tako sotim bio zadovoljan da s plajvazom na zid napiso: “Nigdi nisam s takim guštom, ko ode!”. Meto i sime i atres i potim ga nađedu. Na opštinu stiglo. - E, svašta od njega i od tebe – kore je baba. U moje vreme znalo se šta je red i šta štafir devojački: tolko peškira vezeni, tolko čaršava, tolko šlifera, tolko jastuka, tolko dunja, i to ne ko ove sade, neg u jednu dođe dvanajs kila novog perja! Moš podnjom za Svetog Savu na utrine spavati. Bilo i ti vezova razni i šlingeraja, al’ sve naruke. Ko je ona za mašinu znao... A ja, opet, kuvarice najvolela. Istrukujem, izvezem na srpsko platno, operem, uštirkam, pa prepeglam s peglajzom, pa kad okačim na šporet, ja sva sretna. Ko god ti dođe, mož da vidi... On i ona držidu se zaruke, iznad njini glava ljubu se dva goluba, a dolenaka izvezeno: “Ko što golub golubici guče, tako i ja volem moje luče!” [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   A di je zec ? Taj birt, kolko pantim, dvanajst gazdi promeno. I Švabi i Srbi i Čivuti, pa neki propo, neki sobogatio, a najduže držo Steva Zec. Pričadu, bio prvo kelner negdi na tim moru, pa tamonaka svašta vido. Oma sve promeno, na angro. Dva šanka, dve sale, a u tu veću bile sigranke. Imo ledaru, veliku. Dovezedu uzimu deset-petnajst koli leda s Ponjavice, zatrpadu u slamu, ima pose celo leto. Avlija velika, svud jasen i lipa sađeni, pa bide ladovina lepa. Oma on to patoso cigljom, ogradio, meto astale, a na kandelabre noćom visili fenjeri. Tako štagod nisi svud mogo ni u Pančevo da vidiš. A kuglanu što opravio, taka valda ni u Beču nema. Vlada moler, što čerez keglanja češće svraćo kod Jove Grčića u kafanu, kad vido, oma se preselio kod Steve i furt vidio tuna ko invetar. Kad ga ko traži, zna se di je. A Steva tako bio krupan čovek, crnomanjast, imo brčiće, pa onak furt bela košulja, leptir mašna i crni prsluk, buđelar u zadnji džep, olovka za uvo, a kasa blok u džep od košulje. Pio samo onak kad nabavljo piće, tek da košta. Kocko se nije, al' ženske volo jeste. Imo ženu Mandicu, Rvatica bila, opasna, živa vatra, a i imalo je s koje god si strane teo, al’ šta vredi kad njemu tuđe sladje. Jedared, na Preobrazenje, svirali Jovanovići iz Deronja, a pevačica bila neka Ruža iz Borče, a i ona fajtana malko. U jedan ma, nema Steve. Sad bio tuna, sad ga nema. Pita Mandica di je, svi se pravu ludi. Kelneri znadu, al' ako kažedu ne valja, ako ne kažedu opet ne valja. Gledi di je pevačica, ni nje nema, a ona oma Jošku primaša zagušu: "Di je ona tvoja opajdara ?" Joška se preseko: "Ne znam, gazdarice, ovog mi krsta. Seli malo das odmorimo, pa ako smo Cigani i muzikanti i mi imamo dušu. A Ruža šta znam di je. Valda otišla sporadi sebe..." Ona besna, sva se zarumenela, misiš sad će je trefiti, kad eto ti nji dvoje idedu iz podruma. Ko, bili da sunu vina, a Ruža pošla da mu drži lampu. Mandica skoči, pa onu za kosu, a Stevu pcuje: "Svinjo svinjska, znam ja šta ti ona držala i kako ti svetlila !" Steva se brani, smiriva je: “Ta, mani se, šta praviš cirkus, nismo bili u podrum ni pet minuti”. A ona oma: "Znam ja tebe kaki si zec, dosta tebe i minut !" Jedva je nekako smiridu, al' ona oma otera Ružu i svirce. Pošlju čeze u Starčevo po Marka armunikaša, al' otad Steva pevačicu dovo nikad nije. [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Serenada - Pričo Tošo da ste preključe lepe novce uvatili. - E, jel kazo da nam nanos izišlo ? - Nije. A što ? Zar niste pogodili kod Surke u Bavanište ? - Ko i svaku godinu za Gospojinu. - Ni vas valjda Pidikanci tukli ? Umedu oni. - Ama nisu, daleko bilo. - Pa koji onak andrak ? - Nismo sve u birt zaradili. - Neg di ste ? - Dispričam pa pose da nemam mira od sveta. - Ajde već jedared, šta se modiš tolko ? - Sviramo Živa, Toša i ja kod Surke, kad drugo veče pred fajront dođedu dvojica. Sednu nuz šank i slušadu. Kad se svet razišo, seli mi zastal, brojimo novce, kad eto nji: Barveče, majstori ! Barveče. Šta ste radi – pitam, a jedan od njih kaže: Dal bi vi teli dodemo sade do našeg bata-Jove, da mu pod pendžer sivrate serenadu ? Ama ljudi, skorom će tri sata – branim se ja, i di se muškim svira serenada ? Al’ oni ne popušćadu, kažedu bata-Jova će da plati kolko ištemo. Može, kaže Toša, pa zacepio, ej, znaš ti šta je iljada ? Kad oni kažedu: pogodjeno. I sade nemaš di, neg tamburu pod mišku. Nji dvojica napred, mi zanjima. Pomračina, mesečina tek tolko da neskrjamo vrat. U neka doba stignemo pretkuću. Šaloni spušteni, al’ vidi se gore lampa unutri. Kaže jedan: stante vi tuna pod pendžer, pa onako istija, a onaj drugi ušo unutri. Počnemo “Tijo noći”, kaže – ajte neku drugu. Jel može “Cele noći ladovina” ? Ni tu, neg neku bećarsku,a može i malko brezobraznu. To bi bata-Jova obaška volo. Onak raspalimo. “Koliki sam, jos metuo nisam, al na sreću, večeras počeću.” E, kaže, ta je dobra. A mi onak dodaji sve crnje i gore. Tek u jedan ma, kaže onaj, e sade je dosta, ajdete unutri da popijemo i duzmete koliko je pogodjeno. Udjemo, a bata-Jova leži u sanduk na astal. Mene oma ovde nešto preseklo. Onak popimo za pokoj duše, pa didemo. A oni kažedu: a pogodba ? Naš bata-Jova nikad svircima nije dužan osto, pa neće ni sade ! Pogledim, a ono metuli pokojnom novce uruke. Ne bi manda je trijest iljada, al’ Toša oma uzme i još kazo: Fala bata-Jovo, i drugi puta ! Ne znam kako sam kapidžik potrefio. Tako je bilo, pa sad akos izlaneš, na tvoju dušu greh. [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Maškare Ja se sirota bojala maèkara. Unakaradu se pa mi sonim rogovima na vragove lièidu, a tako s i vladadu. Idedu sokakom pa s cirkusiradu. Kad i vidim izdalje, a ja oma begaj u avliju. A tuna oni dva Æiribiševi “drzali banku”. Metu onak te maske njine, obuèedu bundaš naopako, vežedu klepetušu za pojas, onak opletedu vrengije od slame, tako ko ruka debelo, pa omotadu oko nogu. Jedan bide žena, pa onak bije muza s metlom i svasta mu govori, a tuna bide i djavo pa i pujda. Jedared, vec sam devojka bila, desi se ostanem med zadnjim na bubac, kad gledim idedu oni dolenaka. Sta æu sade, di æu? Umedu svašta dopravidu, il te poljubu il te uštinedu il kazedu stogod brezobrazno, a bilo i da suknju zadignedu. Na nji podnapite nije niko strogo gledo, al di ce devojka pose od sramote? Predjem zoto oma kod Bate Purkara i kazem: Ja se bojim, sta cu ako me pojuru, neg te molem da me ispratis dokuæe. I on pristo. Veæem muški maèkare izigravadu, al bide digod i neka od zena jel devojaka. Premonduri se u musko, pa ko je zna kake cirkuse izvodi. Jel ne znas koja je? Kad se Steva Kaèavenda vrno iz Amerike, kazedu silni se novaca tamonaka natuko i oma zido novu kuæu nuz bratovu i uzo oca kod sebe. A jetrve reè po reè, pas oko tog zakaèidu. Kosara kaze sta su dedu uzeli, sta mu kod nji falilo i da je to èerez tog da im kapital prepiše! A dok Steva bio u Ameriku, ko mu oca gledo? A Ilinka kazala kako kod nji ima sobu obaška i ne mora svaki dan da je popare, krompir èorbe, valjuške i trene i mleka, neg sta mu duša oæe. Jel njima špajz pun mesa, dunsta i kravljeg sira i kajmaka.... “A dal imaš i kravlje balege”, pita Kosa. A Ilinka se onak nabesni pa joj bas svasta kazala. Dodjedu poklade, Kosa se premonduri u maèkaru, pa s onim muškim odkuæe dokuæe redom. Kad stigli kod Kaèavende, primi i deda Jova, oæe da poèasti, a oni kažedu da neæedu nista, jel èuli da ta kuæa sirota. “Kako – kaze deda – ta puno svega ko oko, snaja naspremala, biæe do dogodinu”. I povedu i u špajz da vididu, pa i jos darivo: šunke, slanine i venac luka. Prodjedu poklade, kad jedan dan Kosa zove jetrvu preko plota: “Ej, Ilinka, preznajem da ti špajz pun kojeèega. Nema šta nema!” Ilinka oma u špajz, kad ono stoji dolenaka u artiju zamotano, zna se šta, a zna se i ko i kade meto. [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Klaj, klaj pa u sinteraj Moj bata Mita neb nikad ucitelj posto da nije deda Sava primeno njegovo vospitanje. Mene skola bas i nije isla, a Mita bio bristar i digod sta cuje sve upanti. Ta i sam ucitelj, gosn Pera, stoput kazo da nema od Mite boljeg djaka. A ko zavrsi cetr razreda, taj je onak u Pavliš svrsio svu skolu. Da, al gosn Pera nije teo da se mane, neg furt oca saleto:”Andro, gre na moju i tvoju dusu, da ne das dete dalje uskolu!” Otac se tuna klimo i ovamo i onamo, od askurdjela bili paori, a škola košæa. “Nemam ja ti novaca, gosn Pero. Ajd da ga dam na zanat ako oce, pa i kojekako, al sta da bide kad svrsi te skole?” Al ucitelj tera njegovo:”Ta makar da bide ucitelj ko ja, dima ko da me odmene kad dodje vreme. Sta men fali, imam stan drzavni, dobim drva kolko mi treba nagodinu, nije plata bogzna kaka, al mos opet lepo ziviti. Eto do Vršca po sata oda, tuna gimnazija, tuna uciteljska... Ako treba ce da pisem gosn ministru i prosvetnim vlastima da bide drzavni pitomac”. I tako bata Mita podje u tu, onak se zvala niža gimnazija. S pocetka bio zdravo dobar i sve ga profesori falili, a udrugo polugodje uvati se s nekim, te fuzbal, te ludorije razne i popusti malko. Cuje to gosn ucitelj i sve oma ocu kazo. “Aoj, bem mu kolaè njegov, ima dubim boga u njega” – vièe otac. A deda Sava ne da:”Man se ti, treba drukše šnjima! Ja cu njega da vospitam”. A bilo negdi, bas kukuruz se kopo, dodje on navece Miti:Ti ne dideš zajutra uškolu, neg ces s nama na kopanje”. I kad dejka kaze, nema tuna. A Mita nit volo paoršag nit na poso sviko, ta nije ni vrstu najkraj istero iskoèidu mu tolki plikovi. A deda kaze:”Vidis da za paora nisi, uškolu neces i onak nema drugo neg da te damo digod na zanat”. Proslo dan-dva, kaze deda:”Ajdemote Mito, ja sam vec sve s majstorom utanacio”, i podjedu nji dva za Vrsac. Nista deda ne govori di ga vodi. Prodjedu pekara, prodjedu kovaca, prodjedu snajdera, prodjedu sve redom, vec na drugi kraj stigli, al idedu dalje, klaj, klaj pa u šinteraj! A šinteraj onak drzo neki Grga Novakov, sto bijo vise pijan neg trezan, a imo gadnu narav i furt pcovo “bem ti mrtve!” “Eto vidis, z ovaj zanat ne treba mlogo duèiš, imas ode i di da spavas, ne moras ni da dolazis kuci. Tuna ce da naucis da vatas kere, da im dereš kožu i da pravis sapun i viksu. Kad izucis, onak mos dimaš tvoj šinteraj i da bideš gazda”. “Nemoj dejka, molem te ko Boga, ne da bide bolji djak od mene samo das vrnem uškolu” – kuka Mita. I misiš da nije? Sve svrsio s odlikom, a prvu sluzbu dobio u Margitu. Pose dve godine, kad gosn Pera otiso u penziju, prešo u Pavliš. [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata] Karavaj - Zimnje doba, a dan ko prolecni. A štagar sveta bilo da g ispratidu. Lepa sarana, a i smrt lepa. Akoz možda bide lepa. Lego naveèe, zdrav prav, a zajutra prestavio se. I lepa staros, osamdes dve. Kaku je narav imo, misio sam dozivece i svi sto. - Ko to? - Zvona ga trired oglasila, gosn popa zdravo lepo prièo i hor pevo ko nekad, a nakraj tamburasi otpevali, kako je zaktevo, onu njegovu “Cele noci ladovina” - Ko to dejka? - Boža Komendija, krsteno Boza Trnjanac, a od Grgini, to im špicname. Vece spadalo od njeg tesko ko da panti. I zoto nije bilo svatova u koje ga nisu zvali. - A jel i u tvoje? - I u moje i tvog oca! Jel obicaj u svatove das nosi karavaj i uzdarje. Pa onak kad prodju ceremonije, negdi naveèe, u mladozenjinu kucu tos prikazivlje. I uvek s biro ko to ume dizvede. Izidje na komendiju i sprdnju, al to se znalo pas niko nije štruciro. E zoto Boza bio rodjen. Stane na oklicu da ga svi vidu, pa mu jedan dodaje kotaricu il paket di je karavaj i dar i on vice:”Ovo dono taj i taj, a dariva tim i tim”. Da, al to nije tako kazo, neg nagaravi il onog ko je dono, il onog kome je, il oboje. U karavaj neko donese peceno prase, neko curku, neko patku, il tako stogod uglavnom za jelo, nakitidu s cvecem, pa kad s prikaže onak metedu sve pred kuma, a pose jedu svi svatovi i reduše. Uzme Boza kotaricu pa ce:”Ovo prase od komsije Vase, domastimo brkove, ova tegla meda i oraji mladozenji da ne obruka komsiluk, oklagija mladi da razvija obge za supu i da ravna muzu ledja das ne izgrbavi! Prija Biserka s dala u velik trošak. Donela peceno pile i tanjir ludajnice. Fala joj sto vodi brigu das ne prejemo, moze da nam skoci pretisak. Gazda Nova birtaš dono dve curke pecene, jedna za mene, i burence piva pancevackog. Pivo moz da popimo, al burence kazo da vrnemo! Za uzdarje dono mladozenji vedro, d oma zajutra ide navodu, a svekrvi veker da zna kolko je sati, da ne budi mladu zdravo rano. Strina Mara i stric Sava obaška voledu kuma, pa ce da dobi od nji patku i nov šarajtov jel mu kesa izgorela sasvime”. Akoz svatovi bili veliki onak s prikazivlje u nekoliko puti, al Boza uvek tera njegovo. E, sto kazedu bilo nekad da se pripoveda. [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata] A ko aprikozna E, da sam s ja stogod pito, bio bi tišler, ko majstor Steva, al deda nije teo da cuje. Imali zemlje sedamnajs lanaca i vinograd i ovce i marve onoliko, pa furt prièo:”Otkad se panti, od askurdjela, bili smo paori, i sta nam falilo? Bas ti naso das pišmaniš! Pa kom tolki kapital dostane?” Volo sam da slusam sta divanu matori ljudi, a osobito kad se skupu uzimu pa citadu naglas junacke pesme ili štogod iz kalendara... I uvek mi bilo krivo kad me mati otera da legnem pa ne cujem kraj. Zoto sam teo da naucim da citam i pre neg sto podjem uskolu. Noso sam neki stari sanovnik brez korica i furt zapitkivo koje je koje slovo. Neko kaze, neko ne, neki me zadevadu, a najvise mi pomogo majstor Steva. Treca kuca do nase. I kad svi drugi odu na njivu, on mi uvek tuna, radi u verkštet. - Opet ti, komsija, a jel si zatvorio kapidžik, da mi ne pobegne prase? – pita majstor Steva i ne zaustavlja se neg makljom doteriva levèu zutegnutu u tezgu. - Jesam, majstor-Stevo – kazem ja, iako svi znadu da nije drzo svinje, neg kupovo uranjene na pijace. - Sta je sad zapelo? – pita i gledi me preko naocara. - Akoz oces da mi kazes koje je ovo slovo sto ovako stoji raskreceno? - Tesko ces ti, brate, tako. A sto ti deda ne kupi bukvar neg se zlopatis? De sedi ode n ovo bure. Onak uzme parce one zute debele artije sto u nju pakujedu jeksere, pa sonom tišljerskom olovkom pise. Ovo ti A ko aprikozna, onda i nacrta aprikoznu, ovo ti B kao bradva, eno nuz tezgu, i nju nacrta, V kao vile, J kao jekser, F kao furuna, H kao hobla... I ispise sva slova i nacrta. - Da cuvas ovu artiju i duèiš. Kad upantis, da dodjes da te preslisam. A sad ti mene da pomognes. D okreces malko tocilo, istupila mi s dleta za drebank, a treba duradim glavèinu. Stavra Gagin skrjo toèak na taljige! I da ti kaze majstor Steva, da ne bides ni tišler ko ja, ni paor ko tvoj deda Toza, neg das drzis knjige. Dobro si poèo. Nucio sam za nedelju dana. Prvo sam srico, a pose tecno, pa nuz dedu i matore i ja naglas cito da slusadu o Marku Kraljevicu i Musi Kesedziji, il’ stogod iz Sanovnika il Kalendara. Kad sam poso kod Bose u prvi razred, vec sam znao bolje neg oni iz cetvrtog, al koja koris? Bilo onako kakoj deda kazo. [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Pobegulja - Jel, majka, a sto kazedu das ti pobegulja? - Ko kaze, jed ga izo? - Komsija Mita. Reko, pitaj babu jel pobegulja. - Da kazes Miti da gledi svoja posla, a ne da te pujda da govoris makaršta. - Ta mani Mitu – smeje se deda – neg kazi dedetu jel si pogegulja il nisi. - Kazi mu ti, spadalo matoro – smeje se i baba. - Kazi, dejka, kazi – molem ga – a on s i dalje smeje, namigiva mi i kobajagi sapce:”Dašta je neg pobegulja. Pobegla za mene!” - Prevario me beæar, svašta nalago, a ja prosta, pa mu verovala. - A, to ce dizvines, uozbilji se deda. Ja sam sve po pravdi kazo. Jel bilo za Mandalinu? Bilo. Jel ti dosla kod tetke ugosti? Dosla. Jel doso ja kod ujca? Doso. Jel bila sigranka u portu? Bila. Jel sam te fino pardoniro i kazo: “Toza Vrancev iz Starèeva, otac Kosta, mati Mileva. Sto imadu meni ostavljadu: ambar – tikvu nazid obešenu i èatrlju trskom pokrivenu.” - Jeste, al nisi kazo da karuce i konji nisu tvoji neg Tose Lackovog, ni das one bronerske èakšire i prusluk sa srebrni dugmadi uzo od kuma Rade! Ja sirota oma mislila bogat, pas švota sa mnom. A igro u kolo ko sam djavo, pa se sve do mene vata. Bio lep, mlad i dopo mi se, ne da kazem. I onak sludujemo da zajutra begamo. - Jel sam ti na po puta kazo da sam golja? Kazo sam. - Dabom, kad vec pet sela uokoli znalo da sam odbegla. Di od bruke das vrnem. Otac bi me kroz komin protero. - Bio zdravo besan, zdravo. Dugo duvo. Ni da cuje. Al kad s rodio Jova, nij izdržo. Prvo poslo Sofiju s povojnicom, a pose i on došo da dariva unuka. - I nikad ti ruznu rec nije kazo, pose i miraz dao i pomogo kolko je mogo. - Fala mu i di èuli i di ne èuli. Pokazo da je covek. Jesmo prepatili, al smo i prozivili, fala Bogu. S kraljom s ne bi menjo, manda si i sto puta pobegulja. [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Na velika zvona Moja mati bila zdravo pobožna. Što kažedu, išla ucrkvu i petkom i nedeljom i svecom. I post i vodica i slava i preslava i sve redom... Kako otac rano umro od jeftike, sve nanju, jel deda Svetozar zoto slabo mario. Pose kad sam uskolu pošo, onak vec znalo se, noso i cirake i ripide i barjace i nebo i digod sam sta trebo. U cetvrti razred i pajvane na zvonaru vuko. Kad zvonim na veliko zvono, pa povuèe gorenaka, podigne me tolko, dovatim s glavom uprav do štukatera. Jedared trefi se da bidem na zvonaru dok je sluzba. Bilo tuna i nji stariji momaka, pa zvonimo kad kazedu. Sveta u crkvu onolko, nema igla di da padne. Nama gore zamuka dok cekamo i onak divanimo o kojeèem, prekraæivamo vreme. Baš Panta Vlaški prico kako vido ujca i ujnu u vinograd da radidu one stvari, a mene potera na malu nuzdu. I išo bi i slušo bi, a Vasa Romanov kaze: “Ta diæeš? Eto, tuna kroz pendžer. Nema niko u portu”. A taj pendzer iznad desni vrati, nonu stranu do Lukini. Kad velika sluzba, ostavidu i nji otvorena, dide promaje. Ja nakreno glavu ovamo da cujem, kad vice neko odole: “Ju, ju, ju!” Pogledim, baba Velinka Štrbanova i Desa Poštiæ izisle u portu, malko na frišak luft. Glede gorenaka: “Ju, koji je? Jel to onaj Jelin antihrist?” Sklonim se ja, al kasno. Vec me vidle. Oma kazale radi crkvenjaku. Stao on dole kod vrati, pa sve tako pesnicom preti. Kad sam vido dide gore, ja zagrebem u zvona. Nemož on zamnom, visoko je. Sedim u rogljeve, a on vice: “Ima da zakljucam crkvu, ce da sidjes ti kad ogladnis!"”Svrsi se sluzba, odu svi na rucak, di koji, i zakljuca on odistinski. Ne znam diæu ni štaæu. Ostanem do neka doba, a pose vidim nema niko, spustim kraj od pajvana kroz pendzer, onak niz pajvan pa begaj! Znam, mati ce kuæi kroz komin da me protera, preskocim zid od Guculjevi i prepnem se nonaj dud jalovac sto bio na guvno. A deda Svetozar znao di sam kad opravim tako štogod. Došo pod dud, ne gledi gore, neg pita: “A, bas si moro?” Kazem: “Moro sam, stiglo me”. On se onak nakaslje, pa ce: “Ajt sidji, das ne oladi supa”. Nit me tuko, nit dao da me mati bije. Bio dobar ko lebac. Oma zajutra oèo kod popa Mate, sta je kazo neznam, al znam da me pose ni popa nije diro. A veronauku sam tu godinu prošo s dobrim.  [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Kus peto, pile devojka Vec pocela das vata pomracina, kad eto nji, vræedu se Tokini iz Panèeva. Laza tero žito da proda i da pazari kod Halupe u gvozdjaru sta treba, a Ivanka ponela pasulja, oraja i bela luka, duzme neki dinar, dima za trošak. - Kapiju! – vice Laza s koli. - Oma, oma – odvikiva baba Sofija i cuje se di neko rajzuje oko štangle sto podupire kapiju s odone strane. - A ja se vec sikiram di ste! Sve izviriam na pendzer kad cujem kola na sokak... - Svratili malo kod Ljube i Krune u Starcevo, pa nas zadržidu na rucak – pravda se Ivanka svekrvi i dodaje joj cegere. Laza otkacinje strange s drvèanika, a deda Pera skida ormu. - Kako si prošo? - E, kako, nikako! Za te novce mogo sam i ode da ga prodam Jaši Èivutu – kaze Laza i vodi konje u štalu. - A jel si pazario lanac? - I lanac i klanfe i jeksere i rundajz, al nemoj sade distovarivamo, umoran sam ko kera. Zajutra æemo. - Barveèe, komsije – vice Smilja Guculjeva, a samo joj glava izviriva s one strane – cujem larmu pa, reko, stigli. - Stigli, fala Bogu – potvrdjiva baba Sofija. - Oma cu ja – kaze Ivanka, prezuva se u kalèine i uprav na plot. – Evo sam ti kupila konce za šlingeraj, “reumin” za deda-Mitu, dunklplavu farbu nisam nasla, a dugmadi za jastuk, sedefna, koštadu tri dinara i šezdes para gros. - Fala ti i za tolko, neg kako na pijace? - Alesajnc, sto kazale Švabe: oni sto kupujedu vièedu skupo im, a mi da nemamo racuna da damo jeftinije. Neg ne pitas kog sam vidla. Zivu Milinog. Šlang, doteran, da znas za tolke godine nise nista promeno. - Kad ono oko mene obleto, a mati kaze il da me zeni il da me se mane, a on kazo dima kade, prvo škole dizuèi! - Radi u banku i jos nije zenjen. Sve misim, taj nas sad neb ni pogledo ovako razdroækane. A mladolik, jeste. - Ta mani ga uoèin! Što kazala prija Nada, kus peto – pile doveka! [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Trice i kucine Vec trecu noc snevam pokojnu baba Sofiju i misim se sta to ima da bide. Ko, prepela se na dud, nonaj veliki do Guculja, pa trese, a dudinje padadu ko kiša nebeska. Gledim u sanovnik, al nema, ne piše. Neca bokter kazo da ne dizidje na dobro. Jel kad nesto sitno snevas, onak ne valja. Da je tresla jabuke, kruske, pa ajd, ajd... Al kad na sokak bili sam dudovi. Bila kruska u bašticu, al od one sitne fele, i visnje onoliko, al u doroc, i one sitne. I sad gledim od koje ce strane da me strefi belaj. Ko mali bojo sam se pomrèine i groma i urokljivi ociju i da prodjem ispod lotri i furt tako kojeèeg, a obaška sam se bojo Vide Dutine, jel mati zanju kazala da je vestica i dima rep. Smilji Dovatovoj umirala deca jedno zadrugo, pa joj vracara iz Ploèice rekla da namaže ragastov s belim lukom, a zajutra prva koja dodje da ište stogod, ta je vestica. I dosla vida da traži komlov za lebac, a Smilja oma: “Ti moju decu moriš, vestico!” Vida s kune da nije, a Smilja kaž’: “Onak pljuni u lonèe trired”. I ova morala. Pose kažedu Smilja s tom vodom iz lonceta sumije dete i ono prezdravi i onak joj s deca unapredak održu. Od ta doba Dovatovi i Dutini ne govoridu. To mojoj materi pricala prija Vukica, a moj deda Mila kazo da ne slusam sta zenturace toroèedu, jel su sve to trice i kucine. Al najvise sam suzortiro kad je od šloga umro deda Joca Tocilov, pa ceo sokak i polak sela držalo da ima das povampiri, jel je to u njegovu familiju odvajkad. Mi deca secovali kog ce prvog da pridavi, kad to bide, i svi misili na Stevu Todoreskovog jel je bio zdravo debo. Teca Laza i strina Jela rekli das iglom ubode u pabušinu, a majstor Vaja kazo da to ne da pomogne neg pod astal dije ležo da metedu lavor sa malo vode i u vodu srp. Ne zna zasto, al je cuo da valja protiv vampira. Melanija Uglješina rekla da je najbolje da mu med noge stavidu kapu koju je najvolo i u sanduk šaku maka, pa kažedu u po glasa: “I da nisi izišo dok sve ne pokupiš!” Pose momci terali sotim komendiju, noæom meæali èaršave naglavu, pa onak grebedu šalone na sokak, zveckadu lancima, pa huèu i jaoèu i plašidu svet. Nisam smeo nos da promolim ispod dunje, a cim nesto šušne na sokak, jas štrecnem i pomisim: evo ga deda Josa Tocilov vampir, pas prekrstim i drkæem ko vrbov list. Baš pravo kazo deda Mila, sve ti je to makaršta, trice i kucine. Al furt misim: di sam je snevo da trese dudinje? [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Recopis Komsije Bodovljevi juce klali svinje. Na rem u špajz okaèene krmenadle, šunke, slanine, grojnik, kožure... Stojale tuna svu noc das meso oladi, sad cedu da mecedu u salamuru. Djura posiplje so na dno bureta, a sin Kosta pomaze. - Otac, jel ovo malo, jel mlogo soli? - Ni malo ni mlogo, neg taman kolko treba! - Jova Pušin kazo da na jednu svinju dosta kila i po i ne valja das presoli. Valda po onim sto deda Pera furt propoveda: “Dosol nastal – presol zavrat”. - Zna Jova nos njegov. Ne zna ni taj hendlerski poso kako valja. Prava mera dodje tri kile na jednu svinju! Zapanti, bolje vise nego manje! Sta treba meso das usmrdi i ucrvlja oma naproleæe? Kad je metem u salamuru i osusim, to je ziher do jeseni, ako pre ne pojemo! Vec kolke godine i nijedared nisam omano, zdravo dobar recopis! - Kakav recopis? - Naš, kuæevni. Šta zijaš, posoli bolje taj grojnik! Dobro natrljaj, das beli. Ajd dodaji i gledi sta radim! Bure mora da bide drveno i u njega samo salamura i nista drugo! Jesi razumeo? - Jesam, otac. - Meteš malko soli na dno i onak slažeš jedno nuzdrugo... Kad pokriš dno, onak baciš odozgore šaku-dve soli, ponak redjaš drugi red. A sta kaze Jova, kilo i po? Moze, ako oces da te pose boli glava. E, gotovo. Odozgore opet šaku-dve soli i pokriš krpom, onak i zaklopac. Jel tudom? - Tudom. - Sad ce da ga manemo osam dana da povuèe so. Onak sve redom povadis iz bureta, a saft izrucis u kantu. Pose ono sto bilo odozgore metes dole, pa zalis sonim saftom. Maneš opet dan-dva dogrezne i zdruge strane. - A kad se kuva salamura? - Sta trcis ko zdrebe pred rudu? Kazo sam: maneš dan-dva dogrezne i zdruge strane. Onak u lonac od dvajs-trijes litara meteš vode i soli kilu i po, prokuvas na sporet, pa oladis, s tim preliš meso i stoji tako, stoji, tri nedelje. Opet izvadis, pa okrenes. Kad prodje jos osam dana, smlacis vodu u korito, vadis iz bureta i operes. Pose okacis na kuke i u pušnicu da visi, das ocedi i malko uvati promaju. - Jel to sam kumst? - To je tek polak kumsta. Kad nauèiš kako se suši, onak sve znaš. Al otim æemo kad bide vreme. [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Barvece, komsija Retko da je mogo dan da prodje i das otac ne vidi i ne cuje s prvim komsijama Vasom Butinim i Djurom Guculjem. Namiri marvu, vecera, rano das leze, gas skup da gore lampa i di ce neg na sokak. Nuz dud klupa, pa sedu i divanidu. - Jes uzoro oni po lanaca u Badriku? - Nisam, treba krmaca das oprasi, a u deda-Stevu ne moz das uzdam, zaboravi sta je fruštukovo, a ne drugo štogod. Ima kade. Da oce kisa, da odmekne malko. - Nece kisa doks ne noblaci iz babinog budzaka – prilazi i komsija Djura i nosi satljik nove dudare – da koštate kakoj ispala. Onak pripalu po cigaru pa nastavidu. - Ima zima da bude ladna, eno u basticu jabuka cvetala jos jedared. Tako pocnedu o vremenu, a pose redom... Te kako je godina slabo rodila, a poreze velike i dal je bolje das plati u rok ko Ignjat Bibin sto je oma sve placo brez finansa i fendovanja, il das vidi da ce drzava da oprosti štogod èerez suše. Pa onak okrenu na to kako je ispala Djurina dudara, pa usput i das Žika Bojtar zapio kod Mate u Pecaru pa mu opaka izgoro, kako ga drzo spram vatre. Pa onak kako je Cveta Živuljev dotero na kola, cak iz Ferdina, njegovoj Zori za štafir, namestaj od oraja, a šlifovan. Pa ko se skime gledi na Bubcu od mladezi i ko bi kome pasiro ko prilika. Pa onak o Laziki Tordjanu štos udo za Melaniju Špirtinu, a ne zna se jel moro, il njegovi bili sproæu p’ uzinat, jal se socom i braæom oko tala zavadio popet uzinat. Kako god ni mu lako, jel tudj leb je i tudju slavu slavi. Ta ne kazes zabadava “kod ženini u kucu, ko kod kere u guzicu”. Pa kao u Padinu krava otelila tele s dve glave, a pop Mata kazo da je to kazna bozja i dima da bide propas sveta ko sto pise u Sveto pismo. - Ajde Nikola, vreme das leze – vice mati s pendzera i zatvara šalone, a otac samo mane rukom. - Pravo kaze – dize se komsija Vasa – idem dobidjem krmacu. Uvatilo me u krstine, ne moz ljucki das ispravim. - Da te Smilja istrlja s rakijom i da vezes zecju kožicu, pa zajutra ko rukom odneto, preporuciva komsija Djura. - Bolje mas od guske, kaze otac... i oma nastavu s recopisima. Ta sta valja protiv gusobolje, i sta je dobro da se mete u supalj zub kad bole... i tako vazdan kojesta. Pas to otegne do neka doba, a kad prodjes s odone strane ništas ne vidi, sam cigare svetlu u pomraèinu. [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Posla cura navodu Ja sam Sofiju prvi put vido na sokak. Pošla navodu, a ja stojo s pobrama pred Matin duæan. Prodje ona sobranicom, pa sve gledi sebi prednoge. Oma mi se dopala. Garavuša, bas kako ja volem. Sve se njija u struk, a ima sta da poduvatiš i odovud i odonud. Sto kazo kum Spasa, zdrava ko tresak! Kads vrnula s bunara, pa bila tako naspram nas, a ja pitam : “Jal, devojko, jel ti teska ta vedra? Trebal pomoci?” Ona porumeni, al nista nij kazala, sam malko ubrzala korak. Kad prosla pitam dal znaju cija je, a Vasa Vurdeljin kazo da je od Tomaševi, sto sedidu u Gornji sokak. - Ta, di je cak odonud potegla, pa ima pumpa na Gospin breg? To joj mlogo blize! Mora da je zoto jel je voda na nasu pumpu najbolja u selo. - Nije, neg tela malko da vidi sveta, a i nju da vididu – smeje se pobra Vasa i sve namigiva, al ja ocutim. Pose s malko blize raspitam, pa posljem sestru, toboz duzme od nje mustru za šlingeraj, a nije neg da pita kad ce opet navodu “neko bi teo da je vidi”. To islo tako kad s mladi zagledadu jedno udrugo i zavoledu. I onak kad momak oce das ozeni, kad dodje vreme, on kaze njegovim ocu i materi didedu da je ištedu. Oni prvo ispitadu stvar izdalje, preko prijatelja, kaka je familija, sta misidu njeni, dal bi teli das orodidu, imal štogod miraza. I tako, pose idedu pa kazedu: “Mi smo culi da u ovu kucu ima devojka za udaju, a mi imamo momka za zenidbu, pa akoz po volji...” pa se onak sve dogovoru i sporazumu. Akoz se ne dogovoru, jal zbog miraza, jal ne da otac, il štogod drugo, onak devojka veze pinkle u maramu pa bega! Dogovori se s momkom i on dodje po noci da je ukrade. Onak to vece zapalu oraj kod mladozenje u avliju i opravi se veselje. Mladini cutidu nedelju-dve, ko ljutu se, pose s pomiridu pa opravidu svatove ko da nista nij ni bilo. A kad moji isli pa rekli sta su imali, a njeni kazedu: “Mi smo voljni, al treba i devojka das pita!” Onak moj otac mete jabuku nastal, u jabuku zadenut dukat, a Sofija uzme jabuku pa šnjom pred njenog oca! I potim se zna da devojka vole momka i da je voljna das uda. Onak isli sve po redu, ispitak, prsten, pa svatovi. A kolko smo se voleli vidi s po tim da smo osam deca izrodili i sve pozenili i poudali kako bilo njima navolju. [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Da rastis ko vrba Prièo teèa Vasa zaoto jelanje, al nisam vido nikad. Kaze, okupidu se djaci i mladez licem na Lazarovu subotu i onak idedu sokakom, nosu klepetuše i zvoncad i larmadu. Pa to zovedu jelanje, al èerez èega ne bi ti mogo kasti. Al secam se ko sade, zajutra na Lazarovu subotu baba Lena ide oko kuæe, lupa nožom u plekani tanjir i furt vièe: “Bešte poganice, teradu vas lazarice!”, a mi nemož da docekamo rucak, dobuèemo pose nov ancug pa didemo ucrkvu za Vrbicu. Obaška što sedimo u sobicu, jal mati neda na sokak das ne ukaljamo, a friško nas sumila. Dal bis lepo sigrali topova i prljaka i tako štogod, jel digod krenes, svugdi blato do kolena. Prljaka kad sigraš opravi s breg od blata i svaki ima drvo na formu koèiæa. To ti prljak. Prvi itne das oboridu. A topove kad pravimo! Onak sedneš nuzkuæu, opraviš ko šerpenju od blata pa šljisneš na ciglju da pukne štogod moz jace. Poce rucka mati nas uparadi, uzmemo zvoncad sto i mecemo konjima i grivu kad s sankamo na sonice, pa onak u portu. Popa Mata obuce epitrahilj, a djaci nosidu krs i cirake i ripide, pa poju tropar “Opšèeje...” i idedu oko crkve, a mi deca zvonimo sa zvoncadima. Gazda Dobra tutor i Josa crkvenjak vec nasekli vrbovi grancica i doneli u crkvu, pa kad popa okadi, delidu nama decama. Bide onak i malo veèernje jel je u crkvu tolka larma das popa iz pevnice i neèuje. Onak nosimo vrbicu kuci, a baba Lena uzme grancicu, pa svakog šviæne malko i kaze: “Da rastis ko vrba, da bideš debo ko svinja”. Ona furt tako. Kad sam trebo das ozenim, a ona mene: “Pile, da ti kaze majka, dizaberes lepu pa debelu. Kad ustines za obraz, das onaj drugi zarumeni”. Znala ti obicaja razni. Te, valja das nabere cvece das mete uvodu da prenoci, pa zajutra na Cveti das tom vodom sumijemo, da budemo lepi i zdravi. Te, akos na Cveti seje kudelja æe da bide napredna. Te, das djubre izkuæe zapali na tudju medju, das ratosiljamo buva i vazdan tako kojesta. Sto kazedu, bapska posla. [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Ja uskolu idem S jedne strane sam jeva ceko, jel skorom svi iz naseg sokaka vec isli uskolu, pa di tolko deca na kamaru tu mora da bide sigre i veselja, a s druge tolko me plasili da sam mislio da uciteljica mora da je neka sotona. Sta god uradim, oma kazedu: “A, cek samo da podjes usklu, vec ce Bosa da te dovede u red!” Sedim tako na kapidzik, decas vracadu izskole, tek cujem di kazedu: “... a Jova osto u apsu, ko zna kade ce uciteljica da ga pusti! Al ko mu kriv kad ne da bide miran! Malo mu packe i što kleèo na kukuruz!” Pitam sestru, bila vec treci razred, al pustoglava, pa ne da mi kaze nista. Tek kad sam kreno, vido sam sta je i kako je. Mal oma, prvi dan, nisam strado. Na velikom odmoru sigrali jure i ja bego direkt unutri, a patos friško mazan s olajom. Teo ja das zaustavim, jel vidim Bosa sedi zastal, al natrèi Vlada Divnin, pa me gurne i ja tres! Sve sam nove aljine iskaljo. “E, do mojega!” – opcujem, a ona gledi preko naocari: “Sta si reko?” Ja ponovim, a Bosa oma: “Sram te bilo! Od koga si to samo cuo?” Pocnem da redjam: “Od deda Mile, od Velje Cengera, od majstor Vaje...”, pa izredjam tuna svu blizu i dalju familiju i komsiluk, a ona digne ruke i otera me na mesto. Metula prvo u skamije di ce ko da sedi, pa onak prozivlje, a pose izvadimo tablice i grifle i pisemo kosa tanka i debela, pa kad zaskripi èetrdes grifli, mora da joj rogovi nikli! Al nije volela larmu, samo kaze: “Prs na usta! Ruke na ledja!” i oma svi. Jel onak bilo i po turu i da klecis u cosak i po prstima, al mene najteze pado aps. Svi idedu kuci, a ti sedis uskolu. Pa pušæa jednog po jednog, kako ona oce. Neki Steva Kljukovnica bio maher zoto. Mete ruke na ledja i zagledi s u jedno mesto, nemož da ga nasmejes taman da si glupi avgust licno. Pose nam se bekelji sa sokaka. (I mi njemu al sta vredi, on ode kuci.) A neki Slavko Æirkin ponavljo trired. Bio debo i jak i sve nas tuko redom. Imo glavu ko merov, al u nju nista dudje od nauke. Mi vec citali tecno, a on furt slovka. Pita uciteljica: “Jel Slavko, a sto ti dolazis u skolu? Bolje kuci da preèlanjivaš ocu i materi!”, a on kaze: “Molem, uciteljice, men je lepse uškolu!” A Bosa pita: “Pa, kad ti je lepse, sto onak ne ucis?”, a Slavko ce: “Molem, uciteljice, onak ne bi bilo lepse uškolu!” [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Šta ko vole Prekljuèe donela punica tanjir ludajnice. Zna da volem, a moju Smilju mrzi da tegli, pa onak i ne pravi. Ono, volem ja i štrudlu s makom i gurabije, al ludajnice obaška. Pokojna mati mete beli èaršav na astal u konk, umesi pet-šes obgi, pa prvo s oklagijom onako, a pose razvlaèi rukom i dodje tanko ko flispapir. Kad ne gleda, ja otkinem skraja, a ona pcuje: - Jed te izeo, dal nemaš mira! Oæes da se poboleš? - Al samo malko – branim se ja jel volo sam da jem živo testo, a kad me pošlje kod Mate u duæan po kvasac, ja dok stignem kuæi, polak pojem... Kažedu da je zdravo lepo kad se na ludajnicu odozgore pospe cimeta, pa bide i miris fin, al to nisam probo. U jedan plek dodjedu èetr “rude”, u svaku šes-sedam parèadi, pa kolko bide plekova. Mogo sam da pojem straota božja, al ume ludaja da protera sam tako, a onak dreši gaæe, pa begaj iza kuæe! Otac furt prièo da je ludaja zdrava za trbu, a baba Jela da joj “baš pasira” jel bila brez zuba i onak joj lakšije da žvaæe, al znalo se da vole slatko, što kažedu “nisu ni njena usta rutava”! Neki puta mati iseèe ludaju onako nasitno, mi zovemo “ribice”, moja punica kaže “u plek”, a èujem da u Crepaju kažedu “pindaveze”, al sve to isti andrak. Premaže odozgore s mašæom, pospe malko brašna, pa akoz ima šeæera, mete, akoz nema, opet dobro, jel ludaja i sama od sebe pusti slast. I bide brzo gotovo. A to samo od te bele sorte, što porastidu ovolke. Desi se, uvati neka i triest kila. Sonim žutim ranili svinje. Doteramo kuæi puna kola. Negdi kažedu i dulek, al nije nizašta, neg samo marva da je. Pa od nji pravili strašila. Gore di dodje peteljka s nožom opravidu ko neki zaklopac, onak izvadu seme i izdubu još malko, pose probušidu di dodjedu oèi, di nos i di su usta, metu sveæu, pa ostavu naveèe negdi na zid il na kapidžik, da plaši svet. Deda Kosta od sviju fela najvolo tikvu, i to onu s dugaèkom drškom, štos od nje pravidu nategaèe. Zoto i on lièno sejo u bašticu i furt gledo di da nadje bolje seme, da onaj tanji kraj bide jos duži. Kad uzridu, okaèi pod ambar, dok s ne osušidu. Onak bidu tvrde ko kos. Pose probuši rošu dole i gorenaka i gotov poso. Samo fali da gurne tanji kraj u bure s vinom i onak veæ došo na svoje. [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Zmaj Svakaki èuda sam vido u moj vek, al sam još više slušo di ljudi otim prièadu. Deda Boga stoput pripovedo kako usto jedared na Preobraženje pa vido tamonaka spram ploèièkog atara tri sunca i dva meseca odjedared. Ponak neki verujedu, neki ne verujedu. Kažedu, mora da se dudare nalizo, a pose mogo da vidi i svetog Ignjata Bogonosca, ako je teo. Ne da grešim dušu, volo deda Boga da potegne ko što svi voledu, al nikad zajutra rano. A prošo sveta, ratovo u Galiciju, tri godine u ropstvo provo, umo i ruski i švapski i madžarski divaniti. I onak bidi tuna pametan. Kad kuma Smilja prièala kako joj se prikazo sveti Arandjel i reko da je ona fina i poštena, dabom da joj niko nije verovo, manda nikad dudaru nije metla u usti, jel s još otkade za njome repovi po selu vuèedu. Kad padne zvezda, to je svaki vido. Osobito uleto kad je vedro, pa padadu na sve strane, ne znaš di bi pre gledo, a mati kaže da æutim, jel se to duša rišæanska iz ropstva spasla, ponak ako kom kažeš oæe ponovo da je uvatidu. Zmaja nisam vido, a mlogi prièadu da jesu. Uèitelj Jerkoviæ kazo da je to makaršta i da zmajovi postoju u prièe i pesme i da od sviju preznaje samo Zmaj Jovu. Kaže, ako su i vidli štagod, kako prièadu, po njegovim to mož da bide sam kometla i ništa drugo. Ja nijedared, a Bisa Pašina dvared. Prvi puta kad išli u kosidbu na Skošac. Podjedu zajutra rano, noæ jos bila, dva-tri sata, ako i bilo tolko, nije više. Pošli ranije, da pravu užadi dok je rosa. Jel ako nema vlagu, oæe slama da se krja. Išli nakoli, Lala i èika Mila napred na sic, a Bisa, Radmila i baba sedidu na baskiju što bila metuta preko lotri. I još bili nji dva kosca u šaraglje. Kad prešli drum veæ æedu tamonaka blizu njive, kad nešto leti... Kaže, snisko leti, malko više neg što je njina kuæa. Tako glava tolka, a tako rep dugaèak odnatrag. I sve pucka, kaže, ko kad Velja kuje pa frcadu varnice. A smrdi ko kad kopito konjsko gore. Èika Mila kad vido to èudo skine oma aljinu s njega, leto jeste al zajutra ladno pa pono, pa baci tu aljinu Bisi i Radmili naglavu da negledadu, das neuplašidu. Svi, kaže, lepo vidli, došo od Ploèice pa preko atara udari tamonaka, uprav na Omoljicu. A drugi put, kaže, izišla ištale, bila da pomuze, kad eto ga, leti. Preko kuæe, a pose uvati pravac na Ponjavicu. Pa sade, što kažedu, bidi popo covek. [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Ja sam mali Pera Na Badnje veèe, tek poène das vata pomraèina, a mi kotarice uruke pa s decama iz komšiluka u korindjanje. Bide nas šes-sedam, kako kade. Obredimo naš sokak s ove i s odone strane, pa nemož pose da nosimo kolko dobimo oraja, suvi šljiva, jabuka, kolaèa, bombona, a ponegdi i novaca. Veæ smo od pre znali ko je kaki i šta nas èeka u koju kuæu. Negdi bilo dosta da èujedu: “Ja sam mali Pera, ujela me kera...” poma izidje neko iskuæe na sokak i dariva, al ima i di su nas zvali dudjemo unutri. Kod Pošticevi si moro sve po redu od “Dobro veèe, dobri gazda, danas nam se Ristos rodi”, ponak “Roždestvo tvoje” sve do “Evo Božiæ Bata, veæ kuca na vrata”. Dabom da smo furt morali da molemo seju Velinku dide snama, jel ona vec išla uškolu i sve znala naizust, pona napred, a mi zanjom... Al je zoto bilo, što kažedu, spram sveca i tropar, gazda Jova Poštic bogato nas darivo. Nova birtaš isto zvao ukuæu, al samo zoto da èuju koju smo novu korindjašku nuèili. I onak ko je misio kod Nove da dobije fišek svileni bombona, moro je furt das raspitiva po familiji i komšiluku dal se kogod seæa neki stari korindjaški, a za nove svi pitali Mileta Raspopa, jel je on ko bivši bogoslov najviše znao, a biæe da je i sam sastavljo. Od njeg smo nauèili: “Ja pretrèa preko šora, daj nam gazda dva-tri ora a ti strina suvi šljiva, ako nema daj koljiva.” ili onu: “Ova kuæa bogata dodji gazda kod vrta daj jabuka bar po kile ako ne daš - id u vile”. Prièadu neki daj baš on lièno napujdo Simu Tolanovog, štoj i brez tog bio prostulj obaška, da Novi pod pendžer otpeva: “Ja sam mali Sima, napolju je zima, daj nam Novo te bombone - izele te one”. Pose kad napunimo kotarice, begamo kuæi sve uz ciku i smej. A šta æe zajutra da bide! Tek treba das vidi štaj kom dono Božiæ Bata! [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Nema lepše cure od tambure Mož da bideš ne znam kaki svirac, al kad nemaš tamburu ko što treba, onak bolje mani neg das furt zlopatiš. Po mojim nek ima glas heruvimski, al ako žice visoko, pa još tvrd štim, begaj dalje! Ima dobogaljiš prste za frtalj sata. Ono, ne da kažem, ni kade su otromboljene ne valjadu, jel nemož disteraš èis ton dasi bog otac. Zadruge strane, mož tambura da bide prvoklasna. al koja koris akoz si dunster. Svirci biradu tamburu, al nemož svagdi ni tako. Seæam se kad Djura Cajkeš teo od momaka dopravi bandu, dai uèi sve skraja na kraj, pa pito šta bi koji od nji najvolo, a neki Laza Vurdeljin kazo dabi prim. - Ta di ti, tolki dzindzov, ko šifoner, da sviraš u prim? - èudi se Djura. - A što nebi, jes kazo dimam uvo! - buni se Laza. - Ta mora dima svaki svirac, al mora dimaš i ruku. Dal vidiš da ti prsti ko sarme, kad pritisneš, oma pokriš tri tona odjedared! - A kake prste treba dimam? - zaguljiva Laza. - Kako bi ti kazo, kratke pa špicaste, ko šufnudle napriliku - oæe Djura da mu rastolmaèi, a Lazi veæ izišo prim iz volje. - Pa šta onak da sviram? - Ta begeš, brate slatki! Taman si spram njega! I oma da znaš, banda brez begeša ko supa brez rezanaca - kazo Djura, a Laza onak pristo i pose bio zdravo dobar begešar. U moj vek vido sam tambura svakojaki i od majstora razni, al nikad dve iste. I ista mustra i materijal i majstor, al opet ima svaka svoje, ko i svirci što imadu. Kažedu, nema bolje drvo neg javor, al za glasnjaèu èamovina, manda sam èuo dobri tambura i od trešnje i od šljive i ... Eto, pokojni Pera Bucu imo jedan prim od dudovine, bijo tako na formu tiganja. Imo ton baš kako ja volem, mek, okrugo, pa pun ko oko. Neki Toša Familiæ sviro kod njegovog oca u birt u Novo Selo i tuna imo i kost i kvartir. Al umo i oko tambura i pogodu dopravi Peri jedan prim, pa da namiri što je imo troška. Od èega æe, od dudovi talpi što Perin otac za buradi spremo i dal vidiš kaki prim ispo? Imo on pose novaca da kupi i bolji, al nije teo jel ga zavolo. Ta ne kažedu tek tako u onu pesmu: " Nema lepše cure od tambure, ni mangaša kao tamburaša " [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Cuvar mline Prvo sam èuvo mlinu u nadnicu. Razbolo se taj što pre mene bio, neki Duša Solarov. Pose kad ozdravio, parasio se, pa otšo da radi u svilaru. Onak gazda mene uzo. Imao sam platu pesto dinara ondašnji i tries kila brašna na mesec. Nije poso bio zdravo težak, al furt noæom. Imao sam pušku, vojnu, s tri metkabila, al nisam nikad iz nje puko. Fala bogu, nije trebalo, okrom da sam puco u miševe, bilo onoliko. I di neæe u tolku mlinu, na dva sprata. A pre nismo ni suvaèu imali, neg bila jedna èak na Miloradoviæa pustaru. Novce za mlinu dao Mita Rašiæ, a Vasa Deèermiæ indžilir iskumstiro i nadgledo i to bio njegov tal, jer nji dva bili kompanjoni. Mašinu doteradu èak iz Pešte. Švungrad, onaj gvozden toèak, bio mene za vr' glave. Kad se zaukæe, misiš akos otkine ode uprav u Ponjavicu. Mašinista bio Siè, onaj iz gornjeg sokaka, a ložio Mila Drmalo. Kad ne pazi pa pregreje, onak Siè ruži ga i pose dolivadu ladnu vodu u koto, a toplu ispušæu nonu cev di se furt majala deca iz komšiluka. Za mojeg vremena Djura Zec bio obr-mlinar. Taj je umo da našteluje da melje šta oæeš i kako oæeš i belo i crno i griz i trice, štagod. Mogo si meljavu da platiš u novce, al veæem se ušur uzimo, pa kolko samelješ. Bilo tuna kola na stotinu. I iz Ploèice, iz Ivanova, iz Skorenovca, iz Dolova... Pose vršidbe bilo najviše, što kažedu dan-noæ. Al mlin nije kreto dok ne zaprimadu vagon najmanje. Kad trebalo, mleli i noæom. Bila nuz mašinu ta dinama što pravila struju. Kad mlina radi, svetli ko u Beograd. ( U selo onak nije bilo elektrike.) A bio neki Steva Babiæ džakaroš, štoj imo ledja od metera.Mogo da ponese po dva džaka od pedes kila, al zoto umo i da poje kilu slanine i cepovku leba. Volo i da potegne. Jedared radio od zajutra do naveèe, pose malko popio, pa prilego na neke džakove. Ja došo na poso, veæ pomraèina. Moro sam dobidjem mlinu i avliju na svaki po sata. Pripnem se gore, èujem di neko rèe. Pridignem fenjer, kad Steva. probudim ga, kaže žedan, dal ima vode. Damu, popi pola kante, pas okreno oma na drugu stranu. Diæe kuæi, dok ode veæ vreme za poso. Brez tri meseca, radio sam tuna puni sedamnajs godina. Tri sam gazde promeno. Onak poèo da patim od reume, pa svaki dan sve gore. Nikakve medicine nisu pomogle, a svašta sam probo. Iskrivio se u ledji ko obranica. Mora da bide od promaje i od oti cugova. Nakraj me pošlju na komesiju i dobim invalidu iljadu i èetrdespet dinara. Fala im i za tolko. [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Ranko uljavi Kad bi me kogod pito, ja bi za Ranka Neninog pre kazo da je pudljiv neg uljav, al kad bi ga svi tako zvali. Ta kažedu da nikad nije u krevet skraja lego, neg furt nuz zid, a di štogod drugo. Jedared kljukali guske pa teo da i utera pod ambar, a gusan ne dudje. Vabi on:"Biri, biri", tera:"Vaaž, vaaž!", vièe, psuje, a-ja. Onak se najedi pa trèo za gusanom po avliji i ito se šèim je stigo, sve dok ga nije pod ambar satero. Uvati ga pose zavrat pa vièe: - Bem ti sortu, dal znaš ti kaki sam ja uljav? Kate ošajdarim jedared, æe da bideš bogalj ceo život! Jednu noæ spremadu se da legnedu, još nisu lampu ugasili, kad èujedu neku lupu na njinom tavanu. Kaže Mara: - Ju, Ranko, eto ga neko na tavan! Dal si èuo? - Nisam - kaže on, a dašta je neg èuo. - Kako nisi, vile u tebe? Mož da bide da su lopovi. Došli da nas orobu zone novce što smo svinje prodali. On opet kaže da nije èuo, Mara tera njeno, tek æe Ranko u jedan ma: - E kad si èula, idi onak pa vidi! - Ta di æu ja, stra me, ti si muški. - Šta se bojiš, idi, ja sam tuna, ako bide štagod, ti vikni, æe da dodjem oma! - Al ti si èovek, idi ti. - A što didem ja kad nisam èuo? - E, ako mora ja, ima zajutra da èujedu svi kaki si junak. I onak se dogovoru didu oboje. Mara napred nosi lampu, a Ranko za njom sa sikirom. Udjedu u špajz, al na tavan ne smedu. Dodje Ranko do tavanski lotri pa vikne: - Jel, imal kogod tamo? Nagnu se, slušadu, al ništa neèujedu. On onak vikne još jaèe: - Akoz ima neko, nek sidje oma! Nek ne èeka da se ja gore prepnem jel ima dopravim kosovo! Znaš kaki sam uljav! - Ta šta larmaš tuna, prepni se - kaže Mara. - Jel nisam kazo kaki sam uljav? Dal treba pose da robijam nekog? - kaže on i vratis u krevet. A na tavanu nije nikog ni bilo, neg njin maèor strovalio onaj plek što metuli na rošu od foršpica da ne ulazidu golubi da jedu žito. [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Ocu - necu Mali Živa Timin prepo se na oraj u bašticu pa ne da siðe, jel ga mati tera dide kod kumova da nosi kolaè. Neæe i šlus. - Ajde, ljubi te mati, red je, svaku godinu nosimo. - Pa noste, marim ja. Šta furt mene šiljete? - A što neæeš? Kumovi æe lepo da te doèekadu. - Jeste, ko juèe što me Poštiæi doèekali! Ti me poslala da pitam kolko sati na njin veker, pa me nisu pušæali do naveèe! - A šta ti falilo? Ako bideš sreæne ruke, tražiæedu da doðeš i nagodinu. - Neka, fala. Èim sam ušo, još nisam ni kazo šta sam došo, oma mi baba Smilja sunula puno sito žita naglavu. - To je zoto, ljubi te mati, da da Bog da rodi žito! - A pose mi izujedu opanak i okaèidu na jekser nonu gredu u kujnu, nisam mogo da domašim. Jel to da rodidu opanke? - Ne, neg da kudelja nikne tolko visoko. - Onak me vodili uštalu, i u obor, i kod živine i svugdi po gumnu, a kad ušli unutri, kažedu: " Ajde, pile, ljubi te strina Kosara, sedi ode". Sednem, a komšija Laza mi izmakne tronožac, pa sam treso na leði! - To radidu da sreæa ostane ukuæu. Treba da bideš radosan što te izabrali. Dal nisu za ruèak sve najlepše pred tebe meæali? - Tolko me nudili da jem, da veæ nisam mogo više. - I darivali te i dokuæe dopratili... Ajde, siði, pa dideš kod kumova. - Neæu. - A šta oæeš koji andrak? - jedi se mati. - Oæu s bata-Jovom da jašim konja i da nas prati Draga armunikaš! Da èestitamo božiæ. - Još si mali zoto. To idedu samo momci. - Kako Rada Caran mogo prošlog Božiæa, a nije momak? Sve mi prièo, kako se uparadili i konje okitili, pa odkuæe-dokuæe, digod kapidžik otvoren, a domaæini i èašæavali i darivali. A Dragi Zuboviæu dali da jaši onu Veljinu belavu što ima sto godina, zoto jel je mirna, pa mož da tegli armuniku kako oæe. - Da je ko što red, gajdaša bi poveli! - Teli su, al se deda Živa opio još na Badnje veèe, a pose samo dolivo, pas bojali das ne strovali s konja. - Sve ti znaš, šta ne treba. Oma da si sišo, jel kad se ja nabesnim, æe da me pantiš... I da si se kod kumova lepo vlado:" Ljubim ruke, kumo. Hristos se rodi! Evo mati poslala..." [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Ljuba furunaš A sto je Ljuba Lazin zido furune, take vise nepravidu! Majstor i dozida, docatluje, dokreci, da mete valjak kaku mustru voles, pa kad pri sebi, izvuce i straftu ko pod konac, a kad prepije, onak bolje da dodje zajutra. Bio i neki Jova Ludaja sto umo da zida, al samo one za pecenje leba, sto stojidu u avliju, a Ljuba znao i te i one na svapsku formu, sto odozdole imale drvene nogare, ponak em lepo naoko, em greje sa sviju strana. Eto, te u gostinjsku sobu on zido. Onak tako bilo u bolje kuce, il se lozidu iz konka il iz kujne ( ko kod nas sto je ) das ne razvlaci svudi slama, ogrizina, sapurine, il koji je vec sta imo. Samo nisi smeo dizneses satljik dok ne svrsi poslo, jel onak na tvoju dusu gre. Oce on siroma, al ga ruke ne slusadu. Il izidje zid u sreh, il stogod zaboravi, ko kod Petrusevi dozida kalkan, pa dim iso direkt u komin, a tuna na tavan i pusnica di susidu meso , kad izvadidu iz salamure. A zoto ne valja jaka vatra, neg dim mora das malko oladi dok savije nuz kalkan. Bilo jedan dan zdravo ladno, a baba Djurdjina nakrja dva-tri snopa ogrizine, komin povuko, sve ukce kako gore. Bar da onu ciglju metula da bide manji cug, neg izisla da namiriva.. Mora da plamen do tavana suko, cim se u pusnicu upalila slanina. A dal ti znas kako slanina gore kads upali? Ajd sto steta cerezslanine, sunki i kobasica, neg i kuca mogla dizgore. Kazedu vec se zar uvatio none grede sto niz pusnicu stojale. Sreca noc, a Cveta Letan vido sodone strane di vatra na kamin izbija, pa oma dotrco i jedva ugasidu. Zoto ga nisu nudili s picom dok zida, neg kazedu: "Fala, majstor-Ljubo, pa sutra kad dodjes po novce da kostas i kaku sam rakiju ispeko". A kad kod frau Rozi prezidjivo furunu, dovo ga uja Sava, jel sa Feherovim prvi komsija. Pita ona:"Komsija Sava, oce to da moze majstor sama?" A uja kazo:"Dastace, brez brige, on je sivonja, moze on!", al opet osto dispomaze i prinesiva ciglje. Kad bila jauzna, a frau Rozi kaze:" Her Sivonja, dal je po volji bela kafa i milhbrot?", a uja Sava kad se od smeja nije strovalio sve s cigljama. I odonda Ljubi prikacidu i ono Sivonja [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Žito na tavanu Lako sade za tuluzinu, moz da stoji nanjivu. Vozis kad oces. Sam da je kukuruz u ambar. Jos da sam tuna omano, pa duzmem strik das obesim. Lane sam imo na lanac vise od cetrsto snopa, a ovu godinu ni trista, pa ti onak vidi di smo. Beremo, a sve u nebo gledim, dal ce kisa kad ne treba. Poco prvo na cisto, pose okrenemo neljusteno s komusinom, mlogo brze. Sve mislim, da ga kuci doteram, pa nek pada u ocov. Dobro kazedu, fali zito na tavanu. Moz da bide rodna kolko oce, dok nije u ambar, nisi miran. Fala bogu da sam stigo! Nedelj dana nisam lego ko svet.Svaka me kos bole. Danjom nanjivu, a nocom komusaj do koja doba, pa zajutra ajd Jovo nanovo. Mani vragu, nek si ti samo svrsio poso. Nista brez komsija. Bili mi Latovljevi i Cvejini, em pre gotovi, em divanimo o kojecem.Vidli di gore vatra u avliju, pa sami dosli. Kaze Ljubica:" Da nam date malko nove komusine da metem u slamarice". Tera komendiju, imadu oni od njinog kukuruza, neg dosli da pomognedu. I red, ti si njima letos u kosidbu pomago. Kako nakomusamo tri-cetr kotarice, oma na ambar! Sava stojo na lotre, Ljubica dodavala, a ja gorenaka izrucivo. U jedan ma, kako digo kotaricu, Sava upusti "goluba", pas ko oma zakaslje, a Ljubica ce:" Da znas, Savo, niti to ni blizu". E, jesmo se smejali, onoliko! Ne kazedu badava dima jezik ko cesagija. Neg ko ti te crepove na ambar polupo? Stevica sico s prackom gugutke da ne jedu kukuruz, pa veca steta neg koris.Ce da metem nove. Lako mi za crep, njeg mogu i iznutri s ambara da promenim, neg mora i lonci das catlujedu, a nesmem das prepnem, oma mis sve zaokrene uglavu. Sto ne zoves Lazu Pusinog, taj bi se i na crkvu prepo. A ne da te kosca vise od litre dudare. E,bas zoto ne bi. Dal znas kaki cirkus opravio kad Godosevim nakucu prezidjivo komin? Valjda ga stigla rakija, pa onak objasi komin, a s rukama ovako i zaspo! Nemoz da ga probudis da si Bog otac. Vici, pcuj, a-ja, spava on u sesnajs. I onak Vlada Divnin moro das prepne gore pa ga na pajvan spuscali [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Nema da nema Od naše kuæe do Nešinog duæana tri æoške. Kad me mati pošlje štogod, a ja onak sve putom furt: kilu šeæera, deset deka germe, kalem crnog konca... veæ redom kako mi kazala. I sve u trku, pa kad stignem, nemam lufta da oma izdeklamujem naizust. Retko je ko novce plaæo, neg piše u knjigu šta si uzo, pa onak kad ovše žito, otac izmiri šnjime šta ima. Držo tuna šeæer, so, zejtin, gas za lampu, ulare, klanfe, kolomast, platno, dugmadi, konce... i šta treba i šta ti ne treba. A duæan otvorio još njegov otac Mita Stefanov. Kažedu, bio vredan jako. Taj nikad nije mušteriji kazo "nema", neg "bilo pa nestalo", "biæe, dodjite za dan-dva" i tako... Sve da mušterija bude zadovoljna. Kad primo šegrte u duæan da uèidu, oma pita: - Dal znaš da raèunaš? - Znam - kaže. - A kolko su dva i dva? Ako onak kazo "èetr", taj kod Mite nije prošo. Neg je imo da kaže:"Izvinte, duzmem blajštift i artiju, da sraèunam!" Pose to veæ svaki znao, šta on ište. U trgovinu silan kapital steko, dve kuæe sazido od tvrde ciglje, lanac vinograda u Verovac, vazdan talona u banku... A pose izišlo da nakraj ni ti novci ništa ne vredidu! Uvati ga u jedan ma u krštine i nije mogo nanoge nikako.Prièadu da dvesta iljada dao na doktore, al nije sebi pomogo. Onak doveka sedo u kolica u jedan æošak u duæan i furt novine èito. Sotim se zanimo. A bio veso èovek, razgovoran, volo da divani s ljudima. Jel uglavu bio konten sasvime, mogo si šnjime oèim oæeš, okrom što noge nije oseæo, ko da i nema. Što kažedu, da jekser zakucaš, neb kazo "jao". Obaška decu volo, pa kad pazarim šta mi šiljali i didem kuæi, a on pita dal sam štogod zaboravio. Ja kažem da nisam, a on kaže kako da nisam, pa me zovne tako prstom i pose mi mete uruku jal lušu, jal svilenu bombonu, il makar parèe krompir-šeæera. Jedared bio duzmem cilinder za lampu i kako sam majo šnjime, zakaèim ragastov od duæanskih vrati i okrnjim staklo. Sednem oma tuna na basamke, pa u dreku. On vido pa kaže: "O, bem mu kolaè njegov i s cilinderom. Vrni se da ti dam drugi, ovaj ne valja. Ne ni ti das obogatiš, ni ja dosirotim". [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Bela nedelja Godine su velike, dete moje, osamdesšest.Zdrava sam, fala bogu, ništa me ne bole, neg sam kad bi mogla noge da promenem, pa oma na sigranku. Jej te kokice, šta se stidiš, ja to mom Nikoli nakokam punu vanglu, zdravo volemo. Mi dodjemo i rod, jel tvoja baba Jela pobratila se smojim ujom. Jedinica, kažedu mlogo bolovala dok bila dete, a Todorkini se bojali da neumre i tako je onak pobratidu. Ko sade da je gledim, ide u crkvu, a uruku grana od bagrena, pa sve maje zgranom, da joj miriši. I deda-Milu pantim i deda-Svetozara, ti se njega neseæaš, umro još otkade. Imo jednu nogu kraæu i furt išo sa štapom, tako nabado. A kako joj materi sime? Jel Sofija? Nije. Dabom da nije, neg Lena. Sedeli u taj sokak od mline, baš pod Gospin breg. Tuna bio bubac, momci se skupljali na sabor, a na belu nedelju na dud kod Pargarovi bila ljuljaška. Bila i kod Carana na æošak, pa onak di je ko teo. Velik dud bio tamonaka. Vežedu momci pajvan gore, a di æe da sediš presavijedu pokrovac. Onak izmedu štrik, nji dva momka, jedan drži s jedne drugi s druge, pa kad zapnedu, itnu ljuljašku èak u granje, gorenaka. Ju, a ja nesmem ni da gledim di je. A kad sedneš da te ljuljadu, mora da im šapneš koga voleš. Pose te itadu tako visoko da vidiš dimu kuæa. Ako neka nema momka ili ne da kaže koji je, a oni uvrnu štrik na jednu stranu, pa kad potkaèidu, sve se kecelja na njega namota, pa jel siscepa jel je skinedu, a neki puta bide i suknja poderana. Zoto i kažedu "stigla bela nedelja, da se cepa kecelja". Ja dugo nisam smela, stra me i da gledim, a ne da sednem, jel kaki su bili pusti, kad zamanu, ja lagana misliš æe dodletim èak na Skošac. Uvatim se tako srukama i držim se jako, zažmurim. Kaka kuæa, kaki momak, neg sam da stignem cela dolenaka. A bilo i koje su volele, pa sve cièidu kad i itnu. A momci onak sve jaèe zamanjivu. Bilo i da padnedu, bilo. Slavujku Prodanovu itnedu jedared pa nasred sokaka, u blato, fljiis! Sreæa njena, blato do kolena, tuna na put di kola idedu. Bilo joj mekše jel na guzicu pala. Svi u smej, a ona utrèi oma kod Lukini das opere i presvuèe. To se ljuljalo svako pose podne, celu belu nedelju sve dok poène veliki post. A onak ništa, dogodine. [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Konjska slava Da ti kaže deda Maksa, nema to sade. Nema. Ne drži to niko, a ni konje ne držidu. Ta ni gosn popa nije bio zoto s drage volje. Neg paori, da marva bide zdrava. Pada furt u prvu subotu na Uskršnji post, ta Todorova subota. Spremo se kolaè, onak u sredu probodu s jekserom ( iz potkovice ), pose dadu marvi da je' i domaæin popi zdravicu... Bilo tuna vazdan koješta, ko ne valja das putuje jel u petak nanoæ letidu konji nevidljivi, a sve iz nji vatra seva. Kažedu sveti Todor pošo s konjima da sunce doveze. Ima ono, kako bi kazo, reè: " Sveti Todor konja kove, tera zimu, leto zove". Mladjarija u petak nanoæ veže štrik na koleèke, a odnatrag prikaèidu lance, pa onak tako juridu sokakom, plašidu svet. To, ko ti konji nevidljivi, moš i èuti, a viditi nemoš. Zovedu negdi i Konjski Uskrs. To sve èerez konja i marve, da bidu zdravi nagodinu. Jel di paor brez marve pristo, nigdi! A mene te godine ni sveti Todor nije pomogo. Mož da bide da me kaštigovo, jel sam konje prodo. Da ti kaže deda Maksa, imo sam konje ko vile, sam što po nebu nisu letili. Ridje, lièili jedno nadrugo, ko jabuke. Ja i mojom rukom odranio, al što kažedu, valda bilo sudjeno tako. Teo novu kuæu da zidam, a novaca nikad dosta. Oteram na vašar u Debeljaèu. Ta nema koji se nije za njima okreno. Oma nadjem mušteriju, dao brez reèi, kolko god sam reko. Kaže:" Da èastiš, lepe si novce uzo", a ja kažem: " I ti da èastiš, dobre si konje pazario". Didemo u birt, a bila i Nevenka samnom. Ko da me neki andrak tero, uzmem kolko da popimo, a ono resto dam njojzi. Reko, idi ti nakola, oma æu ja. Ona veže u šnuftiklu i mete tako tuna. Kad sam se vrno, a Nevenka bela ko ta firanga. Ukrali, ta tolko samo kolko je do koli došla. Reè joj nisam kazo. Eto nje žive, neg povtori. Od jeda nedelj dana nisam ništa u usta meto. Fala bogu, opet sam steko i kuæu sazido i decu poženio i poudavo i dobri sam konja imo. Jel tuna ti kumst da je dobre fajte i da raniš i neguješ. Kad daš tuluzinu, detelinu, šalamide, sena, to je rana, a kad daš zobi, to je nega. Nema tuna špekulacije. [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Ajd' po jednu Bili nji tri brata Periæevi, a taj RAdica volo da popi digod je mogo i kadgod je mogo. Ne das bije, ne das kaèi, al kad popi, ni za kaki poso nije. Dok se nisu odlili, nimu novce davali u ruke, jel oma u prvi birt potrefi. Ono, umo on i brez novaca. Jedared tako lepo popa Matu nasanko. Sretnu se na sokak nji dva, pitadu se za zdravlje i familiju i Radica pozove u birt. Švorc otvorio novo bure s vinom, pa da koštadu. "Neka fala", brani se popa, a nema ni novaca. "Ta mante, gosn popo, imadu Periæevi", kaže Radica i pipne se di mu stoji šarajtov. Udjedu onak u birt, naruèidu po jednu, pa još po jednu. U neka doba kaže Rada ide malko sporadi sebe, a nek popa naruèi da poju štogod. Kako izišo, uvati oma pa pravo kuæi. Pose Švorc popa-Mati skine mantiju i držo sve dok nije pristo da plati ceh. Jel kod Švorca se znalo "èas svakom, veresija nikom", ni Švabama ni Srbima. A umo i drukše. Komušadu naveèe kukuruz, pa dižedu na ambar, dodjedu komšije da pomažu, a Rada iznese satljik, pa nudi redom: "Ajd po jednu za božpomozi!" Dok obredi sa svakim, on bogin. Zoto oni njega jednu godinu ostavu u Verbovac, kod volova. Tuna njiva, tuna utrina, niti birta, ima da je, ima èobanju da pije vode kad veèera... A baš tu noæ naidjedu kroz atar dva Srbijanca, idedu od Bavaništa, vozu rakije da prodadu. Kad došli u jednu dolju, tuna blato do srèanice i zaglavidu se. Diæe, šta æe, noæ veæ uvatila. Ništa, neg didu u selo po pomoæ. Podje jedan od nji, kad èuje zvonce. Misi, di je marva mora da bide ljudi, pa podje ponim zvoncetu i naišo na Radu. Onaj taman veèero, opravio ko neku kolebu od tuluzina, pa prilego na bundaš. "Dobro veèe", "Dobro veèe". "Èuj prijatelju", kaže tako i tako, "dal bi ti nama pomogo s volovima kola dizvuèemo?" Kaže Rada: "Oæu". Uvati volove pa tamonaka. Upregne i volovi izvuku, a kad izidjedu iz dolje na breg, pitadu oni šta su dužni. Rada kaže: "Ništa". A oni kažedu: "Ne mož tako, prijatelju", pa uzmedu onu èobanju, prospu vodu i sunu šljivovice. Puna èobanja, do gore. Kad došli ovi zajutra da beredu kukuruze, a on spava u šesnajst. Pijan ko tresak. A njegova žena kaže: "Grom ga spalio, ta di je u Verovac rakiju našo, kad ni vode nema!" [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Majne kace pala sa tavana Mož mi nji' da mrzimo što su bili Švabe, al da su bili vredni i pošteni, to ti dobar stojim. Nikad Švaba nije Srbinu sklad zaoro. Ja to nisam upantio. Nit je tako štogod od kog oèekivo. Kad sejedu ostavu sejaèicu noæu upolje, pa dodjedu zajutra da nastavidu di su stali, a sade neb' zajutra lulu našo, d'ostaviš da prenoæi. Kad s' poseèe tuluzina p' ostane èapurje nanjivu, a ti zaoreš il baciš komšiji nanjivu, il opraviš gomilu na sklad, pa ne mož d' oreš ni ti ni on, neg sve jedan drugim prebaciva. A Švabi ne, povadi èapurje, otrese, natovari èetr-pet koli, vozi kuæi, pa sadene u kamaru. Onak loži u šporet, u furunu, i pod koto kad koljedu svinje. Vodili raèuna o svakom dinaru, pa di da ne stojidu dobro. Bilo i kod nji siroti, jel ni oni nisu svi bili jednaki, al svi vredni. Njine žene išle da radu po kuæama u Beograd, u Panèevo i di sve nisu. Spremadu, kuvadu, peredu... zaradidu d' imaju za nji i njinu decu. Nisu od domaæina iskale. A bile èiste uredne, kad ujesen otvoru pendyer, a ono iznutri sve na dunje miriši. Držale gusaka mlogo, a svaki imo kravu, je l voleli kiselo mleko obaška i sira. Lebac pekli u avlijske furune ko i mi što smo. Da kažem, bilo polak-polak slago bi te, neg dva tala mi, a tri tala Švabi. Od Velje na n' stranu bio njin kraj, a n' ovu ovamo Srbi, Široki šor, Zlatica, Tikvica i tuna oko crkve, ni' bilo više. I oni imali crkvu di je sade Zadružni dom. Tri birta mi, tri birta oni, al se kod nji' znalo di ko ide. Diæe mladež i diæedu matori. kod nji momak devojku podruku pa hajt na sigranku, je l se znalo veæ ko je za kim i ko je s kime prijatelj i nema tuna pose d' ostavu jedno drugo. A kod nas devojka brez matere nigdi. Oni držali njino, mi držali naše, al se poštovali ko komšije i ko ljudi. Svašta mi od nji nauèili, a oni od nas da pcujedu. Znali i oni srpski i mi švapski. Di neæemo kad još ko deca furt na sokak zajedno,pa udje uglavu i da neæeš. Oni po banacki, mi po švapski, kako smo umeli. Ko je teo mogo iz knjige d' uèi. Periæi imali jednu, sve slike molovane, pa u nj' piše polak švapski polak srpski. Seæam se na jedan lis': " Majne kace pala sa tavana, ales fir noge pokrjala." Dolenaka istolmaèeno da Srbi èitadu šta ne razumedu švapski, a Švabe srpski. A na sliku metuto di maèka pala s tavanski lotri. [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Dundjerska posla Ima ta kuæa i puni sto godina. Propo malko crep, šalone na pendzere trebadu nove, al drugo ništa ne fali. Dobra je. Ta kaki bi ti izgledo d'imaš sto godina, jel? Kuæu zido i ciglju peko još pokojni deda Duša, sve veliki format, dvajsdve furune. Onak Švabi pravili ciglju u Kutinu, jel tuna žute zemlje kolko voleš, a nema odozgore ni ašov da skinedu. Vode bilo svugdi, jel cela Kutina u snizu. Kad nadodje Dunav, poplavi polak atara. Udari voda, uprav pod bajer. Švabi sve pripremu, iskopadu, p'onak muški mešadu žutu zemlju i vodu, pravidu blato, skinu s'ugaæa pa gazidu dizidje ko testo, a žene njine punu u kalupe. Veliki to poso, dok s prosuši, sadene u furune, ispeèe, oladi, prodju dva-tri meseca. Zoto i košæa. Kolki to novci bili u ono vreme, nemož da zamisiš. Al ciglja dobra, nigdi da je vlagu povukla. Ta ima da traje još sto godina. Venèanice i rogovi od bagrena, imali osamnajs komada u Treæe livade, a istrugo i oteso majstor Steva, Vajin otac. I to ima da traje još sto godina. Kad Franja izido opštinu, došo befel da nemož više da pravi koji kako oæe, nemož trskom da pokrivaš, neg crep. E, taj gorenaka ti je apatinski. Manda, po mojim, ništa ni onim kuæama od naboja nije falilo. Leti ladovina s tri prsta debela. I dal ti vidiš kolka to kuæa, dvajs meteri s fronta, devet u širinu. A unutri konk, kujna, dve sobe i komora. Onak taka moda bila i potreba. Zidali neki majstori iz Idvora, a moro si s majstorima lepo, jel kuæu praviš jedared ili nijedared. Ne valja da daš da pijedu, jel kad prepijedu, onak više i ne gledidu u visak i vasevagu, pa zidovi pose kako im bog da. Ne valja da nedaš, jel oni veæ nadjedu kaku æe burgiju zoto d'opravidu. Kad kod Žive Kikireca zidali, a on s rakijom zatezo, oni ništa, oæutidu, završidu sve, al kad bilo nazimu das loži u gostinsku sobu – ne komin da vuèe. Sve vraæa dim natrag. Misili tice opravile gnezdo, pa gurali šticu odozgore, al ništa. A drugi dva komina vuèedu dobro! Prièo Živa to kod gospa-Mare u birt, a neki Toma Radojev, što bio palir od zanata, kaže: ,,Da platiš holbu vina, da te zajutra rešim bede!" I Živa plati. Sutra prepne se Živa gorenaka, pusti visak u komin, nuz jedan æošak, zabeleži, onak ode na tavan, odmeri tamo kolko treba, izvadi jednu ciglju iz komina, kad ono majstori uzidali stari šešir u komin, a prosekli tako unakrs. Guraš šticu, jel èetku, mož da prodje, al dim ne može! Kako se samo setidu, oca im dundjerskog! [Slobodan Vukadinović - Priče iz starog Banata]   Fajta Deda Laza Milin i unuk Jova namirivadu uštalu. Jova vilama skuplja stelju i tovari na tragaè, da pose izveze na guvno di djubre i stoji, a deda Laza dono u naramak šalamide pa meæe u jasle da marva je. Radu i æutidu, okrom što se Jova kadikad nakašlje. Nije bolesan, saèuvaj bože, rumen pa ko od brega odvaljen. Neg drugo njemu napameti. – Bem mu tajdarajde njegovo, ta zini veæ jedared šta si teo – kaže deda – šta se skanjeraš ko nova mlada. – Nije, dejka, neg ne znam kako bi poèo – pravda se unuk.